Cefta

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Cefta
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Nakon drugog svetskog rata zemlje najstarijeg kontinetna uglavnom su bile razorene, industrija i celokupna ekonomija su se jos uvek oporavljale od ratnih strahota.
Francuski ministar spoljnih poslova Rober Suman pozvao je 9. maja 1950. na ujedinjenje zemlje koje su se, bezmalo, unistile tokom drugog svetskog rata.
Godinu dana kasnije, njegova ideja prerasla je u Evropsku zajednicu za ugalj i celik. Prvi kork samo je naizgled bio skroman, jer je udruzivanjem industrije uglja I celika Francuske, Italije, Nemacke I zemalja Beneluksa, njihovim stavljanjem pod kisobran nadnacionalnih institucija, fakticki uspostavljena kontrola nad vojnom industrijom.
Bio je to zacetak nove Evrope i Stari kontinent posle toga vise nikad nije bio isti. Usledili su Rimski ugovori iz 1957. kojima je su otvorene perspektive evropskih integracija. Gradjena je infrastruktura koja je prelazila drzavne granice, usaglasenim standardima pravljeno je vece i produktivnije trziste, a drzave su mogle da grade carinsku uniju bez ozbiljnih ekonomskih gubitaka.
Mastrihitski dokument je 1992. zajednicu pretvorio u unijju, sto je znacilo da se zi klasicnog trgovackof sistema iskoracilo ka ekonomskom i politickom partnerstvu.

Nastanak CEFTA (Central European Free Trade Agreement )
njena istorija i desavanja


Evropska unija je na raspad komunizma u Centralno-Istočnoj Evropi (CIE) odgovorila zaključivanjem nepreferencijalnih Sporazuma o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji sa ovim zemljama; zatim dodeljivanjem Opšte šeme preferencijala, kao jednostranim merama trgovinske politike kojima se obezbeđuju carinske olakšice ovim zemljama; da bi tokom 90-tih sa Mađarskom, Poljskom, Češkom, Slovačkom, Slovenijom, Bugarskom, Rumunijom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom, zaključila Evropske sporazume o pridruživanju ("Evropski sporazumi"). Evropski sporazumi (ES) su otišli mnogo dalje od početne ideju o preferencijalnom pristupu zemalja CIE jedinstvenom evropskom tržištu, predstavljajući osnovu i otvarajući put za punopravno članstvo ovih zemalja (sada već zemalja kandidata za članstvo) u EU.
Dok Sporazumi nisu bili ratifikovani, a u cilju podsticanja i olakšavanja procesa prestruktuiranja u zemljama CIE, trgovinska komponenta ES je regulisana Privremenim sporazumima o trgovini i sa njom povezanim pitanjima. Sadržaj ovih sporazuma je bio gotovo identičan za sve zemlje CIE. Oni su predviđali uspostavljanje zone slobodne trgovine za industrijske proizvode između EZ i svake pojedinačno zemlje CIE u periodu od maksimum deset godina (od 1. januara 2002. godine); asimetričan pristup liberalizacije trgovine (slobodan pristup na tržište EZ u roku od šest godina); prelazni period za unilateralno povećanje carinske zaštite i za usklađivanje ekonomskog zakonodavstva zemalja CIE sa istim EZ. Po stupanju na snagu Privremenih sporazuma sva kvantitativna ograničenja na trgovinu industrijskim proizvodima su bila ukinuta, a niti nove carinske dažbine niti drugi nameti sa sličnim efektima nisu smeli biti naknadno primenjeni; mada su obe strane potpisnice mogle da pribegnu raznim merama uvozne zaštite pod određenim uslovima i rokovima propisanim pravilima tadašnjeg GATT-a.
Kao rezultat institucionalizacije odnosa EZ i zemalja CIE, i dobijanja preferencijalnog statusa i pristupa tržištu EZ, došlo je do geografske preorijentacije trgovine ovih zemalja prema EZ, apsolutnog i relativnog povećanja spoljno-trgovinske razmene sa EZ, drastične promene njihove trgovinske strukture i pronalaženju nove uloge ovih zemalja u međunarodnoj podeli rada.
Trgovinska razmena među zemljama CIE se, od 1989. do 1993. godine, povećala sa 8 na svega 13%, dok je u istom periodu, EU, ili bolje reći Nemačka, postala njihov najveći trgovinski partner. Učešće EU u ukupnom izvozu zemalja CIE se povećalo sa 1/3 na 60%, a samo Nemačke sa 11 na 29%, što čini preko 50% ukupnog uvoza EU iz ovog regiona. Nadalje, u periodu od 1993. do 2000. godine ukupan izvoz zemalja CIE se više nego udvostručio, povećavajući učešće EU u njihovom ukupnom izvozu na oko 65%. Zanimljivo je pomenuti da "Luksemburška grupa" (prva grupa kandidata za članstvo u EU: Češka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Estonija, uključujući i Kipar) trguje mnogo više sa EU od "Helsinške grupe" (Bugarska, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, uključujući i Maltu). Prva grupa je 1998. godine uvozila 71%, a izvozila 67% u EU, što govori u prilog da su neke zemlje iz ove grupe mnogo više integrisane u EU, u smislu trgovine, nego neke zemlje članice. Helsinška grupa je uvozila 50%, a izvozila 59% u EU, u istom periodu.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07-05-2010 05:11 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Poruke u ovoj temi
Cefta - Vesnica - 07-05-2010 05:11 PM

Skoči na forum: