Civilno društvo sector - nevladine organizacije u srbiji

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nevladine organizacije u Srbiji

Kako bismo zapoceli nase izlaganje o nevladinim organizacijama, moramo na samom pocetku naglasiti kontekst u kojem se nevladine organizacije mogu razvijati I funkcionisati. Upravo pod ovim kontekstom mozemo podrazumevati demokratski poredak, koji istovremeno podrazumeva uslov nastanka nevladinih organizacija. Demokratija kako danas, tako I dva veka unazad predstavlja poredak kome treba teziti I kada bismo postavljali paralelu ovaj poredak je od svih postojecih poredaka najmanje los. Shodno tome, da se nasa tema bavi postojanjem nevladinih organizacija u demokratskom drustvu, izlaganje cemo zapoceti uslovima i tezom nastanka nevladinih organizacija. Pokusacemo da dokazemo da je demokratski poredak jedino pogodno tlo za nastanak ovih organizacija, a ukoliko u tome uspemo pozabavicemo se ulogom nevladinih organizacija u demokratskom drustvu. Pored navedenog ukazacemo na sam pojam nevladih organizacija I njihovu ulogu Poznato nam je da pored nevladinog sektora postoji I vladin sector, te ce jedna od nasih tema biti I mogucnos I nacini saradnje izmedju vlade I nevladinih organizacija.
Medjutim, tema kojom cemo se posebno pozabaviti tice se drustva u kojem zivimo, te ce jedna od binih tacki naseg izlaganja biti nevladine organizacije od devedesetih do danas u Srbiji. Takodje, treba naglasiti da se nevladine organizacije nalaze pred bitnim novim izazovim, o cemu ce na samom kraju biti reci.
Kako bi demokratinija, koja se drugacije moze nazvati I kao vladavina naroda bila moguca potrebno je da gradjani koji u takvom poredku zive budu aktivni I da svojom aktivnoscu brinu za ocuvavanje ovog poredka. Upravo ova vrsta aktivnosti podrazumeva razlicite institucije I mehanizme putem kojih gradjani mogu realizovati svoje potrebe I interese. Ono sto nam je do sad poznato jeste da je u svakom drustviu prisutno postojanje suprotstavljenih interesa. Ono sto je osnovna predpostavka opstanka drustva I njegove integracije jeste organizacija I institucionalizacija tih interesa . istorija pokazuje da je upravo demokratija poredak koji omogucava posredovanje I veze kako bi se uspostavila ravnoteza izmedju vlasti I gradjana. Upravo iz tog razloga za demokratiju je od izuzetnog znacaja postojanje raznih vrsta I oblika gradjanskih organizacija , a glavna okosnica civilnog drustva uvek su bile I bice upravo nevladine organizacije. Ova teza se moze podkrepiti tokvilovim citatom u knjizi Demokratija u Americi “ Udruzenja omogucavaju ostvarenje pojedinacnih zamisli I ciljeva, ona cine ono sto bi pojedinacno uzev ostalo neostvareno. Udruzenja, takodje ukljucuju pojedinca u politicki zivot I na taj nacin cine ga subjektom, a ne samo objektom politike. U politickim udruzenjima pojedinac se politicki obrazuje, te shodno tome udruzenja predstavljaju osnovnu skolu demokratija”. Upavo nam ovaj citat daje dovoljno povoda I dokaza da mozemo zakljhuciti da je demokratija jedini moguci poredak u kome se mogu formirati udruzenja kao sto su nevladine organizacije. One su nezvisne od strane vladinog sektora I veoma znacajne za funkcionisanje I razvoj demokratskog drustva , samim tim one su vazne I za smanjivanje drzavne prinude I ostvarivanje slobode I ljudskog blagostanja...