Bolesti usled poremećaja metabolizma Triptofana

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U hemijskom smislu, aminokiseline su jedinjenja koja sadrže amino grupu (-NH2) i karboksilnu grupu (-COOH). U sastav aminokiselina ulaze sledeći elementi a to su C, H, N i O. Njihova glavna biološka uloga je izgradnja proteina, mada postoje i aminokiseline koje ne ulaze u sastav proteina i nazivaju se neproteinske aminokiseline (npr. ß-alanin, ornitin i citrulin). Sve aminokiseline koje grade proteine su α-aminokiseline pošto su amino i karboksilne grupe vezane za isti, α-atom ugljenika. Pored amino i karboksilne grupe, strukturu aminokiselina određuje i bočni lanac koji se naziva i ostatak i obeležava se sa R. R-grupe sadrže karakteristične osobine pojedinih aminokiselina, i mogu ih činiti alifatični ili aromatični bočni lanci koji mogu sadržati druge reaktivne grupe, mogu biti više ili manje polarne, hidrofilne ili hidrofobne itd. R-grupa predstavlja osnovu za sledeću podelu aminokiselina:

Kako sadrže i amino i karboksilnu grupu, aminokiseline podležu gotovo svim reakcijama karakterističnim za ove klase jedinjenja. Od biohemijskog značaja su, pak, primarno reakcija izgradnje peptidnih veza, i ponašanje aminokiselina u različitim kiselo-baznim sredinama.

Predstavnici
1. Najjednostavniji predstavnik aminokiselina je 2-aminoetanska kiselina.
2. Aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem: alanin, valin, leucin, izoleucin, prolin, fenilalanin, triptofan i metionin
3. Aminokiseline sa polarnim grupama u bočnom lancu (-ON, -ЅN, -CONH2). Ove grupe omogućuju formiranje vodoničnih veza koje su osnova za formiranje viših oblika organizacije aminokiselina u molekulima proteina. Poseduju ih: glicin, serin, treonin, cistein, tirozin, asparagin, glutamin
4. Aminokiseline sa negativno naelektrisanim bočnim lancima ili kisele aminokiseline: asparaginska i glutaminska kiselina
5. Aminokiseline sa pozitivno naelektrisanim bočnim lancima ili bazne aminokiseline: lizin, arginin, histidin

U sastav čovekovog organizma ulazi ukupno 20 aminokiselina. 10 od njih mogu da se izgrade u samom organizmu, dok je preostalih 10 neophodno uneti kroz ishranu. Aminokiseline koje čovekov organizam nije u stanju da napravi, a neophodne su za njegovo funkcionisanje se nazivaju esencijalne aminokiseline (u antropocentričnom smislu).

Metaboliti triptofana - serotonin i melatonin

Serotonin ili 5 hidroksi triptamin je jedan važan neurotransmiter. Serotonin je hormon zadovoljstva. Nastaje iz aminokiseline triptofan. Najpre dolazi do hidroksilacije triptofana uz pomoć enzima triptofan hidroksilaza. Za ovaj proces važan je tetrahidrobiopterin. Sledeći korak je dekarboksilacija 5 hidroksi triptofana do serotonina. Zastupljen je svuda u ljudskom telu, ali najviše u:
1. gastrointestinalnom sistemu u neuroendokrinim ćelijama-oslobađanjem serotonina iz ovih ćelija nastaje osećaj mučnine i povraćanja-odbrambena reakcija.
2. centralnom nervnom sistemu u (lat. nucleus raphe magnus) gde ima uloge u regulisanju sna, REM faza sna. Učestvuje u regulisanju osećaja sitosti i gladi i modulisanjju bola. Veoma važna uloga je i u izazivanju osećaja zadovoljstva.
3. trombocitima gde učestvuje u procesu koagulacije. Serotonin deluje vazokonstrikotorno.

Razgrađuje se dejstvom enzima monoaminooksidaze MAO. Inaktivacijom nastaje produkt 5 hidroksi indol sirćetna kiselina koja se može meriti u mokraći. Povećana je kod bolesti-karcinoid, gde dalzi do tumorke proliferacije neuroendokrinih ćelija gastrointestinalnog trakta. Karcinoid se odlikuje napadima povraćanja, osipa po koži, temperature, halucinacije...Iz serotonina se može sintetisati melatonin-hormon epifize (epifiza), koji ima ulogu u inhibiji sekrecije gondotropina iz hipofize i tako odlaže pojavi puberteta....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Metaboliti triptofana - serotonin i melatonin 4
1.2 Upotreba triptofana pri transplantaciji 5
1.3 Bolesti usled poremećaja metabolizma Triptofana 8
1.3.1 Hartnupova bolest 8
1.3.2 Maligna Hiperfenilalaninemija i fenilketonurija 8
1.3.3 Pelagra 9
1.3.4 Depresija 10
1.3.5 Anksioznost 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17