Ciroza jetre

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz medicine.


Jetra je jedan od najvažnijih organa u čovekovom organizmu. Većina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Ciroza je hronična bolest jetre, obeležena oštećenjima tkiva jetre, gubitkom funkcije jetre, stvaranjem ožiljaka na jetri, nakupljanjem vode u abdomenu i krvarenjima. Termin ciroza je uveo Laennec, pariški kliničar, a nastao je od grčke reči cirros, što znači žuto, jer je jetra cirotičara žute boje.
Ciroza se javlja kao posledica drugih bolesti jetre, koje je s vremenom oštećuju, a to je u većini slučajeva hepatitis. Najčešći uzrok ciroze jetre, uz genetsku predispoziciju i hepatitis je alkoholizam. Postoji i kriptogena ciroza u kojoj nije prisutan alkoholizam, a ni žutica.

JETRA

Jetra, najveća žlezda u našem organizmu jedini je unutrašnji organ koji se može regenerisati. Bolesti jetre su na desetom mestu kao uzročnici smrti, pa zaslužuje daleko veću pažnju nego što joj se trenutno posvećuje. Brojne su i važne funkcije koje svakodnevno obavlja da nas održi u životu i zdravlju:

-ima ključnu ulogu u preradi hrane koju jedemo,

-u procesu detoksikacije, štiti nas od štetnog uticaja brojnih toksina kojima smo izloženi

Sve materije koje unesemo u organizam dolaze u jetru, gde se razvrstavaju na toksine i ostale molekule. Snažnim sistemom detoksikacije jetra pretvara lekove i toksine u molekule koji se mogu eliminisati iz organizma urinom ili stolicom. Obavlja sintezu većine proteina koji cirkulišu u krvi, pa ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Telesne potrebe za glukozom beleže se u jetri, te se glukoza osigurava organizmu varenjem hrane ili razgradnjom glikogena – deponovanog šećera u jetri i mišićima. Kod produženog gladovanja, kada nije moguće osigurati glukozu probavom, a rezerve u jetri se troše, pokreće se proces kojim iz aminokiselina ili drugih molekula nastaje glukoza. Metabolizam masti takođe umnogome zavisi od jetre. U njoj nastaje holesterol, ali i pristiže holesterol iz krvi. Eliminacija holesterola iz jetre obavlja se preko žuči.


ANATOMIJA JETRE

Kod odraslih ljudi jetra je mekan, smeđocrveni organ klinastog oblika, naјveći organ u trbušnoj šupljini, a nalazi se sa desne strane trbušne šupljine, neposredno ispod ošita. Jetra je teška obično 1200-1600 g, a sastoji se od 2 režnja (lat. lobus), od kojih je desni oko 6 puta veći od levog. Desni režanj je gornjom granicom u visini petog rebra, a donji rub je na desnoj strani ispod prsnog koša. Levi režanj ide koso i svojim vrhom dotiče levu stanu dijafragme.
Gornja strana jetre (lat. facies diaphragmatica hepatis) jeste konveksna i naleže uz ošit i prednji trbušni zid. Pokrivena je peritoneumom i pričvršćena za ošit i prednji trbušni zid srpastom vezom (lat. ligamentum falciforme hepatis).
U svojoj donjoj, slobodnom rubu ona sadrži oblu svezu jetre (lat. ligamentum teres hepatis), zaostatak pupčane vene (lat. vena umbilicalis). Njena dva lista se razdvajaju kod stražnjeg ruba jetre i nastavljaju gornji list venačne vene (lat. ligamentum coronarium hepatis).