Dekart i metafizički dualizam

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Rene Dekart bio je matematičar, filozof i naučnik čije je delo Geometrija (La geometrie) postavilo osnove današnjoj analitičkoj geometriji. Začetnik je novovekovnog filozofskog pravca racionalizma, a često se kaže da se u njegovom delu mogu naći i neke od prvih empirističkih teza. U Meditacijama o prvoj filozofiji dosledno izvodi ono prvo sigurno saznanja i uobličava ga u čuveno Cogito ergo sum stav koji će značiti izvorni preokret u novovekovnoj evropskoj misli, odvajajući je od srednjevekovnog teocentričnog pogleda sholastičke provenijencije.
Rene Dekart rođen je 31. marta 1596. godine u La Eju u Francuskoj. Obrazovanje je stekao u Anjonu upisavši Jezuitsku školu u La Flešu sa samo osam godina. Tu je proveo osam godina učeći logiku, matematiku i tradicionalnu Aristotelovu filozofiju. Imao je problema sa zdravljem, pa je dobio dozvolu da ostaje u krevetu do jedanaest sati ujutru. Tu naviku je zadržao do kraja života. U školi je Dekart shvatio koliko on u stvari malo zna. Jedini predmet kojim je bio zadovoljan bila je matematika. Ovo saznanje je uticalo na njegov način razmišljanja i na njegov celokupni rad...

Dekart i metafizički dualizam

Pojam Dekartovog metafizičkog dualizma

Postoji jedna slika koja se vekovima provlačila kroz filozofiju, ali za koju nije posve izvesno od koga je potekla i šta se tačno njome htelo reći. To je ona analogija kojom se kaže da je duša u telu poput mornara u lađi.
Šta god je na stvari, Dekart analogiju s brodom i mornarem, navodi u Meditacijama, upravo da bi pokazao prednost vlastitog metafizičkog dualizma u razumevanju odnosa između duše i tela. S jedne strane, njime je hteo da ukaže na to da platonizam, onda kada tvrdi da je čovek duša koja se koristi telom, greši ako pomoću tvrdnje hoće da negira supstitucijalno jedinstvo između duše i tela, a s druge strane, da je aristotelizam na sasvim krivom putu, kada čoveka posmatra kao supstanciju i kada smatra da moć stvaranja oseta pripada jedinstvu duše i tela a ne samoj duši.
U oba slučaja, analogija, prema Dekartovom uverenju, je bila nesrećno izabrana. Ako se koristila zato da bi pokazali kako je ljudsko telo čoveku spoljašnje, onda je negirala istinski modus jedinstva i time prenebregavala svakodnevno iskustvo koje ljudsko biće ima o sebi.
Ako li se pak koristila da bi se njome predočio što čvršći odnos između ljudske duše i tela, onda je predviđala ono najvažnije: da duša ima znatno prisniju vezu s telom nego što je lađar može imati s lađom, te da se ta prisnost ogleda u tome što duša motri na telo, kao na nešto što joj pripada i što doživljava kao svoje...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Dekart i metafizički dualizam 4
1.1 Pojam Dekartovog metafizičkog dualizma 4
1.3 Dekartov metafizički dualizam i drugi filozofi 12
1.2 Specifičnosti Dekartovog metafizičkog dualizma 22
ZAKLJUČAK 26
LITERATURA 27