DRUŠTVO, MLADI, DROGA

Sadržaj

UVOD 1
1. DEFINISANJE I KLASIFIKACIJE ZAVISNOSTI
I ZLOUPOTREBA DROGA 1

2. SUBKULTURE I MLADI 3

3. DEVIJANTNOST 4
3.1. Definicija 4
3.2. Funkcije devijantnosti 5
3.3. Strukturalne i subkulturne teorije devijantnosti 6
3.4. Delikvencija i lutanja 7
3.5. Teorija etiketiranja 8
3.6. Beli okovratnici 10
4. MLADI I DEVIJANTNOST 10
4.1. Održavanje reda u rizičnom društvu 11
4.2. Društvo i njegova uloga 13

5. SAVREMENA PORODICA 14
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 20


Uvod


U ovom maturskom radu pokušala sam da ukažem na tekovine u savremenom društvu u direktnoj sprezi sa konzumiranjem droga. Pitanje klasifikacije droga takođe je analizirano u celovitom sagledavanju upotrebe droga kao društvene i individualne pojave. Najvažnije je istaći neopravdanost označavanja bilo koje droge kao lake ili bezopasne, budući da su one i tekako prisutne u našoj okolini.
Na izbor ove teme za svoj matiurski rad me podstaklo stanje u savremenom srpskom društvu i činjenica da veliki deo moje generacije konzumira psihoaktivne supstance.
Nadam se da sam razložno objasnila, izložila i ukazala na opasnosti od korišćenja što mi je i bio cilj. Posledice koje su pokrenuli i prouzrokovali procesi globalizacije svetskih su dimenzija, pa se uobličila nova društvena i kulturna okolina s nadasve novim i i često neoubičajenim i neočekivanim običajima i suprotnostima, u kojima je ulica postala novi vaspitač: između porodice, škole i socijalne okoline. Takav agresivan način delatnosti društvenih mehanizama pak pokreće nastanak prividnog sveta potreba, pripadnosti, obezbeđivanja vrednosti društva u kojem žive.

1. DEFINISANJE I KLASIFIKACIJE ZAVISNOSTI
I ZLOUPOTREBA DROGA


Rečnik droga duboko je prožet i ozbiljno kontaminiran vrednosnim primesama. Kao središnje izvorište tih prevashodno moralističkih sadržaja identifikovana je dvadesetovekovna retorika zla u čijem okviru drogama pripada jedno od središnjih mesta. Kontaminacija rečnika droga vrednosno-moralističkim primesama najznačajnija je njegova osobenost. Ona je dramatično podložna zloupotrebama i moralnim panikama koje markantno obeležavaju savremeni govor o drogama. U samom rečniku, pored toga, široko je prisutna pojmovna zbrka plastično vidljiva upravo kod onih pojmova koji služe za obeležavanje osnovne aktivnosti - konzumiranja psihoaktivnih supstanci. Narkomanija, toksikomanija, adikcija, habituacija, zavisnost, uzimanje, korišćenje, upotreba, zloupotreba, pogrešna upotreba, uživanje, »džank«, »primljenost«, »navučenost«, na izgled su slični pojmovi. Ali, već pri letimičnom pregledu lako se uočava da su svi oni ispunjeni različitim, a često i oštro međusobno suprotstavljenim značenjima. Ovi pojmovi, budući da su sadržajno prezasićeni, izrasli su u postojan predmet dugotrajnih teorijskih rasprava. Sporni su, pri tom, ne samo vrednosno-moralistički sadržaji, nego i šire ideološke zamisli iz kojih ovi pojmovi proističu ili izvlače vlastiti legitimitet.
Narkomanija je, svakako, najduže prisutan i najšire rasprostranjen pojam u rečniku droga. To je, ujedno, i veoma zgodan primer za ilustraciju svih navedenih slabosti. Dodatni razlog za davanje prioriteta pojmu narkomanija u dekonstrukcionom raščišćavanju pojmovne zbrke leči u činjenici da je u domaćoj literaturi o drogama, uprkos ispoljenoj nepreciznosti i snažnoj vrednosnoj obojenosti, ovaj pojam još široko prisutan. Narkomanija kao pojam, istorijski posmatrano, uobličena je u okviru medicinske paradigme u prvim decenijama ovog veka. Nastojanja da se ojačaju institucionalne osnove medicinske profesije pratila je dogradnja nove paradigme unutar koje je svaki oblik nemedicinske uporebe droga posmatran kao oblik individualne patologije. Označena kao vrsta manije (neobuzdanog, prisilnog ili sumanutog ponašanja) upotreba droga je pretvorena u bolest. Sam termin narkomanija izveden je od pojma narkotik kojim su u starijoj farmakološkoj literaturi označavane supstance koje imaju opojna (narkotska) svojstva. Savremena farmakologija, međutim, sredstva koja mogu dovesti do narkoze svrstava pod pojam opšti anestetici, dok se kao narkotici označavaju isključivo droge opijatskog tipa
Treba primetiti da su do sloma »bratske« socijalističke zajednice izrazi narkomanija i narkoman široko upotrebljavani u svim zemljama Istočne Evrope. Oni su dominirali ne samo u radovima stručnjaka nego i u svim oblicima javnog govora, koji je bio, ne treba zaboravljati, pod strogom ideološkom kontrolom vladajućih komunističkih nomenklatura. Štaviše, u ideološkim konstrukcijama socijalističke stvarnosti nije bilo mesta za devijante, koji su tretirani kao s-uma-sišavši ostaci razvlašćenih klasa koje treba izolovati i eliminisati. Postojanje upotrebe droga ne samo da je uporno poricano nego je navodno odsustvo ove i sličnih pojava isticano kao suštinska prednost socijalističkog sistema u odnosu na tzv. Imperijalističke društvene sisteme u kojima su pojedinci surovo eksploatisani i potpuno otuđeni od društvene zajednice, neposrednog okruženja ili vlastitih humanih potencijala.
Ovakve prozvoljne ideološke konstrukcije stvarnosti dobrim delom su odgovorne za potpunu nemoć i nespremnost društvene kontrole za eksplozivno širenje upotrebe
droga koje je prisutno gotovo u svim postkomunističkim društvima. Novo vreme, obeleženo turbulentnim promenama u svim sferama ovih društava, izrodilo je brojne nove socijalne probleme. Traganje za efikasnim merama kontrole uslovilo je ne samo napuštanje bajatih mitova, zasnovanih na sumnjivim ideološkim postavkama, nego i osavremenjavanje celokupnog pojmovno-kategorijalnog aparata. Mada se u delu literature na ruskom jeziku, zahvaljujući inerciji, pojmovi narkomanija i narkoman još mogu sresti, u većini drugih zemalja danas su potpuno napušteni i zamenjeni primerenijim .
U Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Bugarskoj jezik i teorijski pristupi u proučavanju upotreba droga gotovo u potpunosti su osavremenjeni .