Strategija makroekonomske stabilizacije

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Cilj ovog rada je da na što jednostavniji način objasni delovanje deviznog finansijskog tržišta na makroekonomsku stabilizaciju tržišta, da ukaže na neke pojave koje menjanje deviznog kursa prouzrokuje u društvu, pojasniće pojam deviznog i dinarskog kursa i posebno pojasniti funkcionisanje deviznog tržišta u našoj zemlji a sve to uz pomoć dostupne stručne literature i nekih ličnih zapažanja i razmišljanja. Odabrana tema i izrada ovog rada mi je omogućila da dam odgovore na mnoga tada postavljanja pitanja.

Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije. Monetarna politika predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz emisione, kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike. Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka. U Srbiji je to Narodna banka Srbije.

Uloga valutarnog odbora

Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom. Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.

Emisija novčanica, novca i kredita

Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim trzištima.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje privrednih odnosa.
Devizno tržište na specifičan način prožima i novčano tržište i tržište kapitala, zbog čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima dovoljno specifičnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko tržište.

Struktura finansijskog tržišta

Tržište kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tražnje dugoročnih i srednjoročnih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog finansijskog tržišta koje obuhvata još i tržište novca i devizno tržište

Tržište kapitala se sastoji iz:
a) bankarskog tržišta
b) berzanskog tržišta kapitala
Na bankarskom tržištu figurira zajmovni kapital kod koga se preduzetnik nalazi u ulozi zajmoprimaoca, a vlasnik kapitala (obično banka) u ulozi zajmodavalaca. Između njih, odnosno između dužnika i poverioca se formira kreditni odnos preko banke (posredno) ili direktno. Ako se banka pojavljuje kao posrednik, tada govorimo o dugoročnom investicionom kreditu.
Berzansko tržište predstavlja kupovinu i prodaju akcija i dugoročnih obveznica. Berzansko tržište naziva se sekundarnim tržištem kapitala.
Tržište kapitala predstavlja fini mehanizam sa brojnim institucijama instrumentima i procesima kojima se vrši distribucija i alokacija finansijskih sredstava, najčešće u investicije. To je i osnovna funkcija tržišta kapitala da se na njemu i preko njega koncentriše ponuda slobodnih sredstava (štednja) da bi se podmirile različite investicije (tražnjom kapitala). Ako su nekome potrebna investiciona sredstva ona se mogu pribaviti na tržištu kapitala preko emisije obveznice (zajmovni kapital) ili emisijom akcija (akcijski ili vlasnički kapital). Na tom tržištu se traži dugoročni kapital za investicije. To je primarno tržište kapitala. Trgovanje u novim odnosima već ranije emitovanim hartijama od vrednosti (kupovina i prodaja) obično se naziva "sekundarno" tržište kapitala.