Carine i carinski sistem Republike Srbije

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Carine i carinski sistem Republike Srbije
Sadržaj :
1 UVOD 3
1.1 Carine 5
1.1.1 Vrste carina 5
1.1.2 Efekti carina 5
1.1.3 Jedinstvena carinska isprava 6
1.2 Postupak uvoza robe 7
1.2.1 Postupak prevoza robe 7
1.2.2 Poseban nadzor robe pri uvozu i izvozu 8
1.2.3 Dokumenti koji prate robu pri uvozu i izvozu 8
1.2.4 Metode rada u carinskoj upravi 10
1.3 Delatnost carinske uprave 10
1.3.1 Zakon o carinskoj politici Republike Srbije 11
1.3.2 Oslobađanje od plaćanja carine 12
1.4 Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije 13
2 ZAKLJUČAK 14
3 LITERATURA 15



1 UVOD


Ne može se sa sigurnošću tvrditi kada je u istoriji čovečanstva započelo ubiranje carine. Pretpostavka je da carina postoji otkad i trgovina. Tako se ubirala u Starom Kraljevstvu Egipta još u vremenu od 2700. do 2200. godine pre Hrista, mada ona nije bila neophodan deo administracije. Naime kako je skoro sva trgovina bila u rukama države, nije bilo potrebe da se organizuje sistem radi ubiranja neznatnih prihoda. U doba Hamubarija i Salamon, radi korišćenja puteva, mostova, luka i drugih javnih objekata, carine se naplaćivao od građana kao javni prihod.

Carine je ubirala država ali počesto puta i gradovi. U Kini se u vremenu od 11. do 7. veka pre Hrista carina ubirala kao jedan od ukupno devet raznih poreza, taksa i drugih davanja u državni budžet. Poreze i carine u antičkoj Grčkoj u malim gradovima-državama ubirali su utjerivači koje je država unajmljivala. Stopa carine bila je relativno niska, svega 2% vrednosti uvoznika i to najčešće stranaca. Sistem je bio blag i od strane uvoznika nije bilo razloga za zloupotrebu. U kasnijem periodu, u doba kraljeva, ovom se izvoru prihoda pridavao veći značaj te se i sistem u tom pravcu promenio, tako da su unajmitelj prava na ubiranje nametanja imali jako velike ovlasti, koristeći fizičku prisilu čak povrjeđujući privatnost domova.

Brojni oblici posebnih poreza na trgovinu ubirali su se i tokom cele rimske istorije, a najranije su bile carinske naknade na uvoz i izvoz. Osvajanjem novih kolonija Rimljani nisu menjali zatečeni poreski i carinski sistem, tako da su u raznim delovima Rimskog carstva carinske stope bile različite.Rimljani su carine rezervirali na državne, provincijske ili gradske. Jedno su vreme u rimskim provincijama carinarnici bili privatne osobe-publicani, kojima je Rim unajmio pravo na naplatu carine za robu što je unošene i iznošena iz grada, a kroz istoriju se sistem menjao i prilagođavao političkim odnosima i stepenu razvoja države. U srednjem su veku carine bile sastavni deo finansijske politike komuna. Među njima je prednjačila Venecija kao najstarija srednjovekovna komuna i najjača trgovinska sila na Jadranu a u nekim vremenskim periodima i na celom Sredozemlju. Venecija je prva, već u 6. veku uredila i uvela carinski sistem.

Počeci carinske službe u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je Karadjordje Petrović na Ostružnici kod Beograda ustanovio carinarnicu (đumrukanu) sa skelom. Prihod od ove carinarnice išao je komandantu topčiderske vojske koji ga je koristio za plaćanje vojnih potreba obezbedjivanih iz Srema. U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski prelazi: zabreški, šabacki i mitrovački, a u decembru iste godine poslati su carinici na nove prelaze dunavske i moravske. Znači, carina kao instrument naplate za uvoz, izvoz i prevoz robe poznata je još od osnivanja države i sa njom je u neraskidivoj vezi do današnjeg dana. Jedan od pionira carinske sluzbe kod nas bio je i Vuk Sefanović Karadzić. On je u proleće 1811. godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu.

Prema podacima sa kojima raspolažemo, carina je bila jedna od prvih Državnih službi uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu turske vojske, lično je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu Obrenoviću. Posle predaje srpskoj strani ove najveće carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska djumručka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplaćivale carinske takse i ostale dažbine.

Carinska služba razvijala se u skladu sa potrebama i mogućnostima aktuelnih vlasti i režima, širenja i razvoja trgovinskih odnosa u medjunarodnim okvirima, kao i u zavisnosti od ukupnih svetskih carinskih trendova.

[Slika: 74870718.jpg]
Ilustracija 1: Prikaz carinarnice

1.1 Carine

Carine su vrsta posrednog poreza koji se naplaćuje kad roba prelazi carinsku liniju. Osim zabrana izvoza , uvoza i premija , carine su najstariji oblik ograničenJa svetske trgovine. U svom ekonomskom-istorijskom razvitku prešle su one iz jedne mere, koja je imala ponajviše fiskalni karakter i služila povećanju državnih prihoda, u zaštitnu meru koja je trebala da zaštiti domaću industriju od inostrane konkurencije.
Svrha carina je:
• Sprovodjenje određene politike za zaštitu domaće proizvodnje(zaštitne carine);
• Sprečavanje uvoza uopšte(prohibitivne carine);
• Povećanje fiskalni prihoda(fiskalne carine)
• Ranije su se primenjivale carine i pri izvozu roba(izvozne carine);
• Danas se uglavnom primenjuju carine na uvoz roba(uvozne carine);
• Carine kao instrument zaštite i mera trgovinske politike.

1.1.1 Vrste carina
Carine delimo na:
• Specifične carine: osnovica za odmeravanje carinske stope je količina robe.
• Carine ad valorem-osnovica za odmeravanje robe je vrednost robe.
• Kombinovane carine: elementi specifičnih i ad valorem carina. Posebna vrsta kombinovanih carina su alternativne carine, kod kojih se primenjuje ona vrsta carina koja daje veće fiskalne efekte.
• Mešovite carine: kod koji se primenjuje jedan i drugi vid carina.
• Periodične carine: u različitim periodima primenjuju se različite carine.
• Autonomne i konvencionalne carine: državni sporazumi i ugovori sa jednom ili više zemalja.
• Konsolidovane carine: GATT posebno ističe one vrste carina koje se utvrđuju u toku multilateralnih carinskih konferencija.

Klauzula najvećeg povlaštenja je sastavni deo međunarodnog ugovora kojom se jedna ugovorna strana obavezuje da neće postupati lošije nego što bi Republika Srbija postupila prema trećoj zemlji (negativna klauzula najvećeg povlaštenja) ili da će joj pružiti sve privilegije koje priznaje (pozitivna klauzula najvećeg povlaštenja).

Carine su preferncijalne, ako se na jednu robu plaća manja carina nego na robu iste vrste i kvaliteta poreklom iz drugih država. Carine su diferencijalne, ako se plaća veća carina nego na robu iste vrste i kvaliteta porijeklom iz drugih država.

