Rene Magrit nadrealizam

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Rene Magrit je rođen 1898 u Lesinu, Belgija. Magritova porodica se preselila u Brisel i osim toga što je par godina živeo u Parizu, ceo život je proveo u Briselu. Studirao je kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Briselu. Njegova prva samostalna izložba je bila u Briselu 1927. U to vreme Magrit je već počeo da kreira svoj stil, veoma sličan nadrealizmu, koji je bio predominantan na njegovu celu karijeru. Vešto baratajući tehnikama, poznat je po radovima koji sadrže neobične pozicije običnih objekata ili neobičnog konteksta koji daju novo značenje poznatim stvarima. Te pozicije su često nazivane magičnim realizmom kog je Magrit bio prvi esponent. U dodatku fantastičnim elementima on je projektovao morbidnu duhovnost, stvarajući nadrealne verzije poznatih slika, kao što je slika Madame Recamier de David u kojoj je kovčegom zamenio ženu iz poznatog portreta Žaka Luisa Davida. Bio je aktivan u Evropskom nadrealističkom pokretu za vreme Prvog svetskog rata. Nadrealizam je izraz koji se odnosi na viši smisao realnosti. Nadrealisti ne gledaju na fantastično kao izležavanje izvan realnosti, to je nešto što nam se otkriva kroz umetnost. Magrit je verovao da posmatrač može biti oslobođen realnosti posmatrajući realnost u izmešanom kontekstu.
Magrit je slikao u realističnom stilu; predmeti se pojavljuju u prepoznatljivom stanju ali je njihova kompozicija drugačija- nadrealna. Pošto bi mu se ideja javila u mislima, onda je težio da izloži predmete u tom neočekivanom aražmentu. Njegove slike su ekspresivne zbog njihove jungstepozicije objekata, tog čudnog reda, Koji treba da izazove prisutnost posmatrača u ponuđenoj realnosti koja je izpremeštana da otkrije fantastičnu komponentu.
Magrit je veoma sumnjičav na simboličnu interpretaciju umetnosti. Magrit je kritikovao ljude zbog toga što su tražili značenje u njegovim slikama. Kritičar treba da zasnuje svoje mišljenje na igri između ralnosti i misterije kao trenutna pozicija u samoj umetnosti. Veza između znaka i referenta je problematična i kritičar ne treba da bazira kritiku na činjenici postojanja nečega izvan samog rada.
Bukvalno prevedeno, nadrealizam znači "iznad realnosti". Osnovan je u Francuskoj za vreme Prvog svetskog rata, predvođen pesnikom Andre Bretonom. Kao umetnički pokret nadrealizam se bavio dostizanjem višeg nivoa realnosti kroz naslikane prizore. Slikari okupljeni oko ovog pravca ipak se nisu uvek slagali oko toga na koji način umetnost treba da dostigne ovaj cilj. Magrit je u svojim beleškama zapisanim u Gledsto hotelu, u Njujorku 1965 godine, ovako definisao nadrealizam: "Reč nadrealizam izaziva razne sumnje, a termin realizam nije pogodan za direktno shvatanje realnosti. Nadrealizam je neposredno saznavanje realnosti: realnost je apsolutna i nepovezana sa različitim načinima njenog prikazivanja. Breton je rekao da je nadrealizam tačka gde razum prekida da zamišlja ništavilo, a ne suprotno. To je tačno, ali ako bi ponovio ovu definiciju izgledao bi kao papagaj. Mora se pojaviti sa definicijom iste vrednosti kao što je: Nadrealizam je znanje apsolutne misli." Neko može prikazati nadrealizam kao vid umetnosti koji ima za cilj da napadne nedodirljivu svest, a ne promovisanje određenog estetskog principa. Umetnik nadrealizma se ne bavi fantastikom kao spoljašnjom prisutnošću. Magrit veruje da posmatrač može biti oslobodjen od banalnog shvatanja realnosti. Magrit je slikao realističnim stilom sa izražajnim linijama i oštrim ivicama. Prikazuje predmete iz svakodnevnog života, ali njihovi položaji narušavaju realni poredak. Magrit je pokazao intersovanje za proces mišljenja i njegove slike nastoje da uzdignu nesvesnost posmatrača na njima prikazani način razmišljanja. One nude rekonstruisanu realnost koja otkriva sopstvenu fantastičnu komponentu.

