Cena kapitala

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Cena kapitala
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Savremeno tržišno poslovanje podrazumeva pažljivo proučavanje efekata koje imaju poslovni koraci ostalih učesnika u privrednom životu. Kako bi bilo moguće iskoristiti sve prednosti koje preduzeće poseduje u okviru svojih menadžerskih sposobnosti, a sa ciljem uvećanja svog prihoda i ukupnog kapitala, neophodno je postojenje dobro organizovane tržišne ekonomije. Sama finansijska tržišta su, kao organizovana mesta na kojima se sreću ponuda i tražnja za raznim oblicima kapitala, neophodan uslov za uspešno vođenje utakmice protiv konkurencije. U skladu sa time, tržišni uslovi su ti koji određuju troškove poslovanja (ponuda i tražnja, kamatna stopa i sl.), a samim tim i troškove kapitala, kao dela preduzeća koji takođe ima svoju vrednost i cenu. Upravo taj iznos kog je se potrebno odreći u cilju umnožavanja vrednosti kapitala je njegov trošak, ili cena. Kako se kapital može sticati a i gubiti kroz različite oblike kojima je izražen, to je i cena njegovog obrta različita upravo u zavisnosti od oblika kojim je izražen.


FINANSIJSKA TRŽIŠTA


Finansijsko tržište se definiše kao mesto na kome se susreću ponuda i potražnja za finansijskim instrumentima ili sredstvima. Međutim, postavlja se pitanje da li danas govoriti „mesto susretanja" ponude i potražnje ili samo susretanje ponude i potražnje, kada savremena tehnika i tehnologija omogućavaju susretanje ponude i potražnje i kupoprodaju odredenih instrumenata bez fizičkog susretanja njihovih predstavnika. Na primer, emitent (onaj ko emituje vrednosnu hartiju i hoće da je plasira na fi-nansijskom tržištu) nalazi se u Beogradu, a investiror (onaj ko hoće da uloži novac u tu hartiju se nalazi u Vašingtonu), zahvaljujući internetu oni komuniciraju, dogovaraju se, plaćanje izvrše elektronskim putem i završe posao iz vlastitih kancelarija.
Devizno tržište, kao specifičan deo finansijskog tržišta, je organizovani sistem svih kupovina i prodaja deviza radi uskladivanja ponude i tražnje deviza, obavljanja platnog prometa s inostranstvom i formiranja realnijeg kursa domaće valute. Devizno tržište je tržište na kome se trguje devizama ili tržište stranih sredstava plaćanja.
Devize na deviznom tržištu mogu kupovati i prodavati banke ovlašćene za devizno poslovanje, kao i strana i domaća lica. Ovlašćene banke kupuju i prodaju devize neposredno, izmedu sebe na međubankarskim sastancima, dok domaća i strana lica kupuju i prodaju devize kod ovlašćenih menjačnica i banaka.
Sučeljavanjem ponude i tražnje na deviznom tržištu formiraju se devizni kursevi za sve kupovine i prodaje stranih sredstava plaćanja. Ponudu na deviznom tržištu čini višak stranih sredstava plaćanja ovlašćenih banaka po izmirenju naloga svojih komitenata i deo stranih sredstava plaćanja koji je ponuđen od strane Centralne banke.
Tražnju čine zahtevi ovlašćenih banaka za određenim iznosima stranih sredstava plaćanja radi izmirenja obaveza po nalogu svojih komitenata, tražnja drugih pravnih i fizičkih lica.


Tržište novca


Egzistiranje i funkcionisanje tržišta novca uslovljeno je postojanjem finansijski zdravih preduzeća. Razvoj tržišta novca počeo je pojavom banaka, koja po svojoj funkciji vrše koncentraciju sredstava svojih deponenata. Osnovna funkcija tržišta novca može se svesti na balansiranje novčanih sredstava (viškova i manjkova) s ciljem zadovoljenja potreba pojedinaca, preduzeća, državnih institucija i finansijskih posrednika za kratkoročnim likvidnim sredstvima.
Subjekti koji raspolažu viškom likvidnih novčanih sredstava (suficitarni subjekti) nude novac na kratak rok, a subjekti kojima nedostaje likvidni novac (deficitarni subjekti) traže novac na kratak rok. Suficitarni subjekti nude novac zainteresovani da zarade tj ostvare prinos, a subjekti koji nemaju dovoljno likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza (deficitarni subjekti) traže novac na zajam spremni da plate cenu (kamatu na tu pozajmicu). Kratki rok na koji se nudi novac, odnosno traži, jeste rok od jednog dana pa do godine dana.
Susret suficitarnih i deficitarnih subjekata jeste tržište novca na kome se vrše transakcije novca od suficitarnih subjekata na deficitarne uz utvrđivanje roka i


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01-06-2010 06:06 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Značaj intelektualnog kapitala za informatičku ekonomiju derrick 0 913 14-09-2013 03:02 PM
zadnja poruka: derrick
  Značaj cena na efikasnost i efektivnost organizacije Dzemala 0 2,001 14-08-2011 10:51 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Hartije od vrednosti na tržištu kapitala Dzemala 0 2,145 20-02-2011 04:57 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Trziste novca i kapitala u SAD - strateški finansijski menadžment Dzemala 0 1,379 10-09-2010 12:18 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Cena kapitala- finansijski menadžment zekan 0 1,783 09-09-2010 02:35 PM
zadnja poruka: zekan

Skoči na forum: