Drustveno-politicka tematika romana Kada su cvetale tikve

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Dragoslav Mihajlović - njegovu biografiju ne bi mogao da upropasti ni najgori scenarista. Imao je dvadeset godina kada je 1950. uhapšen i oteran na Goli otok. Dve godine "tucanja kamena", stajale su ga karijere sledeće dve decenije. I više. Završio je 1957. jugoslovensku književnost i krenuo da traži posao. Posle kratkog vremena, uglavnom je dobijao otkaz.

A bio je niži činovnik u vojnoj menzi (otpušten), u preduzeću za otkup koža i fabrici šećera, prepisivač, akviziter, preprodavac jaja, paker koža, poslovođa putujućeg cirkusa, urednik u listu "Mozaik", publicista u časopisu "Arhitektura - urbanizam" (otpušten), novinar u listu za tehničko obrazovanje, lektor, korektor i tehnički urednik u časopisu "Hrana i ishrana" (otpušten), reporter i urednik u listu "Novosti iz Jugoslavije"... Prvi roman i drama "Kad su cvetale tikve" bili su smesta zabranjeni (1968).

Sve i da je napisao samo "Kad su cvetale tikve", Dragoslav bi Mihailović ostao jednim od najvećih srpskih pisaca Početkom osamdesetih godina Ćuprija je postajala sasvim udobnim mestom za život. Gradić od dvadesetak hiljada stanovnika nudio je upravo zapanjujuće sadržaje (naročito ako stvar osmotrimo iz današnje, žablje perspektive): odlična i evropski značajna škola za muzičke talente, pristojna biblioteka, cenjene gimnazije, mnoštvo klubova u svim zamislivim sportovima, veliki klinički centar, fini park kraj Morave, izvanredno šetalište (korzo), pristojne kafane, šta sve ne, a lokal-patriotizam je, sasvim razumljivo za male gradove, tih godina bio naglašen sjajnim rezultatima Dragana Zdravkovića koji se, na prugama od 800 i 1500 metara, ravnopravno nosio sa jednim Sebastijanom Kouom, ili Stivenom Ovenom. Ime jednog slavnog Ćupričanina se, međutim, još i tada (uspomena na neumrlog druga Tita bila je sasvim živa), izgovaralo nekako nerado, možda ne baš u pola glasa, ali uvek sa pratećom senkom, sa neprijatnošću i nekakvim stidom koji su poklapali ponos što je, eto, jedan sjajan pisac rođen u Ćupriji, jer Dragoslav Mihailović – o njemu je reč – pre svega je, za Ćupričane, bio golootočanin, a tek potom pisac....

Glas naroda u romanu "Kad su cvetale tikve"

Nije retkost da se prozni pisci zaklanjaju iza glasova svojih junaka, prepuštajući im ulogu pripovedača u pojedinim segmentima svojih tekstova, pa i u čitavim delima. Ali retki su primeri da neko tako dosledno, poput Dragoslava Mihailovića, pripovedanje u prvom licu, izdvoji kao isključivi oblik svog proznog govora. Jer, najznačajnije knjige Dragoslava Mihailovića, sva tri romana koja je do sada napisao, kao i neke od njegovih najlepših priča, realizovane su upravo u takvoj formi.

Stoga nije čudo što neka od najlucidnijih kritičkih čitanja Mihailovićeve proze polaze upravo od ove činjenice, prepoznajući u tipu pripovedanja za koji se opredeljuje ovaj pisac jednu naročitu vrstu proznog postupka koju su ruski formalisti nazvali skaz. Najzapaženije i, verovatno, najpotresnije Mihailovićeve pripovetke iz zbirke “Frede, laku noć” pisane su u obliku gramatičkog prvog lica, uz to, i u naročitom postupku za koji se, zahvaljujući teorijama predstavnika ruske formalne škole, u književnoj kritici odomaćio naziv: skaz....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 "Kad su cvetale tikve" 4
1.2 Glas naroda u romanu "Kad su cvetale tikve" 5
1.3 Društveni kontekst romana "Kad su cvetale tikve" 6
1.4 Društvena slika grada u romanu 8
1.5 Problem političke emigracije u romanu 10
1.6 Politika u romanu "Kad su cvetale tikve" 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14