Izrada crteža u AutoCAD-u podrazumeva da se svi elemeti definišu sa tačnom veličinom i položajem. Na primeru crtanja kvadrata ćemo u nastavku lekcije prikazati četiri načina da se taj cilj i postigne.
Pomoću apsolutnih
Primena apsolutnog koordinatnog sistema podrazumeva unos položaja svake od tačaka, sa rastojanjima računatim od koordinatnog početka. Prema tome za crtanje kvadrata je potrebno da izvršimo sledeće korake:
Prvo pokrećemo komandu za crtanje linije Line, a zatim kao odgovor na zahtev AutoCAD-a da odredimo položaj početne tačke prve linije, unesemo sledeće koordinate: 600,2400 (Enter) zatim 600,4200 (Enter), 2400,4200 (Enter), 2400,2400 (Enter) i na kraju "c" (Enter) za zatvaranje poligona i završetak komande Line.
relativnih i
Uz pomoć relativnih koordinata isti zadatak je nešto jednostavnije izvesti, jer se za određivanje položaja tačaka ne mora kalkulisati rastojanje od koordinatnog početka (koji često i nema direktne veze sa elementom koji crtamo) već se podaci unose relativno u odnosu na prethodu tačku. Da vidimo kako to izvodimo na našem primeru:
Po izboru komande Line: možemo prvu tačku uneti apsolutno 600,2400 (Enter), a već sledeću u obliku relativne koordinate Ž0,1800 (Enter), zatim Ž1800,0 pa Ž0,-1800 i "c" za kraj crtanja.
polarnih koordinata
U polarnom koordinatnom sistemu se položaj tačke određuje preko rastojanja i ugla koje pravac zaklapa sa pozitivnim pravcem X ose. U našem primeru ćemo koristiti polarne koordinate na sledeći način:
Crtanje započinjemo komanom Line: i prvu tačku unosimo apsolutnim koordinatama 600,2400 (Enter), dok za položaj druge u polarnom obliku treba uneti Ž1800<90, dalje Ž1800<0, pa zatim Ž1800<-90 i na kraju "c".
Pomoću pravca i unete vrednosti za dužinu
Ipak, najlakši način za crtanje kvadrata sastavljenog od četiri linije je mogućnost da se to uradi na sledeći način:
Po startovanju komande Line i unosu početne tačke (apsolutna koordinata 600,2400) pritiskom na funkcijski taster F8, uključimo ortogonalno crtanje i mišem pokažemo željeni pravac buduće linije (vertikalno gore). Zatim unosimo numeričku vrednost za željenu dužinu ( broj 1800) i pritiskamo Enter ili desni taster miša. Kao rezultat ove operacije AutoCAD će nacrtati željeni element. Naravno, i ostale linije možemo nacrtati na isti način: pokazivanjem željenog pravca i unosom dužine.
Ray
Komanda Ray služi za kreiranje elemenata u svemu sličnih liniji osim po sledećoj osobini: imaju definisan početak ali im je drugi kraj u beskonačnosti. Zrak (Ray) se crta uz automatsko ponavljanje pa je zbog toga potrebno pritiskom na Enter završiti komandu.
Construction Line
Komanda Construction Line (preciznije XLINE) omogućava crtanje linija kod kojih su oba kraja u beskonačnosi. U praksi se ovakvi elementi koriste za označavanja granica ili sličnih elemenata crteža.
CRTANJE KRUŽNICE
U ovoj lekciji će biti reči o komandama koji su nam na raspolaganju u slučajevima kada je potrebno nacrtati kružnicu ili njoj srodne elemenete.
Komanda CIRCLE
Komada Circle: nudi šest načina za crtanje kružnice. Center, Radius
Opcija Center, Radius od korisnika prvo zahteva unos tačke budućeg centra kružnice, a potom i veličinu poluprečnika. Obe vrednosti se mogu odrediti numerički - preko tastature (unosom koordinate za centar - npr 1200,3000 i radiusa - npr. 1200) ili interaktivno (uz pomoć miša) pri čemu se automatski aktivira "drragging" režim, odnosno isrtavanje mogućih veličina kružnice pre neko što se izabere konačni poluprečnik.
Ovaj način crtanja kružnice je podrazumevan (default) u slučaju da se komanda Circle pokreće preko tastature.
Center, Diametar
Ova opcija je u svemu nalik prethodnoj, osim što se kao drugi parametar koristi prečnik kruga (Diametar). Koristimo je u situacijama kada nam je poznata vrednost npr. prečnika stuba, rupe koju treba probušiti i sl.
Points
Ova opcija služi za crtanje kružnice čiji su položaj i veličina određeni tačkama koje se nalaze na njenom prečniku. Po unosu prve tačke AutoCAD će nam pružiti pomoć u vidu interaktivnog iscrtavanja kružnice, do momenta određivanja njenog konačnog položaja.
Points
Opcija za crtanje kružnice koja leži na tri poznate tačke može biti od koristi u sledećoj situaciji: crtanje kružnice koja opisuje trougao ili neki drugi pravilan poligon.
Po izboru ove opcije je potrebno samo locirati željene tačke i kružnica će se pojaviti na predviđenom mestu.
Tan, Tan, radius (2 tangente i radijus)
Primenom ove opcije moguće je nacrtati kružnicu čiji su položaj i veličina određeni sa dve linije (ili krive) na kojima buduća kružnica treba da ima tangentu i veličinom poluprečnika. Tok komande zahteva da se kursorom prvo odrede elementi koji će biti korišćeni za tangente, a zatim da se unese ili pokaže veličina poluprečnika kružnice.
Tan, Tan, Tan (3 tangente)
U toku ove lekcije je već pomenuta mogućnost da se primenom opcije za crtanje kružnice koja leži na tri poznate tačke, može nacrtati kružnica koja opisuje neki pravilan poligon. Opcija Tan, Tan, Tan, odnosno crtanje kružnice koju definišu tri tangencijalna elementa, nudi efektan načIn da se nacrta upisana kružnica.
