CERN: Poljuljani osnovni zakoni fizike

Izvor: B92.net
Međunarodni tim naučnika uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, izjavio je njihov portparol, navodeći da bi to moglo da poljulja jedan od fundamentalnih principa fizike.
Ukoliko se to ispostavi kao tačno, otkriće bi uništilo, u najmanju ruku ozbiljno preokrenulo osnovni temelj fizike. Prema dosadašnjim naučnim saznanjima, ništa se ne kreće brže od svetlosti.
Antonio Ereditato iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) kazao je za Rojters da su trogodišnja merenja pokazala da se neutrini kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso.
Fizičari kažu da su neutrino čestice - koje spadaju u najneobičnije poznate čestice u fizici - potukle rekord najveće kosmičke brzine od 299.792 kilometara u sekundi.
"Naši rezultati su izuzetno pouzdani, nekoliko puta smo proverili sve dobijene rezultate i nismo pronašli greške i potpuno smo sigurni u naše otkriće, ali je ipak potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili. Ipak, po novim otkrićima, nešto što putuje brzinom većom od svetlosti stiglo bi do svog odredišta pre nego što bi krenulo. Teorija koja je do sada objašnjavala sve, od crnih rupa do Velikog praska do sada se pokazala kao neprikosnovena, međutim, moguće je da je došlo vreme da to sve preispitamo", naveo je Ereditato.
Ukoliko dođe do potvrde, ovo otkriće će opovrgnuti ključni deo Ajnštajnove "specijalne teorije relativiteta" iz 1905. po kojoj se ništa u univerzumu ne kreće brže od svetlosti i koja praktično predstavlja temelj moderne fizike.
(Da li nešto može biti brže od svetlosti?)
"Ova informacija ostavlja ljude u neverici, jednostavno misle da ovo otkriće nije isitnito. Pozvali smo brojne naučnike iz Amerike i Japana da dodatno potvrde naša otkrića kako bi smo bili sto odsto sigurni u rezultate", izjavio je Džejms Džajls, portparol CERN-a.
Slični rezultati dobijeni su u Čikagu 2007. godine, ali je istraživanje stavljeno pod znak pitanja zbog velikog prostora koji je ostavljen za moguću grešku naučnika, tako da ova vest nije dobila veliki odjek u naučnoj zajednici.
Sa druge strane, postoje naučnici koji sa skepsom prilaze ovom otkriću poput Dru Badena sa katedre za fiziku Univerziteta u Merilendu koji tvrdi da je u pitanu "magični tepih, otkriće koje je previše fascinantno da bi bilo istinito".
Međutim, ono u čemu se kompletna naučna zajednica slaže jeste činjenica da ako su ovi rezultati tačni, moraće da dođe do celokupne promene načina na koji je fizika do sada posmatrana, kao i naše posmatranje i razmevanje zakona prirode, ali i brojne druge teorije koje su to podržavale.

Da li nešto može biti brže od svetlosti?

Nedavne informacije iz CERNa pokazuju mogućnost da je u njegovom ubrzivaču čestica detektovana čestica koja se kreće brže od brzine svetlosti.
To je sa jedne strane izazvalo reakciju stručne javnosti, koja je negirala mogućnost takve detekcije. Sa druge strane reagovala je šira javnost uzbuđena što je možda došlo do otkrića koje menja fundamente savremene fizike.
Brzina svetlosti je maksimalna brzina u Svemiru. Na toj činjenici, koju je formulisao Albert Ajnštajn u svojoj Teoriji relativnosti, počiva cela moderna nauka – ništa se ne može kretati brže od svetlosti.
Ova, za sada još ne potvrđena vest iz CERNa, je podsetila na određene teorijske modele koji predviđaju postojanje čestica koje se kreću brže od svetlosti. Njihovo ime je tahioni. Za njih je po tim, samo teorijskim modelima, brzina svetlosti donja granica brzine, ispod koje oni ne mogu da idu.
Međutim na osnovu navedenih informacija ne može se sa sigurnošću reći da je učinjeno takvo otkriće koje će iz korena promeniti svet nauke i naše poimanje prirode. Ovaj eksperiment se mora ponoviti više puta u istim i drugačijim uslovima, da bi se tek nakon toga mogli izvlačiti zaključci. Međutim, ne treba negirati mogućnost da do nekog novog revolucionarnog otkrića dođe. Da dođe do takvog otkrića koje će opovrgnuti dosadašnje postulate fizike, i da uspostavi nove. Nauka i jeste zasnovana na stalnoj sumnji i upoređivanju teorija sa pojavama u prirodi.
Ne treba zaboraviti da su početkom XX veka mnogi fizičari govorili kako je celokupna fizika istražena, i da je sada potrebno samo napisati enciklopedije i prevesti ih na sve jezike sveta. A onda je došlo do otkrića kvantno-mehaničkih procesa. I fizika je odbacila neke postavke, usvojila nove, i nastavila da se razvija.