Civilno društvo - Sociologija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Civilno društvo je autonomna sfera javne i privatne delatnosti koju ne nadzire država. To je oblast vaninstitucionalnih aktivnosti koje se izražavaju posredstvom decentralizacije, samouprave, širenja lokalne i regionalne autonomije. Uslov za postojanje civilnog društva je otvoreno društvo zasnovano na vladavini prava, socijalnoj pokretljivosti, komunikacijama, društvu tolerancije i slobode kretanja ideja i ljudi. U tom smislu civilno društvo može se definisati kao agregatni pojam kojim se označava specifičan skup društvenih komunikacija i socijalnih veza, socijalnih institucija i društvenih vrednosti, čija je polazna tačka i glavni akter ličnost kao građanin. Razvojem civilnog društva došlo je do formiranja velikog broja nevladinih organizacija. Društvo je grupa ljudi koji žive ili rade zajedno. Ima više različitih upotreba ovog pojma. Obično se odnosi na grupu ljudi koji zajedno žive u uređenoj zajednici...


CIVILNO DRUŠTVO POJAM

Kako u teoriji, tako i u svakodnevnom govoru obasuti smo pojmovima kao što su “civilno društvo”, “društveni pokreti”, “civilna sfera”, “neprofitni sektor“, “nevladine organizacije“, “lobiji”, ‘aktivističke mreže’, ‘grupe za pritisak’, itd.
Pojam ‘civilno društvo’, iako možda najstariji od navedenih, toliko je korišten da izaziva nesigurnost, zbunjenost, a često i neslaganje kod pokušaja da se definiše. Kako ovaj pojam zavisno od pripadnosti nekoj teorijskoj disciplini, političkoj ideologiji, vremenskoj epohi, aktivističkoj struji,itd. autori različito koriste, nećemo se ni truditi da damo njegovu konačnu definiciju. Radije ćemo ponuditi definiciju koja je operabilna i pomoću koje ćemo biti u stanju da opišemo fenomen globalnog civilnog društva.
Civilno društvo nije država, udruženja niti deo državnog aparata nikoji želi kontrolu nad državnim institucijama. Nalazi se izvan javnog sektora političkog upravljanja. Civilno društvo nije tržište, to je nekomercijalni svet. Udruženja, preduzeća, nisu su njihov deo. Profit nije cilj postojanja ovih organizacija. Iako je u nekim slučajevima granicu teško povući, opšte je prihvaćeno da se civilno društvo nalazi izvan privatnog sektora tržišne ekonomije. Ovaj ‘treći sektor’ čine nameravane aktivnosti koje oblikuju i artikulišu ‘skupove ideja o tome šta treba da se čini u nekoj sferi’ (policies) i norme tako da utiču na društvene strukture. Kroz dobrovoljna udruženja koncentrisanim naporom ljudi formiraju, oblikuju, usmeravaju poredak: kako službena, formalna, legalna uređenja, tako i neslužbene društvene konstrukte...

SADRŽAJ:

UVOD
1.CIVILNO DRUŠTVO POJAM
2.CIVILNO DRUŠTVO U SRBIJI
3.RESURSI CIVILNOG DRUŠTVA
4.ODNOS IZMEDJU DRŽAVE I CIVILNOG DRUŠTVA
SAŽETAK
KLJUČNE REČI
ZAKLJUČAK
LITERATURA 11 str