Jednostavno se pokazivanjem tri stranice poligona AutoCAD-u stavlja na raspolaganje dovoljno podataka za precizno crtanje kružnice.
Komanda DONUT
Komanda Donut služi za crtanje kružnice ili kružnog prstena, ali tako da su ispunjeni trenutno korišćenom bojom elementa.
crtanje kružnog prstena
Za crtanje kružnog prstena potrebno je da se po pokretanju komande prvo odredi veličina unutrašnjeg, a zatim i spoljnog prečnika. Posle toga će AutoCAD na ekranu prikazati budući kružni prsten, očekujući da korisnik odredi i njegov konačni položaj. Komanda se automatski nastavlja i omogućava ponovni unos još nekog istovetnog elementa, a za njeno prekidanje je potrebno pritisnuti Enter ili desni taster miša.
crtanje popunjene kružnice
Varijanta komande Donut koja se odnosi na mogućnost crtanja popunjene kružnice u svemu odgovara prethodno iznetom primeru, osim što je u ovom slučaju za veličinu unutrašnjeg prečnika potrebno uneti nulu.
CRTANJE KRUŽNOG LUKA
Iako kružni luk u stvari pretstavlja kružnicu kojoj nedostaje jedan deo za njegovo crtanje je predviđena posebna komanda - Arc.
Komanda ARC
Komanda Arc nudi ukupno deset različitih načina za crtanje kružnog luka. Ovakvo mnoštvo opcija je predviđeno sa ciljem da bi se za crtanje mogli iskoristiti različiti ulazni parametri.
3 Points
Crtanje kružnog luka uz pomoć opcije "3 Points" je veoma slično postupku crtanja kružnice primenom istoimene funkcije.
Potrebno je prvo odrediti položaje početne, a zatim i tačke kroz koju treba da prolazi kružni luk, pa će nam AutoCAD pružiti dodatnu pomoć u vidu iscrtavanja elastičnog luka sve do trenutka dok se ne unese i njegova krajnja tačka.
Start, Center, End
Kao što se iz naziva opcije može zaključiti, njenom primenom se položaj i veličina kružnog luka određuju preko poznate početne. tačke u kojoj se nalazi centar kružnog luka i tačke u kojoj se on završva. Ovaj način je posebno pogodan za situacije u kojima već imamo poznate položaje potrebnih tačaka kao što je npr. slučaj kod crtanja luka koji na arhitektonskim crtežima pretstavlja pravac otvaranja vrata.
Po izboru opcije odredićemo početnu tačku na desnom uglu otvora, zatim cenar luka na suprotnom uglu (tamo gde se nalaze šarke) i na kraju mesto gde se luk završava, odnosno pravac vertikalno gore.
Start, Center, Angle
Obzirom da se pri crtanju kružnog luka poštuje pravilo koje nalaže da je očekivani pravac u kome se crtanje vrši s desna na levo, odnosno obrnuto od pravca kazaljke na satu, primenom prethodne opcije bilo bi nemoguće nacrtati kružni luk u slučaju da se vrata otvaraju na desnu stranu. Zato je na raspolaganju druga opcija koja za ulazne parametre koristi početnu tačku, tačku centra i ugao kružnog isečka koji zaklapa željeni kružni luk.
U našem primeru luk orijentisan na desnu stranu crtamo tako što prvo odredimo položaj početne tačke (u levom uglu otvora), zatim centra (u desnom uglu) i na kraju preko tastature definišemo ugao od -90 stepeni. Pritiskom na taster Enter završavamo komandu.
Start, Center, Length
Ova opcija kao ulazne parametre koristi početnu tačku, položaj centra i dužinu tetive koju zaklapa kružni odsečak željenog luka.
Start, End, Angle
Parametri potrebni za crtanje luka primenom ove opcije su osim položaja početne i krajnje tačke i veličina ugla koju zaklapa kružnu isečak.
Na ovaj način možemo efikasno nacrtati npr. arkade između stubova. Prvo odredimo položaje početne i krajnje tačke budućeg luka (na vrhu stubova), a zatim preko tastature unesemo ugao od 180 stepeni i na taj način definišemo polukrug.
Start, End, Direction
Ova opcija se takođe može primeniti na prethodni primer, stim što se umesto ugla ovde očekuje unos pravca tangente na luk.
Start, End, Radius
Ako su vam od parametara na raspolaganju položaj početne i krajnje tačke luka kao i poluprečnik kružnice čiji je on segment, možete za crtanje primeniti ovu opciju.
Center, Start, End
Primenom ove opcije možemo lako nacrtati luk za otvaranje vrata unosom prvo tačke centra luka, a potom i njegove početne i krajnje tačke.
Center, Start, Angle
Ako nam tako više odgovara, luk za otvaranje vrata na desno možemo crtati i ovom opcijom. Potrebno je prvo odrediti položaj centra luka, zatim početne tačke i na kraju uneti ugao od -90 stepeni.
Center, Start, Length
Ova opcija pretstavlja varijantu prethodno pomenute Start, Center, Length stim da se ovde za crtanje kružnog luka koristi drugačiji redosled pri unosu parametara. Prvo određujemo položaj centra, zatim početne tačke i na kraju dužinu tetive.
Continue
Opcija Continue nudi mogućnost da se novi kružni luk nacrta tako da se automatski nadovezuje na prethodno nacrtani element (liniju ili kružni luk), stim da se u dodirnoj tački zadrži isti pravac tangente. Na taj način postižemo preciznost u povezivanju međusobno bliskih elemenata crteža.
PRECIZNO POGAĐANJE TAČAKA NA ELEMENTIMA
Uz već poznate načine za tačno pogađanje željenih tačaka na crtežu (GRID, SNAP) AutoCAD nudi i dodatne mogućnosti za postizanje istog cilja. Zato je tema ove lekcije način upotrebe funkcije Osnap.
Funkcija OSNAP
Funkcija Osnap pruža mogućnost da se primenom nekog od raspoloživih kriterijuma za unos položaja nove tačke iskoristi neka od geometrijskih osobina ranije nacrtanih elemenata. To konkretno znači da se AutoCAD može uposliti da umesto vas analizira postojeći element crteža i u skladu sa tim ponudi vezivanje za npr. krajnju tačku linije, centar kruga itd. Za pokretanje ove funkcije potrebno je iz Tools menija izabrati Object Snap Settings, da bi se potom mogao izvršiti izbor nekog od ponuđenih kriterijuma.
ENDpoint
Kriterijum ENDpoint služi za pogađanje krajnjih tačaka elementa. Po izboru željenog kriterijuma (pritiskom na levi taster u trenutku kada je strelica iznad opcije ENDpoint) i zatvaranju Dialog Box-a, u daljem radu će se primenjivati pravilo koje AutoCAD-u nalaže da ako se kursor dovede u blizinu nekog od nacrtanih objekata izvrši analizu njegove geometrije i ponudi vezivanje novog elementa za koordinatu krajnje tačke. Naravno, ovaj postupak ima smisla samo u situacijama kada koristimo neku od funkcija za crtanje npr. Line dok će u procesima kao što su brisanje ili sl. Osnap kriterijum biti zanemaren.
Da bi videli kako to funkcioniše u praksi pokrenućemo komandu Line, i kursor dovesti do neke od nacrtanih linija. Istog trenutka će se na ekranu pojaviti žuti kvadrat kao marker tačke čiji se izbor predlaže. Pomeranje kursora ka drugom kraju linije menja i položaj markera, a pokazivanje nekog drugog elementa prenosi primenu kriterijuma na njega. Pritiskom na levi taster miša vršimo izbor tačke, odnosno prihvatamo ponuđenu poziciju.
Ukoliko izaberemo mesto na crtežu na kome nema nacrtanih objekata AutoCAD će prihvatiti pokazanu tačku uz zanemarivanje Osnap kriterijuma.
MIDpoint
Kriterijum MIDpoint omogućava navođenje na tačku koja se nalazi tačno na sredini odabranog elementa. Marker koji se pri tome pojavljuje je u obliku trougla.
CENter
Kriterijum CENter možemo upotrebiti u sutuaciji kada želimo da novu tačku pozicioniramo u centar kružnice ili kružnog luka. Ovaj kriterijum ima smisla primenjivati samo na ova dva tipa elemenata dok se kao marker pojavljuje kružić.
NODe
Kriterijum NODe služi za precizno pogađanje tačke kao elementa crteža. Uvođenje ovog kriterijuma je bilo neophodno jer po svojoj geometriji tačka nema ni krajeve, ni sredinu, niti se može ukrštati sa drugim elementima. Za oblik markera u ovom slučaju AutoCAD upotrebljava ukrštene linije u kombinaciji sa krugom.
QUAdtrant
Upotrebom kriterijuma QUAdrant je moguće precizno locirati tačke na zamišljenom krstu koji deli kružnicu na 4 dela (kvadranta). Kao marker ponuđene tačke se koristi romb.
INTersection
Pomoću kriterijuma INTersection možemo precizno pogađati tačke u kojima se presecaju dva ili više elemenata crteža. Pri tome se kao marker pojavljuje znak u obliku ukrštenih linija.
INSertion
Kriterijum INSertion služi za pronalaženje referentne (insertne) tačke za neki od simbola (blokova) koje smo uneli na crtež. Detaljnije razjašnjene pojma simbola i njihove upotrebe ćete pronaći u okviru 26. lekcije.
PERpendicular
Primenom kriterijuma PERpendicular je moguće vrlo jednostavno odredivanje ortogonalnog pravca na neki od elemenata crteža. Jedina bitna razlika u načinu upotrebe ovog u odnosu na prethodno pomenute Osnap kriterijume je u tome što se on može koristiti kao pomoć samo pri određivanju druge tačke linije, znači u situaciji kada npr. imamo započetu liniju koju treba nacrtati u pravcu upravnom na drugi element.
TANgent
Kriterijum TANgent nudi mogućnost izbora tačke na elementu, kao što je npr. kružnica stim da pri tome bude zadovoljen uslov pri kome nacrtani pravac predstavlja tangentu na odabrani element.
NEArest
Upotrebom kriterijuma NEArest je moguće postići pozicioniranje nove tačke tako da se ona nalazi na odabranom elementu. To neće biti ni kraj, ni sredina, niti neka od drugih karakterističnih tačaka elementa, već će jednostavno biti izabrana tačka koja zadovoljava uslov da se nalazi na njemu, a najbliža je trenutnom položaju kursora.
APParent intersection
Za razliku od kriterijuma INTersection koji omogućava pogađanje tačke na mestu preseka elemenata i pri čemu mora biti zadovoljen uslov da se ti elementi i fizički seku, APParent intersection nudi mogućnost pronalaženja presečne tačke i u situacijama kada se elementi fizički mimoilaze, dok se njihov zamišljeni presek nalazi udaljen negde na crtežu.
QUIck
Kriterijum Quick se koristi samo u kombinaciji sa nekom od prethodno pomenutih, jer je njegova uloga u tome da se, ako je setovan, pronalaženje tačke koja zadovoljava osnovni kriterijum ubrza pogotovu u situacijama kada se na maloj površini crteža, znači veoma blizu jedno drugome nalazi više elemenata čiju geometriju treba analizirati. Tada će AutoCAD ponuditi izbor tačke za koju prvo konstatuje da zadovoljava traženi uslov i time ubrzati proces rada.
Clear All
Već nam je poznata mogućnost da izborom funkcije Osnap izvršimo izbor jednog ili čak i više aktivnih kriterijuma koji će biti korišćeni u daljem radu, kao pomoć pri određivanju položaja novih elemenata. Ukoliko nam takva pomoć više nije potrebna za njihovo isključivanje koristimo opciju Clear All.
Upotreba srednjeg tastera miša
U prethodnom delu lekcije smo se bavili načinima da neki od potrebnih pomoćnih alata za pogađanje tačaka na crtežu aktiviramo i koristimo u radu. Treba samo dodati da se njihov izbor može izvršiti i na još jedan način, a to je pritiskom na srednji taster miša (ukoliko vaš miš ima samo dva tastera pokušajte da držeći taster Ctrl na tastaturi pritisnete desno dugme miša) pri čemu će se na ekranu pojaviti dodatni menu koji u sebi sadrži navedene Osnap kriterijume. Po izboru nekog od njih možete nastaviti rad i precizno pogoditi željenu tačku.
Za razliku od generalnog podešavanja komandom Osnap gde se odabrani kriterijumi primenjuju stalno, njihov izbor iz pomoćnog menija ima jednokratno dejstvo.
Saveti
Ukoliko vam primena podešenih kriterijuma nije neophodna u daljem radu, lako ih možete neutralisati dvoklikom na polje Osnap u ukviru statusne linije. Naravno, za njihovo ponovno aktiviranje je takođe dovoljan samo dvoklik na isto polje.
ODABIRANJE ELEMENATA NA CRTEŽU
Pored komandi čija je uloga da u procesu izrade crteža omoguće unos novih elemenata AutoCAD nudi i veliki broj funkcija koje su namenjene izmenama već nacrtanih elemenata. Pre nego što nastavimo sa lekcijama koje će se baviti primenom tih komandi, neophodno je da se upoznamo sa jednom njihovom zajedničkom osobinom - da je u okviru komande prvo neophodno odabirati elemenate nad kojima će biti izvršena željena izmena pa tek tada tu izmenu i realizovati.
Komanda SELECT
Select ne pripada nijednoj od osnovnih grupa AutoCAD komandi, čak se može reći da je u aktuelnoj verziji (R14) njeno prisustvo više posledica nasleđa nego konkretne potrebe. Ipak, na njenom primeru je najlakše razjasniti mehanizme koje AutoCAD nudi kada je odabir elemenata u pitanju.
Komandu Select ćemo pokrenuti kucanjem njenog naziva na tastaturi, a po pritisku na taster Enter na komandnoj liniji će se pojaviti poruka Select Objects. Istovremeno će biti izmenjen i oblik kursora na ekranu - umesto koordinatnog krsta pojaviće se mali kvadrat. To su signali da AutoCAD u nastavku rada očekuje odabir jednog ili više elemenata crteža a da bi taj zadatak izvršili efikasnije možemo se poslužiti i nekom od sledećih opcija odnosno režima za odabiranje:
Single (podrazumevano)
Pojedinačni način odabira elemenata je osnovni i podrazumevani. Potrebno je samo pomeriti kursor (kvadratić) do željenog elementa i pritisnuti levi taster miša. AutoCAD će tada kao potvrdu izvršene funkcije odabrani element iscrtati isprekidanom linijom i u komandnoj liniji ispisati 1 found. Proces odabiranja elemenata se time ne završava. Naime, sve dok u komandnoj liniji zatičemo poruku Select objects možemo ponavljati postupak i u grupu odabranih dodavati nove elemente.
Kada obuhvatimo sve željene elemente crteža proces odabiranja završavamo pritiskom na desni taster miša.
Window
Za odabir jednog ili samo manjeg broja elemenata crteža pojedinačni način možemo smatrati zadovoljavajućim, ali kada je potrebno da se obuhvate veće zone crteža i desetine ili stotine elemenata, najbolje je na njega odmah zaboraviti. Window opcijom ćemo taj zadatak obaviti lako, obuhvatajući polje oko svih elemenata koje treba selektovati.
Za pokretanje Window režima odabira potrebno je pritisniti taster W na tastaturi, a potom i Enter. AutoCAD će nam omogućiti da pokazivanjem tačaka na suprotnim krajevima odredimo polje koje treba da bude dovoljno veliko da obuhvati sve željene elemente, i to u celosti. Na taj način će biti odabrani svi elementi koji celi uđu u naznačeno polje, a oni koje samo delimično obuhvatimo neće biti selektovani.
Crossing
Način primene Crossing režima je u mnogome sličan prethodnom. Pokrećemo ga pritiskom na taster C (Enter ćemo nadalje podrazumevati) i omogućava određivanje polja koje treba da obuhvati željene elemente crteža. U ovom slučaju će biti izabrani svi elementi, oni koji su obuhvaćeni u celini kao i oni koji su samo presečeni.
WPolygon
Unosom znakova WP na tastaturi pokrećemo posebnu varijantu Window režima. Za razliku od standardnog oblika gde imamo mogućnost da odredimo samo polje pravougaonog oblika primenom WindowPolygon opcije možemo to polje oblikovati o želji određivanjem tačaka koje formiraju izlomljene ivice poligona. Pritiskom na desni taster miša završavamo formiranje polja i vršimo odabir elemenata. Pravilo da se Window režimom odabiraju samo elementi koji su celi obuhvaćeni i dalje važi.
CPolygon
CrossingPolygon režim pokrećemo unosom znakova CP na tastaturi. Sve je isto kao u prethodnom slučaju, stim što se u grupu odabranih elemenata ovde uključuju svi elementi koji poligonalno polje i obuhvati ili samo dodirne.
Last
Za izbor opcije Last potrebno je pritisnuti taster L na tastaturi. Primenom ove opcije se vrši automatska selekcija poslednjeg nacrtanog elementa.
Previous
Previous opciju aktiviramo pritiskom na taster P. Ovo je metod kojim ćemo se poslužiti da ponovimo izbor prethodno korišćenih elemenata u situacijama kada želimo da nad njima izvšimo neku novu transformaciju.
