Bogorodica Ljeviska

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Доба краља Милутина је време јаке византинизације српске државе која је најизраженија у културном погледу. Тај утицај највише се одразио на архитектуру и у потпуности је потиснуо романички утицај, и изразио се кроз стварање новог архитектонског стила. Српска црква имала је великог савезника у краљу Милутину што ће вероватно бити један од разлога његове обимне ктиторске делатности. Краљ Милутин је подигао и обновио више цркава него сви остали Немањићи заједно.
Призренска епископија помиње се од почетка XI века и претпоставља се да је при Богородици Љевишкој било средиште епископије, јер је ту постојала базилика. Ширењем српских територија неке епископије које су биле под влашћу охридске долазиле су под власт пећке партијаршије, што се десило и са призренском. Првобитна базилика је била тробродна са свим одликама византијске архитектуре. Базилика из XIII века је настала обновом у доба Стефана Првовенчаног и црквених реформи Саве. Данашњи изглед Богородица Љевишка добија у доба краља Милутина који је са обновом цркве отпочео 1306/7. године. Неколико оригиналних натписа сведочи о времену, ктитору и мајсторима, па тако натпис на источној страни цркве наводи као обновитеља Милутина а натпис из ексонартекса помиње протомајсторе Николу и Астрапу...

Византијски утицај на средњовековну Србију

Византијска архитектура је настала на подручју које се налази на територији Западног римског царства и везана је за Цариград и ако нема тачне демаркационе линије њеног одељивања од хришћанске уметности може се сматрати да је настала у почетку 5. века.
Најзначајнији споменици ране визанијске уметности се налазе у италијанској Равенни која је 402. г. била престоницом Западно-Римског царства, а за време цара Јустинијана ту је седиште византијске власти у Италији (535. г.). Црква Сан Витале у Равенни (526.-547.г.) има основу осмоугаоника изнад чијег средишњег дела је купола. Средишњи брод компликовано је повезан с бочним бродом и то низом полукружних ниша. Црква овакве основе са куполом преовладава у Православљу све од Јустинијана, као што на Западу преовладава базиликални тип цркве.
Једини очувани рано-византијски споменик у Хрватској је тробродна Еуфразијана или Еуфразијева базилика у Поречу из 5. века, са мозаицима из 6. века.
Црква Аја Софија (532.-537.) у Цариграду је најпознатија грађевина Византијске уметности. Основа је комбинација уздужне базилике и централног типа са куполом у средини. Тада највећу куполу на свету подупиру две полу-куполе и сферни (кружни) троуглови звани пандатифи. Купола је прошарана прозорима и светлуцавим мозаицима па се чини као да је без тежине. Извана је волумен затворен равним геометријским површинама, док је изнутра зид потпуно дематеријализован мермерним оплатама и мозаицима дајући му сликарски карактер. У каснијим раздобљима византијске архитектуре јавља се неколико типова цркава, смањују се велики јединствени простори (који су доминирали у златном добу), а вањска обрада волумена добија на важности гдје се јављају и орнаментални украси од опеке (нпр. Црква св. Луке у Фокиди, Грчка, или св. Пантелејмон код Скопља, Македонија)....

Садржај:

Увод 3
1 Византијски утицај на средњовековну Србију 4
2 Сликарство и архитектура 5
2.1 Сликарство 5
2.2 Архитектура 7
3 Црква Богородице Љевишке 8
4 Сликарство у Цркви Богородице Љевишке 9
Закључак 11
Литература 13