Carinjenje robe

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Carina predstavlja obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Osnovna podela carina, po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište, je na uvozne, izvozne i tranzitne carine.Podela carina prema cilju primene je na zaštitne, fiskalne, prohibativne i retorzivne. Takođe, carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne).

CARINSKI POSTUPAK : Stavljanje robe u slobodan promet

Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 73/03, 61/05 i 85/05-dr. zakon) regulisan je postupak stavljanja robe u slobodan promet (konačno carinjenje robe), dok pitanje prodaje ocarinjene robe nije regulisano navedenim Zakonom.
Članom 166. stav 4. Carinskog zakona propisano je da ako se roba stavljena u postupak privremenog uvoza stavlja u slobodan promet, nosilac odobrenja je dužan da plati kompenzatornu kamatu na iznos utvrđenog carinskog duga, za period od dana prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz do dana stavljanja u slobodan promet, po stopi koju određuje Vlada.
Odlukom o stopi kompenzatorne kamate („Sl. glasnik RS“, br. 118/04), Vlada je odredila stopu kompenzatorne kamate na iznos utvrđenog carinskog duga koja je jednaka godišnjoj eskontnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Da bi se roba stavila u slobodan promet carinski postupci moraju biti ispunjeni određeni uslovi koji su bili poznati i u dosadašnjem važećem zakonu, odnosno da roba mora da bude obuhvaćena deklaracijom koju podnosi deklarant i da uz nju moraju biti priložene isprave za sprovođenje ovog postupka.
Ovde treba naglasiti da se prvi put u Carinskom zakonu predviđa mogućnost i korišćenja drugačijih isprava, osim deklaracija, kao što su knjigovodstveni zapisi, finansijska i materijalna evidencija koja se mora voditi na način naložen od strane carinskog organa.
Prvi put, ali ne odmah od početka 2004. godine, već kasnije, koristiće se elektronske deklaracije, odnosno podaci iz deklaracija pripremljeni prema određenim standardima (carinski model podataka verzija 1 i verzija 2 Svetske carinske administracije). Oni će se razmenjivati elektronskim putem između deklaranata i carinskih organa, uz sprovođenje svih faza postupaka predviđenih za prijem deklaracije.
Osim po svom obliku i medijumu, predviđena je mogućnost podnošenja deklaracija na različite načine, u različito vreme i sa različitom sadržinom i to:

• prethodna deklaracija;
• redovna deklaracija;
• nepotpuna deklaracija;
• naknadna deklaracija;
• rekapitulativna deklaracija.

Imajući u vidu osnovnu tendeciju iz novog Carinskog zakona, da se poštenim trgovcima omogući brzo, lako i efikasno sprovođenje carinskog postupka, uz najkraće zadržavanje robe pod carinskom kontrolom, ove deklaracije praktično predstavljaju povlasticu koja omogućuje sprovođenje postupka na napred naveden način i koje će veoma pažljivo biti odobravana.

Prethodna deklaracija je deklaracija koja je podneta carinskom organu pre prispeća robe sa svim potrebnim podacima i svim potrebnim priloženim ispravama, s tim što se mogu izvršiti samo potrebne kontrole usklađenosti podataka kao i logičke kontrole putem računara. Ova deklaracija se ne može primiti, jer nije ispunjen jedan od glavnih uslova, a to je prisutnost robe, međutim predstavlja veliko ubrzanje postupka, jer se po prispeću robe ne moraju vršiti radnje koje su već izvršene.

Nepotpuna deklaracija je deklaracija koja ne sadrži sve podatke o robi, potrebne za sprovođenje carinskog postupka, ali sadrži sve elemente potrebne za utvrđivanje carinskog duga i primenu spoljnotrgovinskih propisa koji se odnose na uvoz robe (npr. deklarant nije pribavio odgovarajuće uverenje o poreklu). Ova deklaracija se može primiti, s tim što je deklarant dužan da naknadno pribavi uverenje o poreklu i kao takvo ga naznači u deklaraciji. Nakon određenog roka, a na osnovu odobrenja carinarnice podnosi se dopunska deklaracija sa svim potrebnim podacima uz koju se prilaže nedostajuće uverenje.
Ako roba ocarinjena na osnovu knjigovodstvenih zapisa ili finansijske, ili druge dokumentacije, a radi se o uvozu iste vrste robe od strane istog uvoznika, odnosno korisnika, nakon određenog perioda, podnosi se rekapitulativna deklaracija, kojom se obuhvataju sprovedena carinjenja u prethodnom periodu.