Bitka kod Angore

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Dzemala Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 8,280
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Bitka kod Angore
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Retke su bitke čiji bi ishod da je bio drugačiji mogao da promeni u potpunosti tok ljudske civilizacije. Kao što neki istoričari smatraju da je Hanibal porazio Rim nikada ne bi došlo do pojave monoteistickih religija, prvenstveno Hrišćanstva. Svet bi se razvijao u sasvim drugom smeru. Tako je moguće da je Bajazitov poraz kod Angore spasio evropsku civilizaciju kakvu danas poznajemo. Ishod Angorske bitke nije u potpunosti ugasio moć Osmanlijskog carstva, ali je zaustavio njihov silan prodor na zapad i samim tim prolongirao život zapadne Evrope i Balkana.

Gotovo do pred sam kraj 14. veka hrišćanska Evropa kao da nije bila svesna opasnosti koja će iz Male Azije ugroziti Carigrad i čitavo Balkansko poluostrvo, a odmah zatim i srednju Evropu. Jedini vladar koji je bio svestan snage nove opasnosti bio je srpski car Stefan Dušan. NJegovi pokušaji da preko pape u Avinjonu okupi jednu značajniju vojnu koaliciju protiv Turaka, prekinuti su njegovom smrću i nerazumevanjem, rivalitetom i kratkovidinim interesima Mlečana i ostalih pomorsko-trgovačkih suseda u Mediteranu. Posle njegove smrti pa sve do samog kraja ovog veka i bitke kod Nikopolja nije bilo nijednog uspešnog pokušaja da se ova vizija velikog vladara oživi. A baš ta godina 1396, i ta bitka u kojoj će učestvovati gotovo sve zapadne drzave pokazaće da je suviše kasno da se novi krstaši ujedine oko zajedničkog, hrišćanskog cilja.

Za našu temu je ovde još značajnije da će te iste godine, kada je Bajazit porazio ujednijenu Evropu na drugom kraju Azije, njegovi budući najveći neprijatelj Tamerlan dobiti titulu velikog kana. NJegovo pustošenje ovog kontinenta, osvajanje Persije i raznih turskih emirata dovešće do konačnog obračuna dve najveće muslimanske carevine u poznatoj bitci kod Angore na početku 15 veka 1402. godine. Sukob zbog toga nije bio manje žestok iako se dogodio u vreme najžešćih verskih ratova. U ovom značajnom obračunu, tada najvećih zavojevača učestvovale su i srpske dinastije Lazarevići i Brankovići....

Bitka na Rovinama

Tokom leta 1393. godine, Bajazit je napao svoje bugarske vazale, optužujući ih za veze sa mađarskim kraljem Žigmundom, za koje se ne zna sa sigurnošću da li su zaista postojale. On je zauzeo Trnovo i uništio tzv. Trnovsku Bugarsku.Krajem te i početkom naredne godine, on je počeo da u Seru okuplja svoje balkanske vazale, pri čemu je svako od njih dobio odvojenu naredbu da dođe i nije bio obavešten o naredbama upućenim drugima. Bajazitovi motivi nisu najjasniji, ali se smatra da je planirao da ih sve pobije i preuzme njihove zemlje. Ne zna se sa sigurnošću ko se sve pojavio u Seru, ali izvori pominju vizantijskog cara Manojla II (1391—1425), njegovog sinovca Jovana VII (1390), njegovog brata morejskog despota Teodora I (1383—1407), dok se od srpskih vazala pominju knez Stefan (knez 1389—1402, despot 1402—1427) i Konstantin Dragaš.Kada su se vazali okupili, sultan je izdao naredbu da se svi oni pogube, ali su Osmanlije u Seru nisu odmah izvršile njegovu zapovest i on se na kraju predomislio. Deo vazala je otpušten kući, dok je sa drugim delom dovršio osvajanje Tesalije i zauzeo Solun, 12.04.

Vizantinci su posle ovoga prekinuli sve odnose sa Bajazitom, a on je, kao odgovor na to, započeo blokadu Carigrada. Među onima koji se nisu pojavili u Seru, najverovatnije su bili Vuk Branković koji je već u jesen 1394. godine otpočeo sa pregovorima o deponovanju svog blaga u Dubrovniku, kao i Đurađ II Stracimirović (1385—1403) koji je početkom 1394. godine nudio Mlečanima primorske gradove (Skadar, Drivast i druge) koje je prethodno predao Osmanlijama. Sa druge strane, njegov rođak Konstantin Balšić je uz pomoć otomanskih pomoćnih odreda, krajem 1394. godine zauzeo Kroju, a zatim i Danj, postavši, u sultanovo ime, gospodar lokalnih albanskih velikaša. Bajazitov pohod na Vlašku, otpočeo je u jesen 1394. godine, kada su se okupile njegove snage, kojima su se pridružili i pomoćni odredi dela srpske vlastele. One su prešle Dunav i ušle u Vlašku, da bi se 17.05.1395. godine na Rovinama sukobile sa vojskom vojvode Mirčete....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Bitka na Rovinama 4
1.2 Od Galipolja do Nikopolja 5
1.3 Tamerlan 7
1.4 Uvod u Angorsku bitku 8
1.5 Bitka kod Angore 10
1.6 Ishod bitke i posledice po Evropu 14
1.7 Srbi i Srbija u vreme bitke kod Angore 14
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
12:34 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Bitka na Neretvi derrick 0 1,447 09-02-2014 01:05 AM
zadnja poruka: derrick
  Sudovi i suđenje kod naroda Starog Istoka - hr derrick 0 909 08-02-2014 03:10 PM
zadnja poruka: derrick
  Pismo, knjiga i periodika kod srba u 18. veku Maja 0 1,088 27-08-2012 12:20 PM
zadnja poruka: Maja
  Srbija 1914. - atentat -cer - drina - kolubarska bitka Maja 0 1,759 27-08-2012 12:03 PM
zadnja poruka: Maja
  Proces projektovanja kod objekata korbizje Dzemala 0 1,484 13-08-2011 10:40 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: