Drugi balkanski rat

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Mir s Turcima bio je potpisan 18. maja 1913. Posle njega imalo se prići podeli osvojenog zemljišta, odnosno obračunavanju zbog njega. Videći opasnost koja preti od Bugara, Srbija i Grčka ugovorile su savez, kome se pridružila i Crna Gora. Protiv Bugarske spremala se i Rumunija, koja je tražila jedan deo Dobruče kao otštetu za bugarska osvajanja na jugu. Stav Rumunije nije bio moralan i poticao je samo iz želje, da i ona, prilikom podele, turskog plena, ne ostane bez svog dela. Za Srbiju je saradnja Grčke i Rumunije bila od koristi manje vojnički nego politički. Vojnički Bugarska prema Rumuniji nije preduzimala apsolutno ništa, u nadi da će Austrija zadržati tog svoga saveznika. Prema Grčkoj uputila je jednu malu armiju od 30.000 ljudi. Svu je ostalu vojsku okrenula prema Srbiji. Ali diplomatski i politički ta je saradnja spasla Srbiju od austriskog napada. Nemački car Vilhelm II nije nimalo mario kralja Ferdinanda. Grčki kralj Konstantin, koji je u jesen 1912. nasledio svog oca kralja Đorđa, bio je Vilehmov zet, a rumunski kralj Karol bio je Hoencolern i nesumnjiv prijatelj Nemaca. Zbog njih car Vilhelm nije hteo da pravi smetnja ni Srbiji i bio je čak spreman da u Beču posreduje za nju.

Po ličnoj naredbi kralja Ferdinanda Bugari su noću između 16. i 17. jula izvršili mučki napad na srbe i Grke na celoj liniji novih južnih položaja. Htelo se, da oni, izvršivši prepad, vojnički posednu sva ona mesta koja su tražili. S toga nisu objavili rat i s toga nisu hteli da napadnu muški i otvoreno, braneći svoje pravo. U svom prvom naletu Bugari behu uzeli na srpskim krilima dva-tri važnija položaja i kod Krivolaka ozbiljno zagrozili jednu srpsku armiju, ali su Srbi ipak odoleli. Kad su se sjutra dan pribrali izvršili su kontraofanzivu i odmah su, već idućih dana, postigli lepe uspehe. Glavne, strahovito krvave, borbe vodile su se na liniji Bregalnice i Zletovske Reke. Vojni stručnjaci podvlače neobičnu silinu udara u tom ratu; juriši i protivjuriši ponavljali su se svaki čas, uskakalo se u neprijateljske rovove, hvatalo se za gušu i go nož. Seljački vojnički material bio je pun strasti, sirov, snažan kao zemlja. Već 23. juna Srbi su kao pobednici ušli u Kočane, a 25. u Štip. S juga su Grci kod Kukuša razbili bugarsku vojsku i došli sa Srbima u dodir. Bugari su se, razočarani i razbijeni, povlačili na svoju tranicu. Za Bugare cela ova avantura imala je smisla samo da je brzo i potpuno uspela; ovako, i bez vojničkog neuspeha, oni su bili izobličeni i pretrpeli su moralni poraz. S vojničkim porazom njihov je položaj postao očajan. U Evropi sem Austro-Ugarske niko drugi nije bio za njih, ne čak ni njihovi oprobani prijatelji. Nedelju dana posle srpskog udarca došao je i rumunski. Rumunija je 27. juna objavila Bugarskoj rat, a odmah za njom pošli su i Turci da povrate Jedrene i izvesne položaje u Trakiji...

Sadržaj:

UVOD 3
1.1 Drugi balkanski rat 5
1.2 Bregalnica 8
1.2.1 Značaj naše pobede na Bregalnici 12
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15