All
Najjednostavniji način da odaberemo sve elemente koji su vidljivi na crtežu je da pritiskom na taster A na tastaturi naložimo AutoCAD-a da selektuje sve.
Undo
Pritiskom na taster U na tastaturi možemo poništiti eventualni pogrešan izbor nekog elementa. Ovaj korak neće poremetiti status ranije selektovanih elemenata, već će samo poslednji odabran biti izbačen iz te grupe, a korisnik će imati mogućnost da napravi novi izbor.
Remove
Svi do sada izneti režimi se odnose na različite načine da se izvrši odabir većeg ili manjeg broja elemenata crteža. U sitiaciji kada smo selektovali veći broj elemenata a želimo da neke od njih ipak izbacimo iz grupe odabranih, možemo se poslužiti sledećim postupkom. Pritiskom na taster R na tastaturi promenićemo podrazumevani Select Object režim u njemu suprotan Remove Object proces. Od tog trenutka će se umesto dodavanja novih elemenata u grupu odabranih vršiti njihovo izbacivanje iz nje i time željeni deo crteža ipak poštedeti dejstva nastupajuće komande.
Add
Ako ste prethodno promenili režim odabiranja u Remove, odnosno izbacivanje elemenata iz grupe odabranih a želite da se vratite u normalan način rada tj. odabiranje novih elemenata, pritisnite taster A na tastaturi. Time se uspostavlja Add režim odnosno normalan način odabiranja.
Savet
Ako u trenutku kada AutoCAD očekuje odabir elemenata crteža kursor dovedete do mesta gde nema nacrtanih objekata i pritisnete levi taster miša automatski će se pokrenuti Window ili Crossing režim selekcije. Konkretnije, Window režim će važiti ako kursor dalje pomeramo sa leve da desnu stranu (iscrtava se puni okvir), a Crossing ako se polje širi sa desne na levu stranu (linija okvira je isprekidana).
KOMANDE ZA IZMENE ELEMENATA CRTEŽA
Pored komandi koji omogućavaju unos novih elemenata na crtež tj. crtanje u užem smislu reči, AutoCAD nam nudi i funkcije čija je namena da se već nacrtani elementi izmene. To ne mora biti uvek prosto prilagođavanje novim potrebama već je često cilj da se tranformacijama postojećih elemenata stvaraju novi i na taj način podspeši i ubrza proces izrade crteža u celini. Tako se zahvaljujući mogućnostima kao što su kopiranje ili ogledanje lako mogu kreirati čitavi novi delovi crteža nastali na bazi samo jednom nacrtanih elemenata a zahvaljujući funkcijama za rotiranje, skraćivanje ili razvlačenje, moguće je na isti način doći do novih elemenata čak i ako se oni u nekim detaljima razlikuju.
Mnoge od ovih komandi kao prvi korak u svom izvršavanju zahtevaju odabir elemenata nad kojim će imati dejstvo. Više o ovome ćete naći u okviru 11. lekcije.
ERASE
Komanda Erase služi za uklanjanje elemenata sa crteža odnosno njihovo brisanje. Po izboru komande potrebno je odabrati jedan ili više elementa koje želite da obrišete (AutoCAD će ih prikazati isprekidanom linijom), a zatim se pritiskom na desni taster vrši njihovo konačno uklanjanje.
OOPS
U sitacijama kada se desi da slučajno obrišemo neki element više nego što smo to želeli ili se jednostavno predomislimo i poželimo da se obrisani delovi crteža vrate na svoje mesto, možemo se poslužiti komandom Oops.
Komandu je potrebno otkucati na tastaturi i po pritisku na Enter obrisani elementi će biti vraćeni. Treba imati na umu da je na ovaj način moguće poništiti efekte samo zadnjeg brisanja.
MOVE
Komanda Move pruža mogućnost da se jedan ili više elemenata crteža istovremeno pomeri na drugo mesto bez promene njihove orijentacije i veličine.
Nakon pokretanja komande potrebno je izvršiti izbor elemenata koje želimo pomeriti. Za to su nam na raspolaganju različiti poznati metodi a konačni izbor treba potvrditi pritiskom na desni taster miša. AutoCAD će potom zahtevati unos prve tačke čija bi se uloga mogla opisati kao određivanje mesta za koje treba prihvatiti odabrane elemente, a zatim i unos druge tačke odnosno mesta na koje ih treba pomeriti. Prva uneta tačka ne mora biti na nekom od odabranih elemenata, ali se takvim izborom lakše i preciznije realizuje samo pomeranje. Određivanjem položaja druge tačke komanda Move se automatski završava.
COPY
Komanda Copy omogućava kopiranje elemenata. Način na koji AutoCAD kopira elemente veoma liči na prethodno pomenutu operaciju - pomeranje, stim što se ovde odabrani elementi pojavljuju na novom položaju, a pri tome njihov osnovni oblik ostaje nepromenjen.
Izborom komande započinjemo operaciju i prvo izvršimo izbor elemenata koje želimo da kopiramo. Odabir moramo završiti pritiskom na desni taster miša, a potom pokazati tačku za koju se vezujemo i konačno tačku na mestu gde želimo da se pojave kopirani elementi. Time je kopiranje završeno, a crtež dopunjen novim elementima.
Multiple
Primenom opcije Multiple možemo kreirati više kopija istog elementa i to sve u okviru jednog ciklusa komande Copy. Evo kako to funkcioniše:
Pokrenućemo komandu za kopiranje i izabrati željene elemente. Po potvrdi odabira, a umesto određivanja početne tačke za kopiranje pritisnućemo taster M na tastaturi. To će biti signal koji AutoCAD-u prenosi našu želju da u nastavku rada i po određivanju početne i završne tačke za kopiranje ne prekine funkciju već da nam omogući da pokažemo drugu, treću i ostale tačke na kojima želimo da se pojave kopije izabranih elemenata. Pritiskom na desni taster miša završavamo višestruko kopiranje.