HRONOLOGIJA MAGRITOVOG ŽIVOTA

1898- Rene Fransoa- Gislein Magrit rođen u lesinu u Belgiji
1913- Magritova majka se udavila u reci Sambre
1916-1918- Studira na akademiji lepih umetnosti u Briselu
1922- Venčava se sa Žoržetom. Video je de Kirikovu sliku "pesma o ljubavi", i dovodi ga do suza njena genijalnost. Ona menja njegovo mišljenje o slikama
1927- Njegova prva samostalna izložba, nije dobro primljena. Seli se u pariz na tri godine.
1930- Vraća se u Brisel
1930- 1940- Prikazan kao deo medjunarodne nadrealističke izložbe
1940- 1945- Uzima učešće u otporu Hitleru
1953- Zadužen da izmisli teme za murale za kazino u Knokke- Le Zoute
1960- Prva retrospektiva u SAD
1967- Magrit umire

PROBLEM SA SHVATANJEM MAGRITOVIH DELA

Rene Magrit bi bio razočaran znajući da, osim malog kruga njemu srodnih duša, svetu je trebalo više od četvrtine veka da otkrije filozofski i poetski sadržaj u njegovim delima koji korespondira sa socijalnim i intelektualnim trendovima. Magritovom radu nije bilo lako prići sa polazne tačke. On je teško razumljiv slikar, a njegova jednostavnost pogrešno navodi. Svet nikad više uzbuđen i nestabilan-u teškom radu, trgovini, industriji kao i u intelektualnim i univerzitetskim krugovima-to je svet u kome je razum postao neophodan. Ipak iracionalno više ne dozvoljava sebi da bude sa strane i danas se bori da osvoji priznanje. Kao rezultat, sad je veća mogućnost, posebno među mladima, da bolje i dublje razumeju Magritov rad. Njegov rad nas stalno tera da odbacimo, barem privremeno, naše uobičajeno očekivanje od umetnosti. Magrit nikad ne odgovara na naše zahteve i očekivanja. U zamenu nam nudi nešto drugo. Njegov prijatelj Pol Nug je objasnio ovaj problem bolje nego iko drugi; ono što je rekao 1944 još uvek stoji: "Pre nego što oslušnemo slike mi ih ispitujemo redom. I zapanjeni smo kad odgovor koji smo očekivali nije onaj najavljeni.
Magritov rad dozvoljava nam da se uključimo u stanje koje je postalo retko i dragoceno- u kome je moguće osmatrati u tišini. Čitanje i odsjaj traže ćutanje i ništa drugo. Tišina može biti korišćena za čekanje nejasnu viziju stvari, i to je vizija u koju nas uvodi Magrit.
Fascinantne i izazovne slike u Magritovom radu potiču iz otkrivenja misterije vidljivog sveta. Za nje ga ovaj svet nije ništa nego adekvatni izvor jasnih otkrivenja, tako da nije morao da slika snove, halucinacije, okultne pojave i kabalu. Ipak stanje slabe svesti-tj stanje pre i u toku buđenja-uvek je igralo važnu ulogu u njegovom radu.
U proučavanju Magrita počinje da se shvata pokušaj rešavanja slagalice za koju on lično daje tragove koji govore o njegovom i mentalnom putu na kom je stil zasnovan. Naki ovaj proces nazivaju virtualno razmišljanje.
Pogrešno shvatanje vrlo često počinje nazivanjem Magrita "inteligentnim"-koje se previše koristilo, uprkos velikom broju literaturnim, filozofskim i filološkim afinitetima koji se nalaze u Magritovom radu. Takođe izraz "literaturnim" može pogrešno da se shvati iako je veoma logično zbog literalnog porekla kod vodećih ličnosti u nadrealizmu.
Ko god bude hteo da pokaže poštovanje za Magritovu borbu protiv lažnih i pogrešnih interpretacija i objašnjenja shvata da mora da ignoriše Magritovu sopstvenu samokritiku. Čak je i Magrit pokušao da objasni zašto ne želi nikakva objašnjenja.
