Diskriminacija žena u društvu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti.

Mlade i obrazovane žene često veruju da ih diskriminacija ne pogađa ni na jedan način. Zapošljavaju se i primećuju da ima podjednako žena šefova koliko i muškaraca. Međutim, ako pogledamo dalje, što se više krećemo ka vrhu, sve je manje žena na vodećim položajima. Ovogodišnja analiza koju je obavio Catalyst govori da je među ljudima koji ostvaruju najveća svetska primanja svega 3.3% žena i 96.7% muškaraca. I ne samo to, muškarac i žena na početku karijere sa istim uslovima dobijaju istu početnu platu, ali 10 godina kasnije žena će zarađivati manje u odnosu na muškarca za potpuno isti posao.

Žene kažu da su glavne i najvažnije barijere stereotipi, izuzetost žena iz nekih "poslovnih tradicija" (kakav je golf na primer) i poteškoća da žena dopre do tzv. "linijskog posla". Linijski poslovi su oni koji radom vode direktno ka vrhu a ni žene ni šefovi ne mogu da objasne zašto žene ne dobijaju ove poslove, ali sigurno je da podizanje dece ima veliku ulogu. Obojene žene navode nepostojanje mentora kao još jednu bitnu barijeru ka uspehu.

Suočimo se sa činjenicama: žene češće uzimaju slobodne dane ili smanjuju radne sate. Prema istraživanju, 36% žena menadžera radi parttime tokom svoje karijere, a istu stvari radi 11% muškaraca. Verovatno većina žena to čini da bi odgajala decu i, sve češće, da bi se brinula o starijim članovima porodice. Zato bi poslovi trebalo da budu fleksibilniji. Barem ako se nastoji da i žene budu u njima.

Da bi uspele u muški orijentisanoj poslovnoj kulturi, mnoge žene osećaju potrebu da nađu svoj put, svoj stil rada u kome će se osećati dobro i gde će moći da se dokažu. Ovo je verovatno razlog što mnoge žene napuštaju posao da bi otpočele svoj sopstveni. Žene započinju sopstvene poslove dva puta više nego muškarci. Mlade žene posle odgovarajućeg obrazovanja često i ne prihvataju poslove u korporacijama koje prema ženama nisu "prijateljski nastrojene" i kod kojih ne postoje olakšanja kao što je fleksibilno radno vreme. Na kraju krajeva, to je gubitak takvih kompanija, a ne njihov!

Cilj prava jeste da otkrije, odredi i imenuje sve ove pojavne oblike diksriminacije. Što je spisak zabranjenih oblika diskriminacije duži, to će zaštita od diskriminacije biti efikasnija.

Diskriminacija vezana za fizičko i psihičko zdravlje je posebna vrsta diskriminacije čije su žrtve žene. Zdravstveno stanje je često povod za diskriminaciju nad trudnicama, mladim majkama, bolesnim i invalidnim radnicama. Maltretiranje na poslu u ovim. ali i u drugim slučajevima ima za posledicu narušavanje psihičkog zdravlja. U radu je data kratka analiza relevantnih medunarodnih i domaćih pravnih normi, čije je kršenje postalo praksa. Zaključeno je da je za borbu protiv ove vrste diskriminacije zaposlenih žena bitno, kako suzbijanje kršenja pozitivnih zakonskih propisa u prsksi, tako i dalje razvijanje postojeće zakonske regulative.

Diskriminacija žena

Oblici diskriminacije kreću se od otpuštanja sa posla, neisplaćivanja zarada i drugih primanja, neuplaćivanja doprinosa, pa sve do fizičkog i seksualnog nasilja nad zaposlenim ženama. Ne manje važan je oblik diskriminacije koji se odnosi na diskriminaciju vezanu za materinstvo, invaliditet i zdravlje zaposlenih žena. Tu spadaju:
• diskriminacija vezana za materinstvo
• diskriminacija bolesnih i invalidnih žena
• maltretiranje na poslu koje dovodi do psihičkih poremećaja i/ili sloma.

Važno je istaći da u prva dva slučaja materinstvo. odnosno invaliditet i fizička bolest predstavljaju povod za diskriminaciju, dok u trećem slučaju maltretiranje na poslu ima narušavanje psihičkog zdravlja žene kao posledicu diskriminacije. Ova oblast se odnosi na nešto najdragocenije, a to je zdravlje zaposlenih žena i stvaranje potomstva.

Da bismo videle na koji način se možemo boriti protiv diskriminacije žena, dobro je poznavati i na jednom mestu izneti neke opšte međunarodne propise i konvencije, kao i delove našeg Zakon o radu.

Pođimo od onoga što se odnosi na zaštitu od diskriminacije uopšte. Tu je Opšta deklaracija o pravima čoveka Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine. Njen član 1. kaže "Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima", dok se u čianu 2. navodi da "svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji, bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja, ili drugih okolnosti". U našem kontekstu je naročito važan član 23. u kojem se, između ostalog kaže: "Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, i na zaštitu od nezaposlenosti". Između ostalog, ovi opšti stavovi štite pravo na rad invalida, a posebno invalidnih i bolesnih žena. pod adekvatnim uslovima.

Za zaštitu od diskriminacije žena bitna je i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena iz 1979. U Delu I, član 1. definiše o čemu se radi: "U smislu ove Konvencije, izraz diskriminacija žena označava svaku razliku, isključivanje ili ograničenje koje se čini na bazi pola, a koje ima efekat ili svrhu nanošenje štete ili poništenja priznanja, uživanja ili ostvarivanja od strane žena, bez obzira na njihov bračni status, a na osnovu jednakosti muškaraca i žena, ijudskih prava i fundamentalnih sloboda na političkom, privrednom, kulturnom, građanskom ili bilo kojem drugom osnovu". Važan je i član 2. koji (između ostalog) kaže da države potpisnice u cilju eliminacije diskriminacije žena preduzimaju "usvajanje odgovarajućih zakonodavnih i drugih mera, uključujući i sankcije gde je to potrebno, zabranjujući diskriminaciju žena".

U Delu III u članu 11 su odredbe koje se odnose na zaposlene žene. Tu u paragrafu 1. stoji "Države potpisnice će preuzeti sve odgovarajuće mere za eliminaciju diskriminacije žena na području zapošljavanja da bi se obezbedila, na osnovu jednakosti muškaraca i žena, ista prava, a posebno: pravo na rad kao neotuđivo pravo svih Ijudskih bića i pravo na iste šanse za zapošljavanje, uključujući i primenu istih kriterijuma za izbor kada se radi o pitanjima zaposienja, kao i pravo na zaštitu zdravlja i bezbednost radnih uslova, uključujući očuvanje funkcije reprodukcije". U paragrafu 2. se kaže: "Da bi se sprečila diskriminacija žena na bazi