Da li proučavanje kulturnih produkata, a naročito umetnosti, može da pomogne

Jedno od osnovnih pitanja u istoriji filozofske misli jeste pitanje ljudske prirode. Još od vremena Sokrata i njegove maksime: »Spoznaj samoga sebe«, počinje era ljudske samospoznaje. Čovek, koji prevazilazi sve što je stvoreno, svojom mogućnošću samospoznaje i samoanalize, postavio je sebi kao jedan od najuzvišenijih ciljeva da upozna sopstvenu prirodu. Šta je čovek, o kakvoj vrsti bića je reč? Ovaj zadatak nimalo nije lak. Štaviše on je toliko složen da u istoriji filozofske misli postoji toliko različitih teorija o čoveku da je veoma teško samo ih nabrojati. Naravno, ta pitanja ne postavljaju samo filozofi. Obični ljudi kada ćele da objasne, zapravo da opravdaju neke neprihvatljive postupke ljudi često kažu da u tim situacijama iz ljudi »progovara njihova priroda«.

U zavisnosti od odgovora koje eksplicitno ili implicitno dajemo na pitanje šta je »priroda čoveka« mnogi od nas »znaju« koje ponašanje čoveka je »prirodno«, »očekivano« i prihvatljivo, a koje nije. Stav da je nešto »prirodno« u osnovi je tipološki, tj. usko je vezan sa verovanjem da biološke vrste imaju »suštine« oko koje manje ili više odstupaju jedinke koje ulaze u sastav date vrste.
Pitanje koje nas ovde interesuje jeste da li proučavanje kulturnih produkata a naročito umetnosti može da pomogne razumevanju ljudske prirode. Osnovni cilj rada jeste da prikaže i objasni odnos ljudske prirode i kulturnih produkata u kontekstu posmatranog.

UVOD 3
1 Da li proučavanje kulturnih produkata, a naročito umetnosti, može da pomogne razumevanju ljudske prirode? 3
ZAKLJUČAK 5
LITERATURA 6