Bojni otrovi

Bojni otrovi su vrsta hemijskog oružja sastavljenog od jedinjenja, najčešće organskih, koja svojim otrovnim dejstvom onesposobljavaju ili uništavaju ljude, životinje i bilje i kontaminiraju zemljište i razne objekte (Hemijski rat).

Istorija.
Do Prvog svetskog rata kao borbena otrovna sredstva najpre su upotrebljavani prirodni otrovi. U starom i srednjem veku su vrhovi strela i projektili drugog bacačkog oružja ponekad natapani u ekstrakte otrovnih biljaka — kao sto su velebilje (l. atropa belladonna), jedic (1. aconitum napellus), morski luk (1. urginea maritima), bunika (1. hyoscyamus niger ), ili u kadaverin (ekstrakt leseva) i zmijski otrov.
Od veštačkih otrova upotrebljavana su jedinjenja arsena, žive, zatim zagušljivi dimovi od sumpora, životinjskih papaka, kože, paperja. Pored zapaljivog, grčka vatra je imala i zagušljivo dejstvo, a grčki prašak za kijanje, kojim su branioci tvrdjava ometali napadača za vrijeme priprema za juriš na tvrdjavu, dobijan je od samlevenog osušenog otrovnog bilja. Od XVI do kraja XIX v., uporedo sa razvojem hemije, javlja se niz novih otrovnih materija, ali nisu posebno pripremani, mada je bilo više predloga za njihovu primenu.

UVOD .2
1. BOJNI OTROVI .2
2. OSOBINE BOJNIH OTROVA .3
3. HEMIJSKI SASTAV I STRUKTURA.............7
4. PODELA BOJNIH OTROVA 10
5. POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA 1999 GODONE 12
6. ZAKLJUČAK..........................14
7. LITERATURA..........................15