Cajevi u medicini

Maturski. seminarski, diplomski i master radovi iz medicine.

У интересу свих нас је да научимо нешто више о биљкама које нас окружују, јер својим многоструким деловањем, оне могу у великој мери да утичу на здравље и квалитет живота.
Верујем да ће овај дипломски рад послужити за боље упознавање наведених биљакаиуказати на њихов значај, а такође заволети величанствени и чудесни биљни свет који нас окружује. Наша земља је богата разноврсним лековитим биљкама, али се оно недовољно користи. Корисније је добро упознати десетак или петнаестак врста биљака него површно на стотине њих. Како би се искористила њихова лековита својства у терапијиипрофилакси разних стања и болести, је правилна припрема и употреба појединих чајева , затим паковање и чување лековитог биља. Што се тиче хемијског састава истакнути су биолошки активни састојци који условљавају њихова лековита дејства.
 
Лечење лековитим биљем старо је готово исто колико и само човечанство. Још од тренутка када је прачовек приметио да неке биљке имају отровно,а друге благотворно дејство на људски организам.
Вештина лечења и употребе лековитог биља уско је повезана са обичајима и зивотом људи у прошлости и представља саставни део историје здравствене културе једног народа. Поред практичног искуства древних народа, примена лековитог биља у лечењу, заснива се и на познавању хемијског састава и фармако-динамијског дејства. Наша земља је вео¬ма богата разноврсним лековитим биљем, које се може користити не само у домаћинс-тву, већ и у фармацији, козметици и прехрамбеној индустрији. За безбедно коришћење ле¬ковитог биља и поуздано остваривање њиховог дејства потребно је да поседујемо ос¬новне информације о њима и да имамо поверење у њих . У раду са лековитим биљем, неопходно је познавање и поштовање одређених поступака и начина употребе. Најједноставнији и најчешћи начин коришћења лековитог биља у домаћим условима јесте припремање напитка (инфузума) - чаја. Чајеви су намењени за интерну и екстерну употребу и имају велики значај у проф¬илакси и терапији многих болести, због садржаја извесних активних супстанци. Биљни чајеви су најисплативији начин да се искористе благодети лековитог биља и свако домаћинство би требало да има своју кућну апотеку са малим залихама чајева од разног осушеног ле¬ковитог биља. То су углавном билке које су подесне за ширу примену у фитотерапији, као на пример камилица, мајчина душица, зова, матичњак, хајдучка трава, кантарион, нана, ртањски чај, жалфија, кичица, шипурак , корен белог слеза, одољена, јагорчевина и друго. Разумљиво је да домаћа апотека не сме да има велебиљу, чемерику, татулу, бунику и друга биља јаког физиолошког дејства, јер у рукама не-стручњака оно може бити отров. Сем што се употребљава у облику чајева, лековито биље може истовремено да се користи и као зачин или салата, а може се прерадити и у сокове, сирупе, мармеладе, џемове и др. Било да се употребљава у облику чајева или на неки други начин, делотворност лековитог биља је изузетно велика. С тога препоручујем свакодневну употребу чајева у исхрани здравих и болесних људи, не као замену за здраву исхрану и здрав начин зивота, већ као њихову допуну.