Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Prema uobičajenim hronološkim podelama istorije evropske kulture i umetnosti, epoha koju nazivamo renesansom obuhvata period od početka XV do kraja XVI stoleća. U Italiji, doba renesanse nastupilo je, istina, nešto ranije — još u XIV veku. U nekim drugim evropskim zemšama, počeci renesanse mogu se nazreti tek krajem XV veka, a karakteristična obeležja renesansne kulture ne iščezavaju ni u prvim decenijama XVII stoleća. Ipak, ne bi trebalo da nas čudi što hronološke granice renesansne epohe ne mogu da se ustanove sa apsolutnom preciznošću. Istorija ne predstavlja nizanje jasno razgraničenih i potpuno izolovanih perioda. Ona je složen proces, u kojem dolazi do postepenih promena i preobražaja, do revolucionarnog smenjivanja epoha, ali i do preplitanja i međusobnog prožimanja tradicije i novih pojava i tendencija. Čak ni u eposi u kojoj nastaju stvarne revolucionarne promene u kulturi i umetnosti, kakva je epoha renesanse, ne ostvaruje se potpun raskid sa prošlošću, koji bi se zbio iznenada, bez ikakve veze sa prethodnom kulturnom istorijom.
Uprkos tome, o renesansi najčešće razmišljamo kao o epohi koja je, dolazeći posle srednjega veka, potpuno izmenila evropsku kulturnu istoriju. U srednjem veku, najznačajnija duhovna disciplina bila je teologija. Celokupno ljudsko stvaralaštvo bilo je podređeno religiji i služilo je ostvarenju njenih ciljeva. U odnosu prema srednjem veku, doba renesanse predstavlja period oslobađanja ljudskog duha od stega religije, otkrivanja novih mogućnosti stvaralačkog delovanja čoveka. U to doba došlo je do procvata kulture i umetnosti, do razvoja filozofije i nauke, do raznovrsnih značajnih promena na svim područjima društvenog života. Mnogi istoričari kulture uveravaju nas da se, sa renesansom, rađala moderna civilizacija, da su u XV i XVI veku stvarani temelji jedne kulturne tradicije koja će se razvijati i obogaćivati, bez većih prekida, sve do današnjeg vremena. Shvatanje renesansne epohe kao negacije celokupne srednjovekovne tradicije začeto je u samoj renesansi i preovlađivalo je u istorijskim izučavanjima toga razdoblja tokom kasnijih stoleća. U XIX veku, francuski istoričar kulture Mišle prvi je terminom renesansa označio celu kulturnu epohu, čiji je značaj video u „otkriću sveta i otkriću čoveka" koje je ona donela. Nešto kasnije, Jakob Burkhart, najpoznatiji istoričar renesanse, u znamenitom i veoma uticajnom delu Kultura renesanse u Italiji, pokušao je da sintetički prikaže renesansno doba, otkrivajući u njemu rađanje moderne kulture i modernog čoveka...
Sadržaj :
Uvod 3
1.1 Suprotnosti poimanja čoveka, života i prostora u srednjem veku i renesansi 5
1.1.1 Humanističke studije 13
1.1.2 Svestrani čovek 14
1.1.3 O dostojanstvu i moći čoveka 14
1.2 Umetnost u renesansi 15
1.2.1 Leonardo da Vinči 15
1.2.2 Književnost evropske renesanse 24
1.2.3 Muzika renesanse 26
1.3 Velika geografska otkrića-čežnja za daljinom 33
1.3.1 Demografski rast 34
1.3.2 Novi trgovinski putevi 37
1.3.3 Tehnika, od sna do stvarnosti 39
1.3.4 Geografska otkrića 40
1.3.5 Uticaj drugih kultura na svakodnevni život 42
1.4 Kosmološko-religiozni koncept čoveka i života 43
1.4.1 XV vek u Firenci 44
1.4.2 Gradovi u renesansi 45
1.4.3 Čovek kao središte kosmosa 47
1.4.4 Kopernikanski obrt 49
1.4.5 Još teorija o kosmosu 49
1.5 Sukobi i konekcije u suprostavljanju: teologija i antropologija 50
1.5.1 Dvorsko društvo 52
1.5.2 Podela hrišćanstva 54
1.5.3 Religijska i politička kriza 55
1.5.4 Vrhunac renesansne kulture 56
1.6 Duh renesanse i posle renesanse 58
Zaključak 60
Bibliografija i reference 64
Prilozi 66
1.6.1 Umetnost 66
1.6.2 Geografska otkrića, pronalasci i najvažniji datumi 67
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
