Cefta

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


CEFTA (akr. od engl. Central European Free Trade Agreement) je Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini, sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja središnje Evrope nastao 1992. sa svrhom unapređivanja razmene i otklanjanja carinskih i drugih trgovinskih prepreka stvaranjem trgovinske zone između zemalja članica.


CEFTA je prevashodno trgovinska integracija, nastala sa ciljem da se razvoj preduzeća i privrede podstakne porastom intraregionalne trgovine. Preduzeća iz zemalja CEFTA se, međutim, susreću sa razvojnim ograničenjima - nedovoljno eksternih sredstava za finansiranje investicija. Finansijski sistemi država CEFTA su bankocentrični. Berze su nedovoljne razvijene, naročito kada je u pitanju aspekt pribavljanja kapitala preko berze. Stvaranje regionalne berze bi pomoglo da se poveća interesovanje za berzu, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. Realno je da se pretpostavi da bi se povećalo interesovanje investitora za investiranje na većoj berzi, a emitenti hartija od vrednosti bi imali šire tržište za pribavljanje potrebnih sredstava. Unapredila bi se transparentnost, likvidnost, efikasnost, regulativa berze i sigurnost berzanskih učesnika. Stvaranje regionalne berze zahteva ispunjavanje određenih pretpostavki.

Sve zemlje CEFTA imaju visoke deficite tekućeg računa platnog bilansa, pre svega, uzrokovane visokim spoljnotrgovinskim deficitima. Glavni rizik po održivost platnih bilansa zemalja CEFTA predstavlja pad privatnog ino-zaduživanja i SDI, te otežano finansiranje deficita tekućeg računa platnog bilansa i spoljnog duga. U narednom periodu potrebno je olakšati priliv ino-kredita, intenzivirati aktivnosti na privlačenju stranih investicija (posebno 'grinfild'), aktivirati domaću štednju i pospešivati izvoz, pre svega, kroz povoljnije finansiranje.

Novi sporazum CEFTA 2006, koji su ratifikovale zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija, reguliše, na multilateralnoj osnovi, formiranje zone slobodne trgovine u Regionu, do 2010. godine i odnosi se, ne samo na robnu trgovinu, već i na trgovinu uslugama. Za razliku od robne trgovine, trgovini usluga posvećena je manja pažnja, iako su raznovrsne uslužne delatnosti od strategijskog značaja za izvozno-orijentisan rast i razvoj svih zemalja potpisnica ovog Sporazuma. Praktično, primena Sporazuma na sektor usluga podrazumeva postepenu liberalizaciju trgovine uslugama među zemljama članicama, na osnovu pravila i principa Svetske trgovinske organizacije (WTO), odnosno Opšteg sporazuma o trgovini usluga (GATS). Liberalizacija trgovine vodi intenziviranju međusobne saradnje, ali i konkurentske utakmice među zemljama članicama, koje treba da se pripreme za ulazak u EU. Zato je neophodno da se objektivno sagledaju karakteristike dosadašnje spoljnotrgovinske razmene usluga zemalja CEFTA grupacije. U ovom radu posebna pažnja je posvećena: 1. poziciji CEFTA zemalja u svetskoj trgovini usluga; 2. značaju usluga za izvoz i uvoz svake zemlje članice i 3. strukturnim obeležjima izvoza i uvoza usluga svake zemlje članice ...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Poslovne integracije 5
1.1.1 Odgovornosti, uloge i dužnosti u aktivnostima integracija 6
1.1.2 Uloga investicionih banaka u procesu poslovnih integracija 7
1.1.3 Ciljevi poslovnih integracija 8
1.1.4 Vrste poslovnih integracija 9
1.2 Ekonomske integracije, pojam, vrste i nastanak 9
1.3 Nastanak Evropske Unije 11
1.4 Nastanak CEFTA (Central European Free Trade Agreement) 12
1.4.1 Članice CEFTA 15
1.4.2 CEFTA i njeni ciljevi 16
1.5 Prednosti zaključenja sporazuma «CEFTA» 17
1.6 Koristi za privredu Srbije od uključivanja u CEFTA 18
1.7 Perspektive daljeg povezivanja privreda u regionu JIE 22
ZAKLJUČAK 27
LITERATURA 28