DRUŠTVENO-EKONOMSKO UREĐENJE

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
DRUŠTVENO-EKONOMSKO UREĐENJE
1. Evolucija svojinskih odnosa ...........2
2. Svojinski odnosi u jugoslovenskoj ustavnosti nakon II svetskog rata..........4
3. Društveno-ekonomski odnosi u Ustavu SRJ ...........................................5
4. Ekonomsko i socijalno uređenje u Ustavu Republike Srbije ......................... 6
5. Ekonomsko i socijalno uređenje u Ustavu Republike Crne Gore .......................7
6. Sadržaj i literatura ..................9


DRUŠTVENO-EKONOMSKO UREĐENJE
POSMATRANO KROZ RAZVOJ USTAVNOSTI



Najveći broj današnjih ustava svojom materijom obrađuje pitanje društveno-ekonomskog uređenja. Odredbe o društvenom uređenju su prešle dugačak razvojni put zajedno sa razvitkom ustavnosti, tako da je regulisanje ovih pitanja u savremenim ustavima, u odnosu na prve ustave, potpuno različito.
Način regulisanja društveno-ekonomskog uređenja u ustavima drastično se menja sa nastankom socijalističke ustavnosti. Međutim, bez obzira na razlike koje su evidentne u ustavnoj obradi društvenog uređenja, kako u istorijskom razvoju jedne zemlje, tako i između savremenih ustava različitih zemalja, činjenica je da društveno uređenje zauzima značajno mesto u svim savremenim ustavima. Razlika koja se može primetiti među današnjim ustavima je u sistematizacijama normi koje regulišu ovo pitanje (posebna glava posvećena društvenom uređenju, poseban deo o društvenom uređenju, grupa odredbi o društvenom uređenju, posrednim regulisanjem državnog uređenja i slično) i značaju koji mu pridaju.
U Jugoslaviji se posle Drugog svetskog rata može konstatovati širenje materije o društvenom uređenju u ustavima:

 Ustav FNRJ iz 1946. društveno uređenje obrađuje u osnovnim ustavnim načelima i posebnim odeljcima o društveno-ekonomskom uređenju i državnom uređenju.
 Ustav SFRJ iz 1963. pored niza programsko-deklarativnih principa, ovom pitanju posvećuje ceo prvi deo Ustava, sa posebnim glavama.
 Ustav SFRJ iz 1974. znatno proširuje ovu materiju, kako sadržinski, tako i obimom, ali su svi instituti, kategorije, odnosi i funkcije definisani nejasno i neprecizno.



EVOLUCIJA SVOJINSKIH ODNOSA

Pravo svojine predstavlja okosnicu svakog ustava. U prvim pisanim ustavima institut bio je najčešće posredno definisan i nerazvijen. Međutim, razvojem ustavnosti (posebno pojavom socijalističke ustavnosti) svojini se posvećuje puno veća pažnja. Ilustracije radi, u ustavu SAD-a iz 1787. termin svojina (u različitim oblicima) upotrebljen je samo pet puta.
U oblasti društveno ekonomskih odnosa nakon Prvog svetskog rata nastaju velike promene koje se ogledaju u kreiranju jedne nove koncepcije instituta svojine, koji se razlikuje od dotad aktuelnog rimskog poimanja. Prema ustavima nastalim u ovom periodu privatna svojina se ne može koristiti protivno opštedruštvenom interesu.
Najznačajniji ustav, gledajući iz aspekta društveno-ekonomskih odnosa, koji je nastao u ovom periodu jeste Vajmarski ustav. Po uzoru na ovaj ustav u naš Vidovdanski ustav iz 1921. U odeljak III uvršćene su neke socijalne i ekonomske odredbe, a svojini je posvećeno nekoliko članova. član 37. Vidovdanskog ustava kaže: ”Svojina je zajmčena. Iz svojine proističu i obaveze. Njena upotreba ne sme biti na štetu celine. Sadržina, obim i ograničenja privatne svojine određuju se zakonom.
Eksproporcija privatne svojine u opštem interesu dopuštena je na osnovu zakona, uz pravičnu nadoknadu.”
Na taj način Vidovdanski ustav menja ulogu svojine koju je ona do tada imala. “Svojina nije više jedno pravo koje isključivo služi interesima sopstvenika; u upotrebi svoga prava, sopstvenik je dužan voditi računa o interesima sopstvenika; u upotrebi svoga prava, sopstvenik je dužan voditi računa o interesima celine; upotreba svojine na štetu celine zabranjena je. Zbog tog promenjenog shvatanja svojine, ona ne predstavlja više jedno apsolutno, neograničeno pravo. Lična svojina nije ukinuta, ali od čisto ličnog prava kako je ranije bila, pretvorena je u mešavinu ličnog prava i socijale funkcije. To je jedan kompromis između individualističkog i socijalističkog shvtanja svojine.”
Ideje Vajmarskog ustava nisu naišle na pogodno tle samo u Vidovdanskom ustavu, već su uticale na celokupni razvoj evropske ustavnosti koji je sledio. Tako su našle svoje mesto u: Ustavu
Čehoslovačke iz 1920. godine, Ustav Austrije iz 1920. godine, Ustav Poljske iz 1921. godine, Ustav Rumunije iz 1923. godine i dr.


