Архитектура Египта

Матурски, семинарски и дипломски из историје.

Древни Египат био је цивилизација смештена уз доњи Нил, пружајући се од Делте Нила на северу па све до Џебел Баркала на југу у вриеме његове највеће експанзије (15. век пре нове ере). Одржао се три века, од око 3200 п.н.е. до 343 п.н.е. завршавајући када је персијски цар Артаксерксо III освојио Египат. Цивилизација је била темељена на наводњавању.
Египат је трансконтинентална нација смештена углавном у Северној Африци, с Синајским полуострвом који се налази у Азији. Има обалу на Средоземном мору, Црвеном мору, Суецком заливу и заливу Акаба. Граничи се са Либијом на западу, Суданом на југу, и појасом Газе под палестинском управом и Израелом на истоку. Древни Египат је био подељен на две државе, познате као Горњи и Доњи Египат. Риека Нил тече према северу од јужне тачке до Средоземног мора. Нил, око којег се окупила већина становништва Египта, био је жила куцавица египатске културе још од каменог доба и културе Накада.
Подручје око Нила звало се Кемет ("црна земља"), име је добила по тамној земљи нанесену поплавним водама Нила. Пустиња је имала име Дешрет ("црвена земља")
Номадски ловци-сакупљачи почели су живети уздуж Нила током плеистоцена. Трагови тих раних људи јављају се у облику рукотворина уздуж нилских тераса и у оазама. До око 6000 п.н.е. у долини Нила се јавило организирано ратарство и велике грађевине.
Постоје многе теорије о поријеклу раних Египћана, та је тема још увијек проткана протурјечностима.
Египатско друштво било је спој народа севера и северозапада Африке са народима југозападне Азије. Недавна истраживања генетичара потврђују ову теорију, али расправе о тој теорији још увек трају.
Египатска култура била је изузетно стабилна и мењала се врло мало кроз раздобље од готово 3000 година. То укључује религију, обичаје, уметничко изражавање, архитектуру и друштвену структуру.
Повест древног Египта заправо почиње с Египтом као уједињеном државом, што се догодило око 3000 п.н.е. Нармер, који је уединио Горњи и Доњи Египат, био је први фараон; иако археолошки докази да је развијено египатско друштво постојало и знатно прије тога: Преддинастијски Египат.
У 10. веку п.н.е. уздуж Нила културу узгајивача житарица који су користили најранији облик српова, заменила је култура ловаца, рибара и ловаца-сакупљача који су користили камена оруђа. Постоје и докази о људским пребивалиштима у југозападном делу Египта, близу границе са Суданом, прије 8000 п.н.е. Климатске промене и/или претерана испаша око 8000 п.н.е. почеле су исушивати египатске пашњаке, с временом обликујући Сахару око 2500 п.н.е. па су рана племена селила према Нилу где су развили седилачко газдинство и централизираније друштво. Постоје докази пасторализма и узгоја житарица у источној Сахари у 7. веку п.н.е. До 6000 п.н.е. стари су узгајали стоку и градили велике грађевине.
Археолози често излазе с различитим хронологијама древног Египта, такође ће се често наћи у истом раду наведено више алтернативних хронологија. Из овог разлога може бити разлика између датума који су приказани овде, и оних у осталим чланцима. Исто тако, често постоји и више варијанти писања имена. Египтолози обично деле исторју фараонске цивилизације користећи распоред ког је израдио Манетон у своме делу Аегyптаица.
Египатском државом су у највећем делу њене дуге прошлости владале разне владарске породице које називамо династијама. Династије су се мењале на власти у раздобљима јачања појединих градских средишта и стога их често називамо према њиховим именама. Током четири хиљада година египатске историје на власти се налазило више од 30 династија. Развој египатске цивилизације делимо на сљедећа раздобља:
• Преддинастичко раздобље,
• Архајско раздобље (I и II династија),
• Старо краљевство (III- VI династија),
• Средње краљевство (VII-XI династија),
• II међураздобље (XIII-XVII династија),
• Ново краљевство (XVII- XX династија),
• III међураздобље (XXI-XV.),
• Саитски период (XXVI династија),
• Касно раздобље (XXVII-XXXI династија),
• Хеленистично раздобље (XXXII и XXXII династија,
• Римско раздобље.