Djelovanja finansijskog menadzmenta

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Uloga finansija u održavanju finansijskog zdravlja preduzeća nikada ne može biti prenaglašena. Od svih područja u nekoj organizaciji, nijedno nema veću odgovornost za osiguravanje konstantnog fokusa na stvaranje vrednosti u organizaciji. Ova činjenica je posebno dobila na značaju u današnjoj eri globalne konkurencije gde spoljni činioci poput dramatične konkurencije među preduzećima, brzih i konstantnih tehnoloških promena, nestabilnosti kamatnih stopa i inflacije, deviznih kurseva, atmosfere opšte ekonomske nesigurnosti.... finansijskom menadžeru nameću potrebu za upravljanjem finansijama iz nove perspektive .
Ova nova perspektiva zahteva širenje fokusa ciljeva i funkcija finansijskog menadžmenta, i značajnog otklona od njegove dosadašnje tradicionalne uloge koja se do skoro svodila na obezbeđenje i izveštavanje finansijskih informacija, na kontrolu troškova, trošenja i upravljanje tokovima gotovine. Danas finansijski menadžer igra dinamičnu ulogu u razvoju moderne kompanije, a finansije počinju da grade više funkcionalni koncept stvaranja vrednosti. Odeljenje finansija postaje strateški partner u poslu preduzeća, opsežno doprinoseći stvaranju i nadgledanju vrednosti organizacije. Kao što je već rečeno tradicionalna uloga finansija se svodi na domen kontrole. Aktivnosti su u najvećoj meri usmerene na izveštavanje, kontrolisanje različitih troškova i sa njima povezanih aktivnosti i na aktivnosti upravljanja rizikom. Međutim danas se od zaposlenih očekuje više. Očekuje se da da idu dalje od ovih tradicionalnih aktivnosti i postanu strateški partneri – lideri u doprinošenju evoluciji i rastu svoje kompanije i naravno konstantnom rastu njene vrednosti.
Može se reći da su se finansije poput mnogih drugih funkcija unutar organizacije razvijale tokom vremena, prolazeći kroz četiri faze. U prvoj fazi finansije su se fokusirale na funkcije izveštavanja, i koncentrisale su se na izvođenje finansijskih izveštaja za internu i eksternu upotrebu. Druga faza razvoja funkcije finansija je potaknuta rastom organizacije u celini i karakteriše je zadatak dizajniranja i uvođenja različitih kontrolnih mehanizama kao važne funkcije izveštavanja. Ovo podrazumeva praćenje različitih troškova, njihovu kontrolu i podnošenje izveštaja, što se takođe odnosi i na rizik. Sa povećanem kompleksnosti posla i relevantne informacije postaju ekstremno fragmentirane , usled čega finansije ulaze u treću fazu. Nastaje potreba za analiziranjem različitih delova informacija, sa osnovnim ciljem da se akcionarima pruži ujedinjena perspektiva koja će im pomoći u procesu odlučivanja. Ova funkcija podrazumeva suštinsko, duboko razumevanje posla, koje će biti u stanju da generiše učinkovitu analizu podrške odlučivanju. Tako u ovoj trećoj fazi razvijanje višestrukih perspektiva stvaranja vrednosti postaje imperativ. Četvrta i završna faza evolucije funkcije finansijskog menadžmenta ide dalje od domena analize i prelazi u domen strateškog partnerstva. Ovo podrazumeva potrebu da finansije svoje analize moraju efektno prezentovati drugim grupama u organizaciji, objasniti njihove posledice za odlučivanje i biti uverljive u donošenju odluka koje se moraju podudarati sa ciljem maksimizacije bogatstva akcionara. Zanimljivo je da su finansije jedinstveno opremljene za posmatranje procesa stvaranja vrednosti duž celog lanca vrednosti organizacije, za sticanje uvida u razmenu stvaranja vrednosti kroz različite aktivnosti, pa su tako u mogućnosti da vide celinu, kako svi delovi zajedno deluju (nabavka, proizvodnja, marketing, distribucija, prodaja, razvoj novih proizvoda, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje IT). Finansije su stoga u poziciji da formiraju koherentnu celinu i pruže perspektivu koja na višestruki način govori o različitim aktivnostima stvaranja vrednosti unutar organizacije, a takva perspektiva je korisnija i privlačnija za akcionare.

