Deficitarno finansiranje i fiskalna neravnoteza

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nije sporno da je jedna od najznacajnijih i najvažnijih finansijskih institucija budžet. Budžet predstavlja osnovni, a u nekim slucajevima i jedini, instrument finansiranja javnih rashoda u savremenim državama.
Rec budžet potice od latinske reci "bulga", koja oznacava kožnu torbu, torbu koju je obicno nosio ministar finansija. Danas je rec budžet opšte prihvacena u skoro svim državama.
Budžet je jedna od institucija za finansiranje javnih rashoda za koju ne postoji jedinstvena definicija. Odredjene razlike u definisanju budžeta proizilaze iz razlika u pristupu izucavanju fenomena budžeta, buduci da u tom pristupu dominantna može da bude pravna, ekonomska, politicka, finansijska, administrativna ili socijalna komponenta.
Ne upuštajuci se u mnogobrojne rasprave o definicijama budžeta, u tekstu koji sledi ce se, informativno, navesti nekoliko najprihvatljivijih definicija budžeta.
Budžet je sistematski i u ciframa izražen pregled državnih prihoda i državnih rashoda, koji obeležava cilj i odnos državnih potreba i ima da posluži kao obavezan privredni plan za državno gazdinstvo u jednom buducem periodu...

Deficitarno finansiranje

U savremenoj finansijskoj teoriji postoji nekoliko stanovišta o problemima budžetske neravnoteže:
Stanovište A. Hansen-a koji zagovara teoriju sistematskog budžetskog deficita, po kojoj deficit u budžetu predstavlja redovnu pojavu i država treba da se služi deficitnim finansiranjem da bi kompenzirala nepovoljna kretanja u opštoj tražnji. Trajanje budžetskog deficita nije vremenski ograniceno.
Teorija ciklicnih budžeta koja polazi od cvrste veze budžetske politike sa ekonomskom politikom. Po ovoj teoriji budžetska ravnoteža se ne može ograniciti na period od godinu dana, vec se mora produžiti i vezati za citav ekonomski ciklus, a on traje duže od godinu dana. U periodu prosperiteta država normalno treba da teži ostvarivanju suficita u budžetu, koji ce kasnije, u periodu depresije služiti za kompenziranje budžetskih deficita. Ovu teoriju su posebno razradivali i pokušavali da primene u praksi švedski ekonomisti. (Mirdal i Olin).
Teorija stabilizacionog budžeta koja se oslanja na automatske ugradene stabilizatore koji se nalaze u karakteristikama pojedinih javnih prihoda i javnih rashoda. Postoje javnih prihodi i javni rashodi koji su vrlo osetljivi na fluktuacije u kretanjima osnovnih mikroekonomskih parametara (društveni proizvod, cene, zaposlenost i sl.). Kada dode do porasta društvenog proizvoda, automatski dolazi do porasta odredenih javnih prihoda, u isto vreme odredeni transferni rashodi pokazuju tendenciju pada i obratno. Ovu teoriju su razradivale grupe americkih teoreticara...

S a d r ž a j

Uvod 3
1 Deficitarno finansiranje 4
2 Fiskalna neravnoteža 5
3 Narušavanje fiskalne ravnoteže 6
4 Savremeni mehanizmi uravnotežavanja budžeta 7
Zaključak 9
Literatura 10