MIRROR
Komanda Mirror nam omogućava da generišemo novi objekat kao sliku u ogledalu u odnosu na postojeći. Za to je potrebno prvo selektovati elemente koje želimo da preslikavamo a po potvrdi odabira odrediti pravac simetrale unosom koordinata njene početne i krajnje tačke. Već po izboru prve tačke AutoCAD nudi prikaz budućeg simetričnog objekta a pomeranje miša je praćeno promenom njegovog položaja. Unosom druge tačke konačno se određuje pravac simetrije ali se novi elementi crteža ni tada neće pojaviti. AutoCAD pre toga zahteva da se odlučimo da li želimo ili ne brisanje osnovnog oblika odabranih elemenata i pri tome nudi podrazumevani odgovor No. Ukoliko nam ponuđeni izbor odgovara pritiskom na taster Enter završavamo komandu a ako želimo da se stari elementi uklone sa crteža i zadrže samo simetrični potrebno je pritisnuti taster Y na tastaturi i Enter pa će AutoCAD završiti komandu uz brisanje početnog oblika elemenata.
ROTATE
Komanda Rotate omogućava rotiranje izabranih elemenata oko bazne tačke. Po pokretanju komande i završenom izboru elemenata potrebno je odrediti tačku koja će pretstavljati centar rotacije. Ugao se može pokazati mišem ili uneti numerički preko tastature. Pri tome treba imati u vidu da AutoCAD za pozitivni pravac merenja uglova smatra pravac obrnut od smera kazaljke na satu.
Reference
Unos numeričke vrednosti za ugao rotacije elemenata će u najvećem broju slučajeva predstavljati zadovoljavajući način za tačno određivanje njihovog novog položaja. Ponekad nam je taj ugao nepoznat ali smo zato u situaciji da ga možemo odrediti pokazivanjem na ekranu. U takvim situacijama koristimo opciju Reference. Kako se ona primenjuje možemo videti na primeru stolice koju treba rotirati za određeni ugao tako da joj bočna ivica bude horizontalna. Pokrenućemo komandu Rotate i izvršiti izbor elemenata koje treba rotirati. Nakon toga treba izabrati centar rotacije (npr. ugao sedišta) i pritisnuti taster R na tastaturi za izbor opcije reference. U nastavku komande AutoCAD zahteva da se unese referentni ugao, a to je u ovom slučaju nagib koji ima ivica sedišta. Za određivanje novog ugla možemo uključiti Ortho režim crtanja i pokazati horizontalni pravac za konačni položaj stolice.
STRETCH
Komanda Stretch omogućava pomeranje odabranih elemenata crteža ali na takav način da oni ostanu fizički međusobno povezani.
Za razliku od drugih komandi ovde je izbor elemenata neophodno izvršiti kriterijumom Crossing tj. obuhvatanjem polja sdesna na levo. Osim toga treba imati na umu da će u celini obuhvaćeni elementi biti prosto pomereni, a oni koje smo samo delimično zahvatili komanda Stretch će praktično razvlačiti.
Po završenom izboru elemenata treba još samo pokazati mesto odakle i za koliko želimo da razvučemo odabrani deo crteža.
IZMENE ELEMENATA CRTEŽA II deo
Komande AutoCAD-a namenjene izmenama elemenata su raznovrsne i brojne. Zato ćemo i ovu lekciju posvetiti objašnjavanju načina upotrebe nekih novih a često korisnih funkcija.
EXTEND
Uz pomoć komande Extend vršimo produživanje linija, ili lukova tako da dodirnu neki od drugih nacrtanih elemenata.
Po pokretanju komande Extend prvo je potrebno odrediti granične elemente odnosno odabrati one linije ili neke druge elemente crteža do kojih želimo da se vrši produžavanje. Pritiskom na desni taster miša označićemo kraj ove faze. U nastavku komande treba levim tasterom miša pokazivati linije koje želimo da se produže sve dok se za kraj ne pritisne desni taster miša.
U svom osnovnom obliku komanda Extend podrazumeva da će se odabrani elementi posle produživanja i fizički dodirivati odnosno da se u pravcu produženog nalazi odabrani granični element. U sitaucijama kada se elementi mimoilaze neophodno je prvo izbirom opcije Edge aktivirati režim koji će dozvoliti realizaciju komande.
Po startovanju komande Extend i potvrdi izbora graničnih elemenata pritiskom na taster E na tastaturi biramo opciju Edge. Potom treba ponovo pritisnuti taster E na tastaturi, ovog puta kao izbor Extend režima. Dalje sledi standardni izbor elemenata koje želimo da produžimo sve do završetka komandne pritiskom na desni taster miša.
TRIM
Komanda Trim ima suprotno dejstvo od prethodne - služi za skraćivanje linija pri čemu se kao granice koriste drugi nacrtani elementi. Način upotrebe je isti kao kod komande Extend, tj. prvo je potrebno izvršiti odabir elemenata koji će pretstavljati granice a po potvrdi tog izbora možemo pokazivati delove linija za koje smatramo da pretstavljaju višak. Komandu završavamo pritiskom na desni taster miša.
Edge
I komanda Trim za normalno funkcionisanje u svom osnovnom obliku zahteva da se granični i element koji želimo skratiti fizički presecaju. Primenom opcije Edge na isti način kao što je to izneto na primeru komande Extend se taj uslov ukida i dejstvo komande Trim proširuje i na elemente koji se mimoilaze.
BREAK
Komanda Break služi za brisanje jednog dela linije, kružnog luka ili kružnice. Za razliku od komande Erase koja briše element u celini, komanda Break omogućava da se preko položaja dve tačke na elementu odredi deo koji treba obrisati.
Po pokretanju komande Break AutoCAD će zahtevati odabir elementa (treba napomenuti da u ovakvoj situaciji možemo izvršiti samo pojedinačni način odabira), a pokazanu tačku će odmah proglasiti za mesto odakle želimo da se započne brisanje. Izborom druge tačke deo elementa se briše i komanda završava.