Odbacivao je ideje da postoje simboli u njegovom radu, njegovu neizmernu mržnju prema psihoanalizi u celini i zato je njegova nepoverljivost prema bilo kojoj interpretaciji imala razloga. Ovakvim stavovima je branio značaj njegovih dela. Zato mi pokušavamo da shvatimo značenje njegovog otpora i Magrit nam to nikad nije zabranio, taj zaobilazni put do razumevanja njegovog rada.
"Videti to je važno" rekao je Magrit "viđenjem se mora zadovoljavati." Koja vrsta viđenja i na koji način treba gledati? Forma razumevanja je moguća ali je izvan svakog verbalnog objašnjenja koje, ako ima ikakve vrednosti, mora biti formirano načinom viđenja. Nažalost za veliki deo publike viđenje nije dovoljno. Ljudi obično nemarno gledaju slike i ne razmišljaju o njima podrobno; zato što su odgajani u tradiciji u kojoj reči predstavljaju ideje i imaju dominantnu funkciju. Ova funkcija napušta smisao otkrivanja i reči kod Magrita nemaju nikakvu funkciju. Magrit je bio neobičan umetnik. Svesnot reči je primetljiva i u pisanju i u slikanju. Opasna igra sa rečima. On je to rešio upoznajući elemenat "reč" sa "slikom". Svako ko je ozbiljno zainteresovan za Magritov rad ne može izbeći ozbiljno shvatanje Magritovog odnosa prema rečima u njegovom radu i vrednost koju im je pripisivao.
Jednostavnost u njgovom radu je sumnjiva jednostavnost. U pisanju, što uključuje nekoliko literalnih komada i specijalne članke o specijalnim temama, Magrit je bio metodičan kao i u slikama. Međutim to se ne ogleda u Magritu kao što se ogleda u njegovoj publici. Ona je spremna za njegovu tehniku mišljenja i slikanja. To nije bezobrazno sa njegove strane već je to prirodna reakcija na stereotipni fenomen svakodnevnog života suprotnog očekivanja; to je potreba za ispravljanjem. Šta više, u Magritovom radu ovo je postao načinosećanja mišljenja i ponašanja koji je on otkrio i razvio za samog sebe. Njegov metod-drugi to smatraju disciplinom-je ispravan kao i njegovi radovi sami za sebe.
Magrit je pokušao da postigne kontrolisanu rezonancu u svom radu. Kad bi završio neku sliku ona bi uspostavila rezonancu unutar njega u koju je umešao najbliže prijatelje. Ova rezonanca u samom umetniku bila je neobavezno različita od one u nama, pomsmatračima njegovih slika.
Veoma često Magrit je birao obične stvari i njima konstruisao svoj rad- drveće, stolice, stolove, vrata, prozore, cipele, police, pejzaže i ljude. Ali je želeo da bude shvaćen iznad ovih običnih stvari. Oni koji ga vide kao čudaka ne treba da zaborave da je okrenuo leđa fantastičnom i svetu snova. On nije tražio da bude čudan. Sa druge strane koristio je terapiju šoka iznenađenja da oslobodi naš konvencionalni vidik od njegove čudnosti.
Najbolje onda da zadržimo koliko god možemo Magritovu sopstvenu rezonancu njegov metod. Iako je njegov kompleksan i čudan svet u kome često gubimo pojam jednostavnosti, mi pronalazimo tu jednostavnost ponovo u njegovim radovima kao takvim, i činjenica je da to povećava naše divljenje.
U pismu koje je napisao Horniku 8. maja 1959. Magrit objašnjava umetnički proces u stvaranju ove slike: Dragi gospodine, izvinjavam se zbog kašnjenja odgovora na vaše pismo od 25. aprila ali to nije bila moja krivica, a morao sam da čekam da se ono što ste napisali prevede na engleski. Na pitanje koje ste mi postavili u vezi sa koncepcijom slike La duree poignardee može se dati tačan odgovor u onom smislu kako sam