Evolucija finansijske funkcije od prve do četvrte faze, naprosto odražava evoluciju organizacija samih po sebi koje su od od vertikalnih hijararhija – izgrađenih u vremenu dominacije masovne proizvodnje pokretane ekonomijom obima, prešle na ravne više funkcionalne, procesom vođene organizacije, da bi u današnje vreme svoju glavnu orijentaciju prebacile na potrošača, na brzinu reagovanja i prilagođavanja. Tako je sredinom 1990 -ih finansijama dodeljena strateška uloga u preduzeću. Glavni finansijski direktor postaje timski igrač u naporu preduzeća ka konstantnom stvaranju vrednosti za sve stejkoholdere. Od današnjeg finansijskog menadžera se zahteva fleksibilnost u prilagođavanju promenama koje sve većom brzinom nameće spoljno okruženje. On mora imati sposobnosti pronalaženja adekvatnih izvora finansiranja, mudrog upravljanja imovinom, profitabilnog dugoročnog investiranja u imovinu koje će preduzeću obezbediti pozitivnu perspektivu rasta i razvoja i iznad svega sposobnost za pravovremeno i brzo donošenje odluka. Finansije predstavljaju krvotok jedne organizacije. Da bi krvotok nesmetano tekao telom organizacije, od finansijskog menadžera se zahteva poznavanje celokupne anatomije organizacije, što mu omogućava sticanje sveobuhvatne slike o potrebama delova organizacije i organizacije u celini.
Takođe, možda ste se zapitali zašto se od vas traži da razumete problematiku upravljanja finansijama ukoliko vi nemate nameru da postanete finansijski menadžeri. Najbolji odgovor na to pitanje je da sebe pripremate za svoje buduće radno mesto, i za način rada i strukturu znanja koja odgovaraju potrebama nove ekonomije – ekonomije znanja i informacija. Tržište danas zahteva potpuno drugačiji profil zaposlenih. Sve više preduzeća smanjuje broj menadžerskih radnih mesta i spajaju različite nivoe korporacijske piramide. Zbog čega preduzeća to čine? Između ostalog zbog smanjenja troškova i povećanja produktivnosti! Međutim ono što je još bitnije je da tržište danas traži drugačiju vrstu radnika, radnika koji poseduju kompetencije, adekvatne stavove i intelektualnu fleksibilnost i okretljivost koja će biti u stanju da se na sistematski i kritički naćin nosi sa sve komplikovanijim i promenljivijim okruženjem. Drugim rečima, od vas će se zahtevati da budete fleksibilno i multidisciplinarno obrazovani, da budete u stanju da pored svoje ekspertize razumete i celu sliku u okviru koje vaše preduzeće posluje, što se odnosi kako na internu strukturu preduzeća, njegovih delova i njihovih funkcija, tako i na spoljašnje okruženje sa kojim je vaše preduzeće u interakciji. Kao rezultat toga odgovornosti zaposlenih i menadžera su se proširile. Kompetentnost zaposlenih se danas meri ne samo sposobnošću horizontalnog napredovanja već i vodoravnog, pa se samim tim zahteva univerzalnije obrazovanje.

PODRUČJA DELOVANJA FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Finasijski menadžment se bavi problematikom sticanja, finansiranja i upravljanja imovinom, pri čemu sve vreme područja svog delovanja usklađuje sa osnovnim ciljem poslovanja preduzeća.

Tri glavne funkcije finansijskog menadžmenta su:
• Finansijsko analiziranje i planiranje podrazumeva obradu podataka na osnovu kojih se donose odluke u funkciji ostvarivanja finansijskog rezultata.
• Donošenje investicionih odluka podrazumeva donošenje odluka o o kapitalnom budžetiranju koje se odnose na ulaganje imovine u cilju razvijanja i rasta preduzeća i povećanja njegovog kapitala.
• Donošenje finansijskih odluka koje se odnose se na kratkoročno upravljanje finansijskom imovinom preduzeća.

Takođe Funkcije finansijskog odlučivanja se mogu podeliti na tri glavna područja::
► Investiranje
► Finansiranje
► Odluke o upravljanju imovinom

Odluka o investiranju - Ova odluka je od tri glavne odluke, najvažnija odluka za preduzeće. Ova odluka podrazumeva određivanje ukupnog iznosa imovine koji je potreban za poslovanje preduzeća. Bilo bi dobro da se na trenutak prisetimo izgleda bilansa stanja preduzeća. Na desnoj strani bilansa stanja se nalaze obaveze i vlasnička glavnica preduzeća. Na levoj strani bilansa se nalazi imovina. Zadatak finansijskog menadžera je da odredi novčani iznos koji treba da se pojavi iznad dvostruke crte na levoj strani bilansa stanja. Drugim rečima finansijski menadžer treba da odredi veličinu preduzeća. Kada je iznos konačno poznat, finansijski menadžer nakon toga treba da donese odluku o sastavu te imovine, naprimer koliki deo od ukupne imovine preduzeća treba držati u gotovini a koliki u zalihama. Takođe finansijski menadžer donosi odluke i o dezinvestiranju koje se odnose na imovinu koja je prestala da bude ekonomski opravdana, te se stoga ili mora samnjiti, eliminisati, ili zameniti.

Odluka o finansiranju - Kod odluke o finansiranju, finansijski menadžer se brine o sastavljanju desne strane bilansa stanja. Drugim rečima radi se o strukturi finansiranja preduzeća. Ukoliko bismo pogledali analizu strukture finansiranja preduzeća datu na nivou industrijskih grana, uočili bismo velike razlike. Neke kompanije imaju velika dugovanja, a neke druge ih skoro i nemaju. Ovo znači da se neke kompanije u velikoj
meri finansiraju putem duga a neke ne. Ovde se postavlja pitanje da li je važno kako se finansira preduzeće i ako jeste zašto je to bitno? Kakvu ulogu ovde igra politika dividendi i politika zadržane dobiti. Umeće finansija se svodi na balansiranje između isplate dividendi akcionarima koje mora biti u ravnoteži sa oportunitetnim troškom zadržane dobiti koja se takođe koristi kao sredstvo finansiranja. Kada finansijski menadžer konačno donese odluku o strukturi finansiranja, dalje mu predstoji pronalaženje načina pribavljanja potrebnih sredstava finansiranja. Da bi bio uspešan u tome on mora imati znanja o funkcionisanju finansijskih tržišta i finansijskih institucija i njihovih domena delovanja. Znači mora biti upoznat sa mehanizmima kratkoročnog