Budžet Evropske Unije

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Budžet Evropske Unije
Budžet Evropske unije

Procedura usvajanja budžeta Еvropske unije propisana је članom 272. Ugovora..
Uz zакоn i njegovu primenu, budžet, budžetski prihod i rashod su najvažniji instrumenti које neka екоnомsка ili politička оrganizacija upotrebljava radi ispunjenja svoje uloge.
Procedura za usvajanje budžeta EU počinje 1. jula a završava 31. decembra kada se usvaja budžet EU za narednu godinu. Prednacrt bužeta utvrdjuje Evropska komisija do 15. juna Prvi pretres prednacrta budžeta sprovodi Savet i uz saglasnost parlamenta utvrdjuje nacrt budžeta do 31. jula..
Budžet pokriva administrativne troškove i raspolaže sredstvima za intervenciju u ekonomiji. Evropska unija je izuzetak ,medju većinom medjunarodnih organizacija, čiji budžeti pokrivaju samo njihove administrativne troškove.
Budžet EU vraća i preraspodeljuje oko 95% svog prihoda državama članica. Budžeti država članica smanjuju svoje rashode na ime sopstvene intervencije u oblastima u kojima EU ima nadležnost i u kojima interveniše.
Države članice pri odlučivanju po prihvaćenim pravilima iz 2003. godine, nemaju isti boj glasova. Nemačka, Francuska, Italija i V. Britanija imaju po 29 glasova; Španija i Poljska po 27; Holandija 13; Belgija, Češka, Grčka, Madjarska i Poretugal po 12; Austrija i Švedska po 10; Danska, Finska, Irska, Slovačka i Litvanija po 7; Estonija, Letonija, Luksemburg, Slovenija i Kipar po 4; Malta 3 glasa. Potrebna većina za usvajanje nacrta budžeta iznosi 232 od ukupno 321 glasa.
Prvi pretres budžeta u Evropskom parlamentu obavlja se u oktobru. Parlament sredinom novembra dostavlja Savetu izmenjeni tekst nacrta budžeta na drugom pretresu koji se održava treće nedelje novembra. Novi tekst nacrta budžeta, uz moguće izmene upućuje se na konačni pretres i usvajanje Parlamentu do kraja novembra. Evropska komisija u toku godine predlaže amandmane na tekući budžet, koji se usvajaju po istoj proceduri kao i osnovni akt.
Unutrašnja budžetska kontrola sprovodi se preko Suda za finansijsku reviziju i Evropskog parlamenta, a zasniva se na precizno utvrdjena 24 standarda od strane Evropske komisije 2000.godine.
Sud za finansijsku reviziju dostavlja odgovarajuće izveštaje Parlamentu u novembru naredne godine.
Parlament ima velika ovlašćenja u kontroli budžeta, ali sud za finansijsku reviziju nema pravo donošenja sankcija. U praksi često dolazi do nesuglasica u stavovima Evropskog parlamenta i Saveta ministara, koji po propisima ima preovladjujući uticaj u budžetskim procedurama.




Načela


[Slika: 23372785.jpg]

Budžet EU podleže odredjenim opštim načelima. Celokupan rashod EU prikazan je jednim dokumentom (načelo jedinstva). Budžetske operacije odnose se na budžetsku godinu koja se podudara sa kalendarskom godinom.
Prema načelu ravnoteže budžeta prihodi i rashodi u toku jedne godine moraju biti u ravnoteži i budžet mora biti potpuno finansiran iz sopstvenih sredstava.
Odredjeni budžetski prihod ne može se spojiti sa odredjenim izdatkom (načelo univerzalnosti). Načelo specifikacije zahteva da izdatak mora biti precizno naveden.
Iako postoji načelo periodičnosti budžeta, EU ponekad učestvuje u višegodišnjim finansijskim operacijama.
Dodela sredstava za plaćanja pokriva izdatke koji proizlaze iz obaveza preuzetih u tekućoj, ali i iz prethodnih godina.
Dodela sredstava za obaveze odnosi se na ukupan trošak u tekućoj finansijskoj godini za obaveze koje se moraju izvršiti za period duži od jedne finansijske godine.
Ugovor iz Rima uvodi dve kategorije budžetskih izdataka EU. To su obavezni i neobavezni izdaci. Obavezni izdaci su oni izdaci koji proističu iz Ugovora o EZ i ostalih Akata. Svi ostali izdaci su neobavezni.
Savet ministara ima nadležnost za obavezne izdatke, dok je za neobavezne izdatke nadležan parlament, koji može da poveća količinu neobaveznih izdataka promenom nacrta budžeta.



Izdaci


Evropski parlament, Savet i Evropska komisija moraju unapred da se slože o glavnim prioritetima u predstojećem srednjoročnom periodu. Cilj tih dogovora je uvodjenje obaveznog srednjoročnog finansijskog okvira za rashode EU poznatog kao finansijska prognoza.
Finansijska prognoza prikazuje istovremeno maksimalni iznos i strukturu predvidivih izdataka EU. Referentna tačka za utvrdjivanje budžetskog rashoda bila je finansijska prognoza za period 1988-1992. Kasniji sporazumi pokrivali su šestogodišnje periode. Nakon proširenja na istok 2004. očekuju se teški pregovori oko finansijske prognoze za period 2007-2013.
Finansijska prognoza odredjuje maksimalni iznos dodele sredstava za plaćanje različitih delova izdataka EU, mada finansijska prognoza nije isto što i višegodišnji budžet.




Reforma budžeta 1988. godine


Ukupna sopstvena sredstva u budžetu EU nisu bila povezana sa prihodima poreza na dodatu vrednost.
Rezervisana sredstva za pokrivanje budžetskog izdatka imala su gornji limit za plaćanje koji je bio tačno utvrdjen kao procenat BNP Unije za svaku godinu u periodu 1988-1992.
Povećana je budžetska disciplina, kao zajednička odgovornost Evropske komisije, Saveta i Parlamenta, čija je glavna namera bila da proverava izdatke za poljoprivredu. Ovi izdaci ne bi smeli da se povećavaju za više od 74%. godišnje stope rasta BNP EU.
Koordinacija i povećanje efikasnosti tri strukturna fonda (Evropski fond za razvoj i garancije u poljoprivredi, Evropski fond za regionalni razvoj i Evropski fond za socijalni razvoj). Ciljevi fondova podrazumevali su prilagodjavanje regiona čiji je razvoj bio ispod proseka EU, borba protiv dugoročne nezaposlenosti, pada industrijske proizvodnje, integracija mladih ljudi prema strukturi zanimanja i razvoj ruralnih područja.
Ukupna godišnja pomoć koju je država članica mogla da dobije iz budžeta EU, bila je ograničena na 4% nacionalnog BDP. To je bio politički kompromis pošto je većina rešenja ugradjena u okvie EU.
Finansiranje transevropske mreže u oblasti saobraćaja, telekomunikacija i energetike podrazumevalo je nove rashode u budžetu, što je dalo prioritet prekograničnim vezama nacionalnih mreža. Spoljno delovanje EU će usmeriti na pružanje pomoći u slučaju kriza (zemljama u tranziciji, najviše da bi se sprečio neželjeni migracioni priliv ljudi), i na garancije za zajmove.
Od usvajanja prvog budžeta EU, izdaci su se značajno proširili. Zjednička poljoprivredna politika raspolaže sa polovinom celokupnog budžeta. Izdaci za transport i ribarstvo takodje su uključeni u ovaj deo budžeta. Udeo strukturnih fondova u 2003. iznosi 33% budžeta. Korišćenje ili zloupotrebe strukturnih fondova može postati faktor remećenja odnosa izmedju država EU u budućnosti.
Na administrativne troškove EU odlazi samo 5% budžeta, a preostali deo se preraspodeljuje državama članicama. Ukupan obim godišnjeg budžeta EU u poredjenju sa godišnjim rashodom nacionalnih vlada na odredjene aktivnosti uopšte nije velik.
Revizija rashoda EU izaziva brojne polemike. Duži niz godina zaredom, Sud revizora mogao je da potvrdi da je samo 5% rashoda EU legalno i tačno. Preostalih 95% rashoda nije dobilo pozitivan izveštaj o revizorskom uveravanju „zbog otkrivenih grešaka“.






Prihod



Posle 1970. godine budžet EU dobija sopstvena sredstva u koje spadaju carinske dažbine, prelevmani na agrarne proizvode i sredstva iz osnovice poreza na dodatu vrednost u visini od 1%, a pre 1970. budžet EU finansiran je nacionalnim doprinosima država članica.
Carine i prelevmani na agrarne proizvode predstavljaju prirodne prihode carinske unije. Carine koje se primenjuju na uvoz robe iz država koje nisu članice EU iznose 11% budžetskog prihoda. Zbog proširenja EU, trgovinskih sporazuma i smanjivanja carinskih tarifa od strane GATT, ova stopa opada.
Prelevmani na agrarne proizvode predstavljaju promenljive troškove koji se primenjuju na uvoz poljoprivrednih proizvoda koji su obuhvaćeni Zajedničkom poljoprivrednom politikom, i koji se uvoze iz trećih zemalja.
Pošto se cena agrarnih proizvoda na svetskom tržištu često menjaju EU postaje sve više nezavisna u pogledu brojnih poljoprivrednih proizvoda umerenog pojasa. To je izazvalo smanjenje potražnje za uvezenim agrarnim proizvodima iz opve geografske zone.
Doprinosi iz poreza na dodatu vrednost uključuju 25% prihoda. Obračunavaju se za svaku državu članicu primenom jedinstvene stope od 1,4% na nacionalnu osnovicu poreza na dodatu vrednost koja nesme da predje 55% nacionalnog duga.
„Četvrti izvor“ u prihodu čini 61% budžeta EU. Ova stavka koja je povezana sa sposobnošću države da plati , zajedno sa sredstvima iz poreza na dodatu vrednost predstavlja dinamičnu komponentu budžetskog prihoda. Izvodi se iz primene stope na BNP svake države članice. Ovo sredstvo je korisno kako bi se popunila razlika izmedju budžetskog rashoda i nedovoljnog prihoda koji se povećava iz ostalih izvora.
Peta stavka koja podrazumeva razne prihode i viškove iz prethodnih godina je zanemarljiva u odnosu na ukupni budžet.



Problemi


Kada se države članice EU dogovaraju da sprovode zajedničku politiku, podrazumeva se da će se sredstva dodeljena za tu svrhu verovatno preneti u pravcu institucija EU. Problem je u tome što države članice smatraju EU nivoom za sprovodjenje zajedničkih politika u odredjenim slučajevima, ali prilično su nepopustljive kad se moraju stvoriti nova sredstva. Reformama budžeta EU opirali su se i regioni i države koje imaju koristi od sadašnje strukture. Povećani izdaci na privredne aktivnosti mogu da ugroze sadašnju raspodelu troškova i korist. Pošto nije u stanju da poveća ili reorganizuje potrošnju, EU treba da nastavi sa pokušajima da usaglasi sopstvene izdatke sa izdacima država članica.
Zvanična obaveza davanja doprinosa u budžet EU važi za svaku državu članicu. Neravnoteža izmedju plaćanja u budžet i prihoda iz budžeta EU dovodila je do zategnutih odnosa izmedju Britanije i ostalog dela EU.




ZAKLJUČAK



Budžet EU obuhvata nešto više od 1% združenog BNP država članica. Ima manje bitnu ulogu u preraspodeli dohotka, a lokaciji sredstava i stabilizaciji privrede.
Budžet EU se finansira iz uskog izvora sredstava za razliku od nacionalnog budžeta .
U vezi sa rashodom, postoji visoka koncentracija sredstava u oblasti poljoprivrede, što je potpuna razlika od javnih rashoda država članica. Mogućnost za menjanje ovakve strukture prihoda EU je još uvek u nadležnosti država članica od kojih zavisi spremnost da povećaju uticaj EU.
Politika konkurencije EU predstavlja indirektni instrument za kontrolu značajnog dela javnih rashoda u svim državama članicama. Značajan deo nacionalnog budžeta odvaja se za državnu pomoć, a kontrola ovih izdataka ne zahteva vanredne izdatke iz budžeta EU.
U okviru postojećeg budžeta može doći do njegove reforme. Povećana izdvajanja za budžet EU u odnosu na nivo nacionalnog bogatstva treba dalje da se podstiću. Posle proširenja EU na istok 2004. i 2007. očekivalo se da će vrlo teški, složeni i sporni pregovori odrediti novu finansijsku prognozu za period 2007-2013. Od 2006. EU je ušla u mnogo težu fazu integracije nego što većina njenih stanovnika može da pretpostavi.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-04-2010 05:23 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Nastanak europske unije - politički menadžment zekan 0 2,376 09-09-2010 03:39 PM
zadnja poruka: zekan
  Standaradi Evropske unije iz oblasti ekoturizma Vesnica 0 990 07-06-2010 09:41 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Nastanak Europske unije Vesnica 0 1,488 04-06-2010 01:01 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Budžet grada Pančeva za 2010.godinu VS1 0 1,443 01-06-2010 05:53 PM
zadnja poruka: VS1
  Budžet VS1 0 3,395 01-06-2010 05:50 PM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: