BODI BILDING KAO SREDSTVO REKREACIJE

Maturski. seminarski, diplomski i master radovi iz timskih veština.

Ništa tako ne iscrpljuje i ne razara čoveka, kao dugotrajna fizička neaktivnost! ARISTOTEL

U svakodnevnoj jurnjavi za poslom i zaradom izlažemo se prekomernim nervno-emocionalnim naprezanjima. Pri tome sve više zanemarujemo osnovne potrebe našeg organizma: jedemo neredovno i često preobilno, premalo spavamo, nedovoljno se odmaramo, mnogo pušimo, neumereno pijemo. Stalno smo napeti, preopterećeni i umorni. Osećamo sve više zdravstvenih tegoba i smetnji. Ne vodimo dovoljno računa o svom zdravlju. Uglavnom se ponašamo kao "potrošači" a premalo i retko kao "proizvođači" svoga zdravlja.

U savremenim uslovima života i rada jedno od najaktuelnijih područja fizičke kulture je područje rekreacije. Rekreacija postaje neminovnost i potreba svakoga čoveka, međutim i kao takva, ona još uvek nije pronašla odgovarajuće mesto u društvu. Kao ljudska potreba za kretanjem i aktivnošću rekreacija nastaje kompleksnim proučavanjem ljudskog rada i načina života, a naročito se razvija porastom mehanizacije rada, urbanizacije životnih uslova što sve dovodi do značajnih promena u aktivnosti čoveka u slobodnom vremenu, kao i položaju čoveka u procesu rada. Ukratko rečeno, rekreacija proizilazi iz potrebe društva da se istraže i naučno prouče specifične veze između rada i ostalih drustvenih pojava kao i odnosa koji utiču na psihosomatski status čoveka. Čovek se razvija tokom filogeneze i ontogeneze, kao aktivno biće i njegove najistaknutije spoljašnje manifestacije uključuju fizičku aktivnost, iz ove postavke proističu napori da se istraži ljudski organizam sa osvrtom na njegove fonkcionalne dijagnoze, pretežno tokom aktivnosti u odnosu na nivo te fizičke aktivnosti. Tokom perioda pre početka tehničke civilizacije fizička aktivnost se javljala kao najbitniji preduslov za preživljavanje i egzistenciju. Danas, sa aspekta perspektive razvoja naše civilizacije, važnost razvoja fizičke aktivnosti je u značajnoj meri zanemarena. Ipak, nivo adekvatne fizičke aktivnosti je danas čak, važan preduslov za normalnu funkciju organizma u celini. Ozbiljna mana je što do sada posedujemo mali broj podataka ne samo o ukupnom obimu, već i strukturi i privremenoj raspodeli fizičke aktivnosti u mikro i makrocikluse kod različitih jedinki u odnosu na godine, pol, zanimanje, itd., u različitim populacionim grupama. Šta više, ove osobine su veoma bliske izvesnom broju drugih karakteristika organizma. U vezi sa ovim, bitno je da se upoznamo sa pojmovima fizička aktivnost, rekreacija, koji su to motivišući faktori ljudi za rekreacijom, zatim sa jednim značajnim pokazateljem zdravstvenog stanja organizma sa srčanom frekvencijom, ništa manje bitno je i kalorijski unos i potrošnja energije, i na kraju, sa najčešćim programima u rekreaciji.

To je slobodno izabrana, individiialna ili organizovana društvena delatnost, koja sredstvima fizičkog vežbanja i sportsko rekreativnim aktivnostima omogućuje ljudima aktivan odmor i zdravu zabavu i razonodu, koja im pomaže da održe dobro zdravlje, fizičku i radnu kondiciju i da ispolje svoje stvaralaštvo, koje im je specijalizovanim radom u velikoj meri uskraćeno. Danas egzistira mnoštvo programa u okviru rekreacije i omogućava nam da odaberemo onaj koji nam najviše odgovara, kojim ostvarujemo postavljene ciljeve i koji je naravno, u pozitivnoj korelaciji sa našim opštim zdravstvenim stanjem. U prirodi svakog čoveka, kao neponovljive individue, leži potreba za kretanjem. Ali koje vrste? Hodanje? Trčanje? Plivanje? Vožnja bicikla? Možda rolera? Body-building? Odabir je ostavljen nama, sa velikom podrškom kvalifikovanog, stručnog osoblja koje će nam dati najbolje usmerenje i pomoći u praćenju efekata fizičkog vežbanja na organizam. Rekreacija svojim sredstvima, sadržajima i metodama ima uticaj na korekciju negativnih propratnih pojava, a koje utiču na smanjenje funkcije radne sposobnosti, narašavaju zdravlje i dovode do pojave rane invalidnosti. To znači da rekreacija predstavlja sastavni deo preventivnog delovanja kada je u pitanju zdravlje i postaje sastavni deo savremene medicine. Cilj je da se stalnim i sistematskim uključivanjem u rekreaciju, kod čoveka stvara pozitivna navika za smišljen, organizovan, sadržajan i koristan način provođenja slobodnog vremena.

Predmet rada

Predmet ovog rada je bodibilding, koji će služiti kao sredstvo rekreacije. Da bi smo pobliže objasnili bodibilding kao sredstvo rekreacije, moramo prvo krenuti sa objašnjenjima osnovnih pojmova kao što su bodi bilding i rekreacija.

Bodi Bilding

Snažno i lepo oblikovano telo je oduvek predstavljalo personifikaciju muške lepote, simbolizirajuci nepobedivost, dostojanstvo i hrabrost. Skulpture antičkih bogova sa velikim i lepo oblikovanim mišićima formirale su kult snažnog, herkulovskog muškog tela. Težnja za savršenstvom, fizickim i duhovnim, nije nikada bila strana čoveku. Zato je želja da se naliči bogu, bar fizički biti "lep kao Bog", stara koliko i ljudska spoznaja o lepoti tela.

Koreni lepog i harmoničnog razvijenog muškog tela dosežu u daleka vremena, kada još nije postojala pisana reč, preko pronadenih arheoloških nalaza i crteža po pećinama. Body building u smislu koji ima danas nastao je sa EUGENOM SANDOWOM (1867 - 1925). On je razradio za ono vreme progresivan sistem fizickog vežbanja u kojem je sem razvoja snage vidno mesto zauzimalo i oblikovanje tela, pa su ga njegovi savremenici zvali "najjaci covek sveta". Vremenom je izgradio svoje telo impozantnih proporcija i snage. Njegove proporcije tela su dugo smatrane uzorom atletske gimnastike. Na osnovu svog bogatog iskustva Sandow je izdao nekoliko knjiga ilustrovanih crtežima vežbi. Jedna od tih knjiga po nazivom "Body building" izašla je 1939. godine u Londonu i smatra se prvim ozbiljnim delom body buildinga. Neposredno pre drugog svetskog rata body building doživljava veliku ekspanziju u SAD.

Glavni propagatori bili su Bob Hoffman u SAD, a u Kanadi braca Joe i Ben Weider. Prva ozbiljna medunarodna Federacija za body building nastala je 1949. godine pod uticajem Boba Hoffmana kao osnivaca NABBA (National Amateur Body Building Association). 1970. godine IFBB (Internationa Federation of Body Building), vec postojeca Federacija za body building (formirana 1946. godine kao privatna Federacija brace Weider), sa sedištem u Montrealu, održava svoj prvi kongres u Beogradu i prerasta iz privatne u medunarodnu sportsku Federaciju. Od 1969. godine IFBB je clan medunarodne svetske Federacije sporta, kada je body building i stekao status amaterskog sporta. 1975. godine u Pretoriji (J. Afrika) na kongresu došlo je do sukoba izmedu predstavnika pojedinih zemalja. Nekoliko zemalja se izdvaja iz IFBB-a i stvaraju se nove medunarodne.