1.1.2 Efekti carina
1. Carina deluje kao instrument trgovinske politike neposredno na cene a putem njih i na druge privredne pojave i procese kod visoko elastičnog uvoza (prema cenama) carina ne deluje na ove cene (neefektivna carina). Uslovi trgovine (terms of trade) zemlje uvoznice se u slučaju neelastične ponude zemlje izvoznice poboljšava za celu visinu carine. Kod manje elastičnog uvoza (efektivna carina) uslovi trgovanja zemlje uvoznice poboljšava se u manjoj meri a kod visoko elastičnog uvoza ostaje nepromenjen.
2. Neefektivna carina ne izaziva direktne efekte u zemlji uvoznici, indirektni efekti mogu se osetiti kao smanjenje kupovne moći stanovništva.
3. Efektivna carina u zemlji uvoznici izaziva u većoj ili manjoj meri smanjenje uvoza (restriktivni efekat carina), smanjenje potrošnje i povećanje proizvodnje (zaštitini efekti carine)
4. Uvođenje carina stimuliše prelijevanje proizvodnih faktora u zaštićeni privredni sektor iz drugi privrednih grana, a obrnut slučaj je pri ukidanju ili smanjenju carina.
5. Uvođenje carina ili njihovo povećanje izaziva apsorbovanje dela platno sposobne tražnje putem naplate carina u korist državnih fondova.
6. Zaštitne carine na gotove industriska proizvode izazivaju povećanje uvoza reprodukcionog materijala.
7. Široka primena visokih zaštitnih carina može imati indirektnih negativnih posledica i na uvoz.:
Poskupljenje uvozni sirovina zbog propisivanja visokih carina na njihov uvoz može znatno povećati troškove u onim industriski granama koje se pretežno koriste uvoznim sirovinama. Poskupljenje ove proizvodnje ovih grana može izazvati lančanu reakciju u obliku opšteg povišenja cena u zemlji pa i cena proizvoda izvoznih industrija. Obratno, sniženje cena može služiti kao stimulans izvoza. Sniženje carina na pojedinim sektorima može pojačavati restriktivne efekte u nekim zaštićenim granama.

1.1.3 Jedinstvena carinska isprava
Temeljni carinski dokument je jedinstvena carinska isprava-JCI.
Uz ovaj dokument navodimo sledeće pojmove:
1. deklarant – primaoc robe, špediter
2. carinski dužnik
3. podnošenje robe
4. podnošenje carinske deklaracije

U JCI podnositelj isprave upisuje podatke o carinskom obvezniku, o količini, poreklu, kvalitetu i vrednosti robe, na osnovi kojih se može utvrditi carinska osnovica i roba razvrstati u određeni tarifni broj carinske tarife i drugim tarifama koje služe kao osnova za izračunavanje carinskih olakšica ili za naplatu carine i ostalih uvoznih pristojbi i poreza na promet pri uvozu robe. Uz carinsku deklaraciju podnose se isprave kojima se dokazuju činjenice bitne za carinjenje robe, a deklaraciju potpisuje podnositelj. JCI se koristi pri uvozu, izvozu, kod konsignacijske prodaje strane robe.

Postupkom izvoza dopušta se da roba napusti carinsko područje Republike Srbije. Izvoz uključuje primenu izvoznih radnji i postupaka uključujući i mere trgovinske politike, a gde je potrebno, i naplatu izvoznih dažbina. S izuzetkom robe stavljene u postupak spoljne obrade, sva roba namenjena za izvoz stavlja se u postupak izvoza.

Izvozna prijava mora se podneti carinskom uredu koji je nadležan za nadzor nad mestom u kojem je izvoznik registrovan ili u kojem se roba pakuje i tovari za izvoznu otpremu. Odstupanja od ovoga utvrđuju se u provedbenim propisima ovog zakona. Slučajevi kada i uslovi pod kojima roba koja napušta carinsko područje Republike Srbije ne podleže izvoznom prijavljivanju, određuju se u provedbenim propisima ovog zakona.( Član 157. Zakona o carinskoj politici)

Puštanje robe za izvoz odobrava se pod uslovom da predmetna roba napušta carinsko područje Republike Srbije u istom stanju u kojem je bila prilikom prihvatanja izvozne prijave. .( Član 158. Zakona o carinskoj politici). Carinska uprava može odobriti izvoz robe na temelju trgovačke ili druge isprave, knjigovodstvenog zapisa ili kombinacijom ovih postupaka.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-04-2010 05:37 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Radna sredina kao sistem Dzemala 0 2,556 12-04-2011 11:21 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Preduzeće Naftna industrija Srbije Dzemala 0 1,641 21-02-2011 12:07 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Finansijski sistem, finasijska tržišta, bankarstvo i berze Dzemala 0 2,388 20-02-2011 04:48 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Sistem obracuna troskova po osnovu aktivnosti Dzemala 0 2,687 19-10-2010 10:29 PM
zadnja poruka: Dzemala
  JAVNE FINANSIJE U FUNKCIJI TURISTICKE PRIVREDE SRBIJE Dzemala 0 1,741 19-10-2010 10:02 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: