CISC & RISC arhitekture

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
CISC & RISC arhitekture
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Skraćeno upustvo za postavku kompijutera (RISC) je nešto što poslednjih godina zaokuplja jako mnogo pažnje.RISC dizajnerska filozofija nas je dovela do ponovnih suštinskih procenjivanja tvrdnji, koje su jako dugo na snazi, kada je reč o komprijuterskom arhitektonskom društvu. Ipak precizna definicija „RISC dizajna“ i šta on ustvari znači, je nešto što je bilo ne jasno otvorenim tvrdnjama mikroprocesorskih proizvođača i definicija smanjenja, nađenoj u popularnoj kompijuterskoj literaturi. U ovom izlaganju mi definišemo RISC na hijerahijski način, bazirajući analize na ključne karakteristike ove nove arhitektonske propagande. O nekoliko RISC arhitektura je raspravljano i relevantni podaci su i relevantni podaci su simulirani pomoću Kiviat grafikona. Završni deo se bavi mogućim budućim dostignućima u domenu računarske arhitekture.

1) UVOD

Izgleda da sada postoji poražavajući slučaj u korist RISC-a. RISC procesori, razvijeni početkom 80-ih, izgleda da su predodređeni da dominiraju kompijuterskom industrijom 90-ih i da da potisnu stare mikroprocesore u zaborav. Praktično, svi bitni kompijuterski proizvođači sada nude neku vrstu RISC sistema. Kompijuterski giganti kao IBM ili Hewlett Packard, preuzeli su oštre mere da bi razvili svoj sopstven RISC sistem. Drugi kao DEC ili Siemens, su više bili za varijantu da daju dozvolu za neke od postojećih dizajna kako bi i dalje išli u korak sa preformansama trke 90-ih. Ipak, trenutna globalna podrška RISC koncepata, je i dalje sumnjiva, još od 1986., kada još nije bilo najjasnije da RISC može da nadmaši CISC sistem u generalne svrhe tržišta. Samo pet godina kasnije izgleda da je raspravi došao kraj. Ali šta RISC znači? Koje su suštinske karakteristike njegovog prilaza računarskoj arhitehikturi? Postavljanje ovih pitanja može izgledati suvišno, ali ipak nije. Ustvari postoji globalno nerazumevanje šta je RISC, i načina na koji su novi procesori u stanju da dostigne nivoe izvođenja, koji su pre bili rezervisani za mnogo veče sisteme. Akronim nove tehnologije je već skraćen. RISC se generalno shvata kao značenje da procesor treba da izvrši samo malu instrukciju postavke, koja je sposobna da radi brže nego tradicionalni dizajni. Procesori sa manje od 100 instrukcija su kvalifikovani u nekim popularnim kompijuterskim novinama, da su RISC, samo zbog gore pomenute činjenice. Mikroprocesorski fabrikanti su takođe doprineli generalnoj konfuziji nazivajući stare CISC procesore RISC dizajnima. I izjavljivajući da ih oni sada izrađuju sa „RISC konceptima“ ili sa „RISC jezgrom“. Ali kao što ćemo videti u ovom pregledu neki od uglednih RISC dizajna ne odgovaraju generalnim karakteristikama, koje bi trebalo povazati sa RISC procesorima. U ovom izlaganju mi pokušavamo da objasnimo, pre svega, na šta se misli kada se govori o RISC sistemima. Ovo nije samo semantička vežba. Razumevajući osnovne principe RISC dizajnerske filozofije, omogućava otkriju prednosti izvođenja novog procesora i odakle one dolaze, i što je š važnije koji tip novih karakteristika može da se očekuje u budućnosti. U razmatranju nekih više reklamiranih RISC ili RISC-y dizajna mi sumiramo njihove karakteristike uz pomoć Kiviat grafikona, grafički alat razvijen za izvođenje studijskih merakompijuterskih sistema. U poslednjem delu ovog pregleda bacićemo pogled na trenutni prodor RISC procesora na tržište, i tako ćemo razmotriti neke od budućih mogućih razvojnih puteva.

2) Konfuzija oko RISC procesora

Motivacija za dizajnera RISC -a potiče od tehničkih dostignuća koji su postepeno menjali arhitektonske parametre, tradicionalno korišćene u kompijuterskoj industriji Patterson je već izneo detaljen prikaz predistorije RISC-a.
U rezimeu arhitektonskog nivoa, opšti trend, sve do sredine 70-ih, je bilo dizajn od sve bogatije postavke instrukcije, koji je mogao preuzeti deo tereta izvođenja kompijuterskih jezika na visokom nivou od kompijutera do hardvera. Filozofija tog vremena je bila izgradnja mašine koje bi mogle umanjiti segmentički jaz između jezika na visokom nivou i jezičke mašine. Mnoge posebne instrukcije su bile ukljičene u postevku instrukcija u cilju poboljšanja izvođejna nekih operacija i nekoliko i nekoliko mašinskih instrukcija je izgledalo isto kao njihovi duplikati na visokom nivou. Ako je bilo šta trebalo da bude izbegnuto, oda je to pre svega složenost kompijutera.
Na nivou izvođenja, mikrokodiranje obezbeđuje opšti metod izvođenja znatno složenijih instrtukcija postavke, koristeći veći deo hardvera. Mikrokodiranje je takođe omogućilo razvijanje porodica kompatabilnih kompijutera, koji su se razlikovali samo u osnovnoj tehnologiji i nivou izvođenja, kao u slučaju sistema IBM/360.
Metrika koja se koristi za procenjivanje kvalitete dizajna direktno odgovara onim dvema arhitektonskim nivoima: prva metrika je bila gustina(zbijenost) koda tj. dužina sastavljenog programa; druga metrika je bila složenost kompijutera. Zbijenost koda treba da bude maximalna, a složenost kompijutera minimalna. Ne tako davno Wirth je još uvek analizirao neke mikroprocesorske arhitekture zasnovane tačno na ovim kriterijumima i prikazajući ih kao neodlučno orjentisane jezike na visokom nivou.
Postojali su dobri razlozi za mikrokodirane dizajne u prošlosti. Memorija je bila spora i skupa- zbog toga je kompakt kod bio potreban. Postojala je potreba za instrukcijama visoko šifrovanig semantičkog sadržaja, koji bi mogao da podrži procespor da radi u punoj brzini sa minimumom donošenja instrukcija. Mikrokod, takođe, ima i dodatnu prednost: može se menjati u modele druge kompijuterske porodice, dozvoljavajući povećano paralelno izvođenje idividualnih instrukcija na saamom kraju porodice. Prelaz sa upotrebom ključne memorije (sa tipičnim kružnim vremenom 10 puta sporije od poluprovodne memorije) na sada korišćenju dinamičke i statičke memorijske čipove, eliminisao je jednu od prednosti mikroprogramiranja. Mikroprogrami i pravi procesori mogu se čuvati u uređajima iste vrste sa uporedivim vremenom pristupa. Uvođenje skrivene memorije u ranim 70-im promenio je izjednačavanje ponovo u korist spoljneg programiranja protiv mikroprogrmiranja.
Jedan od fundamentalnih elemenata u izvođenju izjednačavanja je bilo i dalje korišćeni set instrukcija. IBM, DEC i druge kompanije su instalirale hiljade mašina do 70-ih i kompatibilnost je bila zaista važno pitanje u puštanju svakog novog procesora. Korisnici IBM-ovih proizvoda su bili vezani za ovu kompaniju zbog visoke softverske investicije, ali IBM je takođe bio vezan za njegov stari rezime kompijuterske arhitekture i seta instrukcija, koji opstaje i danas, posle 26 godina kada je prezentovan po prvi put.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
14-06-2010 10:29 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Seminarski rad - Proxy i firewall arhitekture erik_bananamen 0 1,745 03-05-2011 12:02 PM
zadnja poruka: erik_bananamen
  Viseslojne arhitekture i razvojno okruzenje Vesnica 0 1,899 22-06-2010 08:55 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: