Tržište novca

Tržište novca predstavlja mesto susretanja ponude i tržnje za različitim oblicima kratkorične finansijske aktive, odnosno aktive čiji je rok dospeća kraći od jedne godine.
Na ovom tržištu se obavljaju transakcije sa:
žiralnim novcem
uzimanje i davanje kratkoročnih kredita
eskontni poslovi
lombardni poslovi
i poslovi sa kratkoričnim hartijama od vrednosti.


Tržište novca vrši monetarnu funkciju jer ono predstavlja instrumentalni okvir u kome se uravnotežuje i koriguje potreba ekonomskih subjekata za novcem. Tržište novca omogućava privrednim subjektima da dođu do kratkoročnih novčanih sredstava koja su im potrebna za održavanje solventnosti. Ovo tržište između ostalog karakterišu jednobrazna pravila, disciplina i jedinstven način poslovanja. Razvojem međunarodne trgovine razvilo se i novo tržište kapitala evro-dolarsko tržište, koje tržišnim subjektima pruža mogućnosti koje prevazilaze nacionalne granice.
Glavni učesnici na tržištu novca su:
a) centralna banka
b) depozitne finansijske institucije, banke
c) posredničke i druge finansijske organizacije
Postoje dva segmenta tržišta novca i to su:
a) tržište žiralnog novca
b) i tržište kratkoročnih hartija od vrednosti
Tržište žiralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim viškovima novčanih sredstava učesnika na tržištu novca. Ono se obavlja preko brokera i dilera. Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti obuhvata primarnu emisiju hartija od vrednosti i njihovu sekundarnu prodaju. Primarna emisija predstavlja prvu prodaju hartija od vrednosti, a sekundarna predstavlja preprodaju hartija od vrednosti koje su već emitovane.

TRŽIŠTE KAPITALA

Na ovom tržištu trguje se dugoročnim finansijskim instrumentima. Osnovna funkcija ovog tržišta je okupljanje na određenom mestu i u određeno vreme subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže kapital radi sučeljavanja ponude kapitala i tražnje kapitala. Subjekti koji traže kapital su preduzeća koja ulažu pribavljeni kapital u svoj rast i razvoj s ciljem maksimalizacije dobitka i proširivanja tržišta. Na ovom tržištu najzastupljenije su akcije i dugoročni krediti, a značajno mesto zauzimaju dugoročne obveznice, polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova. Tržište kapitala može biti primarno i sekundarno. Na primarnom tržištu ekonomski subjekti mobilišu kapital izdavanjem dugoročnih finansijskih instrumenata. Sekundarno tržište predstavlja mesto susretanja ponude i tražnje već emitovanih dugoročnih finansijskih instrumenata.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na deviznom tržištu kupuju se i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuje se devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Osnov za postojanje ovog tržišta je međunarodni platni promet, odnosno da nosilac deviznih sredstava kupi raspoloživa sredstva i da ih proda drugim subjektima radi plaćanja njihovih obaveza prema inostranstvu. Osnovna uloga deviznog tržišta je formiranje deviznog kursa. Kroz devizni kurs se domaće cene efektivno prevode u strane cene i obrnuto. Menjanje deviznog kursa uslovljava i promenu cena. Formiranje deviznog kursa je pod uticajem centralne banke i ona kupovinom i prodajom deviza utiče na visinu kursa.