Ukoliko ne želimo da se tačka kojim smo izvršili izbor koristi kao mesto odakle će se brisati deo elementa moguće je pritiskom na taster F na tastaturi vratiti proces za korak unazad i ponoviti unos prve a zatim i druge tačke i na taj način privesti funkciju kraju.
OFFSET
Komanda Offset omogućava generisanje novih elemenata koji se nalaze na željenom rastojanju i pri tome su paralelni u odnosu na original. Po pokretanju komande Offset potrebno je uneti numeričku vrednost za rastojanje a potom odabrati element koji želimo da se preslika. Potom je, pritiskom na levi taster miša, potrebno naznačiti stranu na kojoj želimo da se pojavi novi element, a AutoCAD će komandu Offset ponavljati sve dok je ne završimo pritiskom na desni taster miša. Ako nam nije poznata tačna numerička vrednost rastojanja koje treba primeniti možemo je pokazati na ekranu ili primeniti opciju Through koja omogućava određivanje tačke kroz koju treba da prođe novi element.
Za izbor ove opcije treba umesto unosa rastojanja pritisnuti taster T na tastaturi, a AutoCAD će po selekciji osnovnog elementa zahtevati unos tačke kroz koju treba da prolazi nova linija. Komandu Offset završavamo pritiskom na desni taster miša.
SCALE
Komandom Scale možemo menjati veličinu već unetog elementa. Po pokretanju komande i izboru elementa kome želimo izmeniti veličinu, AutoCAD očekuje unos osnovne tačke (koja n menja položaj), a zatim i unos faktora razmere. To je numerička vrednost koja može biti veća ili manja od jedinice (u zavisnosti od toga da li želimo da povećamo ili smanjimo odabrani element).
Reference
U nekim situacijama nismo u stanju da precizno odredimo numeričku vrednost Scale faktora ali nam je zato na raspolaganju opcija Reference koja nam omogućava da se faktor razmere automatski proračuna na osnovu pokazanih dužina. Evo kako se ona promenjuje. Pokrenućemo komandu Scale i odabrati elemene kojima želimo promeniti veličinu. Po potrvrdi izabranih elemenata odredićemo osnovnu tačku a umesto faktora razmere izabraćemo opciju Reference pritiskom na taster R na tastaturi.
AutoCAD će potom tražiti određivanje referentne dužine (npr. širine vrata), a odmah zatim i njene nove vrednosti (npr. širine otvora u zidu). Na ovaj način je moguće skalirati elemente za faktor razmere koji zavisi od unetih rastojanja.
SAVET
Pored uobičajenih načina primene pomenutih komandi AutoCAD nudi jedan još lakši i brži put za izmene nacrtanih ebjekata. To se ostvaruje na sledeći načIn:
Potrebno je da bez pokretanja bilo kakve komande selektujemo jedan ili više elemenata na crtežu. To će za posledicu imati pojavu plavih kvadratića - markera na tačkama koje su karakteristične za odabrane objekte (krajnje i središnje tačke linija, centar i kvadranti kružnice itd.) Te plave tačke nazivamo čvorovima (eng. Grips). Izborom čvora se njegova boja menja u crvenu (čvor postaje aktivan), a pritiskom na desni taster miša otvaramo dodatni meni iz koga dalje možemo aktivirati neku od raspoloživih funkcija kao što su Stretch, Move, Mirror, Scale, Rotate itd.
Za normalni nastavak rada dovoljno je samo pokrenuti neku novu komandu a Grips markeri će time biti uklonjeni.
GRIPS
Mogućnost izmena elemenata preko čvorova se može detaljnije podešavati izborom komande Grips iz Tools menija. Tu su opcije za uključivanje i isključivanje rada sa čvorovima kao i mogućnost promene boje kojom se označavaju neaktivni i aktivni čvorovi. Na kraju nudi se i mogućost podešavanja veličine markera koji će biti korišćen pri radu.
IZMENE ELEMENATA CRTEŽA III deo
Komande AutoCAD-a namenjene izmenama elemenata su raznovrsne i brojne. Zato ćemo i ovu lekciju posvetiti objašnjavanju načina upotrebe nekih novih, a često korisnih funkcija.
ARRAY
Komanda Array omogućava kreiranje većeg broja kopija izabranog dela crteža, pri čemu se kopije istovremeno raspoređuju u redove i kolone ili u krug oko zadatog centra. Ova funkcija je naročito pogodna u sitaucijama kao što su npr. raspoređivanje stolica u bioskopskoj sali ili oko kružnog stola. Evo i načina da realizujete ovakve zadatke.
Rectangular
Primena opcije Ractangular će nam omogućiti da elemente koji čine crtež stolice višestruko kopiramo u nekoliko redova i kolona.
Komandu Array pokrećemo izborom iz Modify menija a po potvrdi izabranih elemenata pritiskom na taster R na tastaturi biramo opciju Rectangular. AutoCAD će zatim zahtevati da odredimo u koliko redova (npr. 3) i kolona (npr. 5) želimo da se izvrši kopiranje. U nastavku izvršavanja komande potrebno je odrediti rastojanja između novih objekata prvo po redovima (800 jedinica) a potom i po kolonama (600 jedinica). Unosom poslednje vrednosti AutoCAD izvršava komandu i na crtežu se pojavljuju novi elementi.
Polar
Za drugi primer, crtanje stolica oko kružnog stola, upotrebićemo opciju Polar. Komandu Array pokrećemo na uobičajen način a po potvrdi odabira elemenata koji čine stolicu pritiskom na taster P na tastaturi određujemo da se kopiranje vrši po kružnom rasporedu. Dalje je potrebno odrediti tačku koja pretstavlja centar oko koga će biti raspoređeni novi elementi. U ovom slučaju to će biti centar stola tj. kružnice. Sledeći parametar koji treba odrediti je broj elementa koji želimo da dobijemo (npr. 6 - stim da se u ukupan broj računa i početni objekat) a zatim sledi ugao koji pri tome treba obuhvatiti. Ponuđena vrednost od 360 stepeni nam odgovara po ćemo je potvrditi pritiskom na desni taster miša. Poslednje pitanje koji nam AutoCAD upućuje odnosi se na mogućnost da pri kopiranju novi objekti budu i zarotirani za potreban ugao, što je u ovom slučaju poželjno pa stoga ponovnim pritiskom na desni taster miša potvrđujemo rotaciju i završavamo komandu.
LENGTHEN
Komandom Lengthen možemo promeniti dužinu pojedinih elemenata. To se prvenstveno odnosi na linije, kružne lukove i sl. dok za zatvorene objekte kao što su kružnica ili elipsa komanda nema nikakvo dejstvo.
Za preciznije određivanje nove dužine objekata na raspolaganju su sledeće opcije: Delta
Opcija Delta omogućava promenu na osnovu zadate dužine i to na sledeći način. Po pokretanju komande Lenghten možemo unosom slova DE na tastaturi izabrati ovu opciju i AutoCAD će tada zahtevati da odredimo numerčku vrednost za koju je potrebno produžiti ili ako je uneta vrednost negativna, skratiti liniju. Sledi odabir elementa i automatska promena dužine od onog kraja koji je bliži pokazanom mestu. Komandu možemo primeniti na više elemenata a za njeno okončanje potrebno je pritisnuti desni taster miša.
Percent
Primenom opcije Percent dužina objekta se povećava ili smanjuje za određeni procenat. Za promenu dužine elemenata na ovaj način potrebno je da po pokretanju komande Lengthen pritiskom na taster P na tastaturi omogućimo zadavanje željenog procenta izduženja (ako je uneta vrednost veća od 100) ili skraćivanja (vrednosti između 1 i 99) a potom pokažemo objekte koje je potrebno izmeniti. Pritiskom na desni taster miša završavamo rad.
Total
Opcija Total omogućava promenu dužine elementa na tačno određenu vrednost. Tako je moguće da se po pokretanju komande Lengthen i pritisku na taster T na tastaturi unese nova ukupna dužina koja će potom biti primenjena na odabrane elemente.
Dynamic
Dynamic opcija omogućava interaktivnu promenu dužine elementa jednostavnim pomeranjem miša. Opcija se pokreće pritiskom na tastere DY na tastaturi a potom omogućava da za odabrani element interaktivno odredimo novu dužinu.
FILLET
Primenom komande Fillet možemo povezati dva elementa (npr. linije, lukove itd.) na taj način da se kao element koji ih povezije iscrta kružni luk zadatog poluprečnika. Ovo je zgodan način da npr. zaoblite ivice nekog nacrtanog elementa. Po pokretanju ove komande potrebno je jednostavno pokazati dva elementa za koje želimo da se izvrši spajanje i odmah ćemo videti rezultate. Za bolju kontrolu ovog postupka možemo upotrebiti sledeće opcije:
Radius
Prilikom pokretanja komande Fillet na komandnoj liniji će biti ispisan podatak o trenutno podešenoj vrednosti za poluprečnik zaobljavanja spojeva. Ako nam ta vrednost ne odgovara pritiskom na taster R na tastaturi možemo odrediti novu veličinu ovog parametra. Komanda će time biti okončana, a novi poluprečnik će biti na raspolaganju u momenu kada ponovo pokrenemo komandu Fillet.
Predviđena je i mogućnost da se za veličinu poluprečnika luka unese vrednost jednaka nuli. U tom slučaju efekat primene komande Fillet će biti prosto spajanje dva elementa u njihovoj presečnoj tački.
Trim
Pri tretmanu komandom Fillet linije obično moraju da se produže ili skrate kako bi se vezale za luk zadate veličine.
Trim režim omogućava da se taj zadatak obavi automatski, a ukoliko nam to nije potrebno možemo prvo pritiskom na T taster izabrati promenu Trim režima a potom pritiskom na N taster izabrati "No Trim" odnosno režim u kome se dužine linija neće menjati već će samo biti nacrtan odgovarajući luk na mestu njihovog mogućeg spoja.
Polyline
Za istovremeno zaobljavanje svih uglova koje imaju složeni elementi kao što je npr. polilinija možemo se poslužiti opcijom Polyline. Pritiskom na taster P po startovanju komande AutoCAD će nam omogućiti izbor elementa i izvršiti zaobljavanje svih uglova odjednom.
CHAMFER
Namena komande Chamfer je slična prethodnoj s tim što se ovde umesto kružnog luka za spajanje elemenata koristi kratak linijski segment. Pri tome možemo koristiti sledeće opcije:
Distance
Pri pokretanju komande Chamfer AutoCAD će na komandnoj liniji ispisati podatke o aktuelnim vrednostima prve i druge distance za koje će biti izvršeno skraćivanje linija pre njihovog povezivanja novim segmentom. Za izmenu tih vrednosti potrebno je pritiskom na taster D na tastaturi pokrenuti opciju Distance i potom uneti nove veličine. Komanda Chamfer će se time završiti, a promenjene distance se mogu primeniti pri njenom ponovnom pokretanju.
Angle
Opciju Angle takođe koristimo u funkciji podešavanja parametara za buduću primenu osnovne komande. Potrebno je da pritiskom na taster A na tastaturi aktiviramo opciju a AutoCAD će nam omogućiti da prvo odredimo distancu za koju će biti skraćen prvoodabrani element a potom i ugao pod kojim će se iscrtavati spojni segment.
Ponovljena komanda Chamfer će ove parametre koristiti pri spajanju odabranih elemenata.
Polyline
Kod složenih objekata, kao što su npr. polilinije, moguće je pritiskom na taster P na tastaturi primeniti Polyline opciju i na taj način izvršiti obaranje svih ivica elementa.
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
