CITES konvencija

Procena veličine i vrednosti biodiverziteta određene teritorije je prvi i najvažniji korak u njegovom očuvanju, zaštiti i unapređenju. Poremećaji biološke raznovrsnosti su danas već dostigli zabrinjavajuće razmere. Oni se, u suštini, svode na substituciju:
- prirodnih i biodiverzitetom bogatih ekosistema i
- predela različitim jednoličnim i siromašnim, antropogeno izmenjenim predelima.

Vidljiva manifestacija erozije biodiverziteta je rapidno nestajanje vrsta, sve veća ugroženost živog sveta i njihovih staništa. Prema najnovijim podacima nešto preko 38000 vrsta je ugroženo prema kriterijumima IUCN-a.
Procesi direktnog uništavanja prirodnih staništa, najrazličitije vrste zagađivanja, introdukcije alohtonih i invazivnih vrsta, nekontrolisano i prekomerno iskorišćavanja bioloških resursa, moraju, stoga, biti usporeni, ako ne mogu biti zaustavljeni. U tom pogledu biolozi konzervacione orjentacije imaju veoma važan zadatak da prepoznaju:
- prostore sa velikom biološkom raznovrsnošću, kao i
- mesta koja se izdvajaju prisustvom posebnih ili značajnih komponenti te raznovrsnosti, te da predlože mere zaštite i održivog korišćenja bioloških resursa.

UVOD 3
1 CITES konvencija 4
1.1 Pojam i značaj CITES konvencije 4
1.2 Funkcionisanje CITES konvencije 8
2 Primena CITES konvencije u Srbiji 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
PRILOG 14