Dečije psihoze

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina)ljudi i životinja, a na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva.
Proučava individualna i grupna ponašanja. Sama reč psihologija znači „studija duše“. Značenje pojma ostaje nepromenjeno sve do šesnaestog ili sedamnaestog veka, kada mu je pridodano novo značenje u smislu "znanost o svesti". Moderna psihologija je prirodna i društvena znanost koja se bavi mozgovnim procesima i njihovim izražavanjem u ponašanju. Tokom istorije, još od antičkog doba, psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i XIX veku, započela svoj „vlastiti put“ kao nezavisna naučna disciplina. Ipak, danas je psihologija vrlo vezana za biologiju i društvene nauke.
Kao široka oblast, psihologija ponekad ostavlja utisak neujedinjenosti, raspršenosti. Deli se na primenjene i eksperimentalne ili teoretske ogranke. Neke od primenjenih ogranaka psihologije čine: klinička psihologija, koja se bavi dijagnozom i terapijom mentalnih poremećaja; industrijska psihologija se koristi prilikom odabira radnika i generalno u poslovanju; pedagoška psihologija koja se bavi psihološkom stranom vaspitanja i obrazovanja. Eksperimentalna ili teoretska psihologija se sastoji od dečije, obrazovne, socijalne, razvojne, fiziološke i komparativne psihologije...


Dečije psihoze

Pojam i karakteristike dečijih psihoza

Psihoze koje na taju u detinjstvu dugo su se smatrale kontinuumom psihoza u odraslom dobu. Pionirski rad Lea Kanera iz 1943. godine, u kojem je opisao sindrom ranog infantilnog autizma, i kasnije studije Ratera i Kolvi na utica li su na to da novi klasifikacioni sistemi izdvoje pervazivne razvojne poremeća je od svih osta lih psihotičnih ispoljavanja u detinjstvu. Kliničko iskustvo pokazuje da, i pored izdvojene grupe pervazivnih razvojnih poremećaja, sa pod grupama i neophodnim dijagnostičkim kriterijumima, neka deca imaju pervazivne simptome koji, međutim, ne ispunjavaju sve potrebne kriterijume za dijagnostikovanje pervazivnih poremećaja. Postojeći klasifikacioni sistemi u ovoj oblasti imaju nedostatke, pa se dalje moraju proširivati i usavršavati, kako bi bili u mogućnosti da obuhvate širok spektar netipičnih psihotičnih ispolajavanja u detinjstvu. . .

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Dečije psihoze 4
1.1 Pojam i karakteristike dečijih psihoza 4
1.2 Teži oblici dečijih psihoza 7
1.3 Prikaz pojedinih slučajeva dečjih psihoza 9
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15