SVOJINSKI ODNOSI U JUGOSLOVENSKOJ USTAVNOSTI NAKON II SVETSKOG RATA

Na evoluciju instituta svojine u jugoslovenskoj ustavnosti nakon Drugog svetskog rata značajan uticaj su imali ruski ustavi doneti pod utiskom ideja Oktobarske revolucije (Ustav RSFSR-a iz 1918. godine, Ustav SSSR-a iz 1924. godine i Ustav SSSR iz 1936. godine):
 Ustav FNRJ iz 1946. sadrži četiri člana vezana za svojinu . Prema ovom ustavu postoje tri oblika svojine: državna, zadružna i privatna. Međutim, u praksi zadružna svojina se veoma brzo pretvorila u državnu, a privatna svojina, putem eksproprijacije i nacionalizacije gubi sva svoja značajna obeležja.
 Ustav SFRJ iz 1963. razrađuje, takođe, tri oblika svojine: društvenu svojinu, ličnu svojinu i pravo svojine. Interesantno je to da se u ovom priodu javlja težnja za ustavnopravnom zaštitom višetipnog modela svojinskih oblika, ali u stvarnosti dolazi do ostvarivanja ustavnih odredbi u pravcu monotipskog svojinskopravnog modela.
 Ustavom SFRJ iz 1974. društvena svojina je i dalje ostala dominantan oblik svojine što praktično znači da se njime nije diralo u suštinu i strukturu svojinskopravnih odnosa.
 Amandmanskim ustavnim promenama iz 1988. došlo je do revizije koncepta društvene svojine koji je, što je bilo neophodno zbog krize koju je prouzrokovao. Ovim promenama pokušano je bolje objasniti sadržaj društvene svojine i ostavljen je prostor da svojinski pluralizam utiče na napredak društva.


DRUŠTVENO-EKONOMSKI ODNOSI U
USTAVU SR JUGOSLAVIJE

Ekonomsko uređenje je u Ustavu SR Jugoslavije regulisano posebnim odeljkom. “Ovim odeljkom regulisani su: garancija slobode rada, privređivanja i privatne svojine; uslovi sticanja svojine i privređivanja od strane stranaca; uslovi pod kojim preduzeća i druga pravna lica mogu obavljati delatnosti i ulagati sredstva u inostranstvu; ostvarivanje svojinskih prava na nepkretnosti; status prirodnog bogatstva; status nepokretnosti i drugih sredstava koje koriste državni organi, jedinice lokalne samouprave i organizacije javnih službi kao i način raspolaganja i korišćenja ovih sredstava; garancija samostalnosti i ravnopravnosti poslovanja svih privrednih subjekata; način ograničavanja raspolaganja delom sredstava pravnih i fizičkih lica za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja i utvrđivanja posebnog načina njihovog korišćenja. Prema Ustavu sredstva saveznog budžeta sačinjavaju prihodi od carina, dela poreza na promet i drugi prihodi, u skladu sa saveznim zakonom.”


EKONOMSKO I SOCIJALNO UREĐENJE
U USTAVU REPUBLIKE SRBIJE


Ekonomsko i društveno uređenje je u Ustavu Republike Srbije obrađeno u posebnoj glavi. Ono se zasniva liberalističkom viđenju koncepta svojine. Uloga države u privrednom životu je da merama razvojne, ekonomske i socijalne politike podstiče povećanje standarda na svim nivoima.
“Ustav polazi od ravnopravnosti svih oblika svojine i stavlja ih u funkciju slobodnog preduzetništva i tržišnog privređivanja.” Prema članu 56. Ustava Republike Srbije pluralistički koncept svojine zasniva se na: društvenoj, privatnoj, zadružnoj i drugim oblicima svojine.
“Ekonomsko i socijalno uređenje u Ustavu obuhvata i: status prirodnog bogatstva i dobra u opštoj javnoj upotrebi; sloboda razmena robe i usluga i kretanja kapitala i radnika; položaj preduzeća i drugih organizacija; način određivanja uslova za obavljanje delatnosti, odnosno poslova za koje se obrazuju javne službe; mogućnost preduzeća i drugih organizacija da obavljaju delatnost i ulažu sredstva u inostranstvu; uslovi ograničavanja raspolaganja i načina korišćenja dela sredstava pravnih i fizičkih lica; način obezbeđivanja sredstava za ostvarivanje ustavom zajamčenih prava građana i zakonom utvrđenog opšteg interesa u određenim oblastima društvenih delatnosti i utvrđivanja budžeta Republike, autonomnih pokrajina, grada Beograda i opština kao instrumenata iskazivanja njihovih prihoda i rashoda.”


EKONOMSKO I SOCIJALNO UREĐENJE
U USTAVU REPUBLIKE CRNE GORE


Za razliku od Ustava Republike Srbije, odredbe vezane za društveno-ekonomsko uređenje u Ustavu Republike Crne Gore nisu sistematizovane u jednu glavu, što ne znači da one ne postoje. Štaviše, u prvom članu Ustava stoji da je Crna Gora socijalna i ekološka država. Takođe, čitav drugi deo Ustava je posvećen slobodama i pravima.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
27-03-2010 05:40 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: