Biljni i zivotinjski svet Srbije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije.

Izuzetno bogatstvo flore i faune predstavlja nezaobilazan faktor ekonomskog razvoja Srbije pa je samim tim i bitan faktor u planiranju i razvoju aktivnosti u ekoturizmu. Očuvane pejzažne celine, izvanredni prirodni i jedinstveni antropogeni uslovi, ukazuju na to da postoje realni uslovi za afirmaciju održivog ekoturizma. Područja nezasićena privrednim razvojem i u našoj zemlji postaju izazov za stvaranje novih atraktivnih destinacija ekoturizma bez prisustva efekata neželjenih posledica. Ekoturizam treba da doprinese očuvanju kvaliteta prirodnog okruženja kao i usklađivanju turističke tražnje sa kapacitetom ruralnog područja. Zato ekoturizam integralno povezuje sve ekološke resurse u cilju njihovog optimalnog razvoja.
Ekoturizam, definisan kao odgovorno putovanje u oblasti prirode koje čuva životnu sredinu i kulturne vrednosti i podržava blagostanje lokalnog stanovništva, predstavlja veliku razvojnu šansu za turizam Srbije, koji se zasniva na raznolikosti prirodnih i ostalih resursa, očuvanosti prirodne sredine, bogatstvu kulturno-istorijskih spomenika...Danas raste broj turista koji traže povratak prirodi i njenim izvornim vrednostima. Povećava se tražnja za zelenim destinacijama i zaštićenim prirodnim predelima, za čistim i slobodnim prostorom, raste tražnja za zdravom hranom i sredinom. Ostvarenjem svega ovoga, turistima se omogućava otkrivanje kvaliteta života i sopstvenih kulturnih korena.
Na razvoj ekoturizma utiče više faktora, među kojima se kao primarni ističu biljni i životinjski svet, kao prirodna osnova na kojoj se zasniva turistička ponuda. Biljni i životinjski svet može biti sa različitih aspekata uključen u turističku ponudu i može zadovoljiti brojne potrebe savremenog čoveka, kao što su odmor, prikupljanje snage, šetnje, druženje sa prijateljima, vraćanje korenima, starim običajima, uživanje u zdravoj hrani i specijalitetima, uživanje u pejzažima i dr. Zbog značaja biljaka i životinja za održavanje života na Zemlji, jasno je da bez ova dva važna činioca nema ni našeg opstanka.
U okviru ponude u ekoturizmu, veoma značajno mesto ima uloga biljnih i životinjskih vrsta u ishrani, odnosno u gastronomskoj ponudi. U osnovi ove ponude su žitarice (kukuruz i pšenica), kao i povrće koje se koristi za ishranu u svežem ili prerađenom stanju – sušenom, kuvanom, konzrervisanom. Više od polovine povrća ima neposredne divlje srodnike u našoj flori (divlja salata, šargarepa, cikorija, maslačak, luk, kopriva, glehoma, kiselica, zelje,) U našoj flori postoje samonikle vrste voćaka - divlja kruška, divlja jabuka, trešnja, oskoruša, leska, trnjina, dren, kupina, malina, lešnik, šipurak, glog, borovnica, vinova loza i jagoda. Sve ove vrste predstavljaju pravo bogatstvo za razvoj turizma Značajne su i medonosne (lipa, bagrem, matičnjak, majčina dušica, nana, žalfija), začinske vrste (origanum, kim, luk, kleka, majčina dušica, bosiljak, nana i dr). Prednosti samoniklog bilja u ishrani su pre svega u činjenici da su rasle bez pesticida, insekticida, đubriva I hemikalija, u optimalnim prirodnim uslovima. Bogatije su bioaktivnim sastojcima, biološki su vrednije, otpornije. Imaju više vitamina, minerala, enzima i to u odnosu koji je povoljan za naš organizam. Naša zemlja ima 400 vrsta lekovitih biljaka (10% flore), a mnoge od njih su široko rasprostranjene i na tim terenima zaštićenim od zagađenja posebno pogodne za branje. Takve su na primer žalfija, menta, kamilica, kopriva, kantarion, stolisnik, lipa, breza i dr. Posebno su interesantne neke od zaštićenih lekovitih biljaka i njihova staništa, na primer lincuru. Osim ishrane, veliki je značaj životinja gajenih u domaćinstvima koje se bave turizmom, koje turisti mogu da posmatraju, maze, igraju se sa njima, fotografišu, savladaju jahanje, učestvovanje u muži, hranjenje živine, sakupljanje jaja, posmatranje aktivnosti pčela u košnici… Kad su u pitanju divlje životinje moguće je organizovati posmatranje ptica, fotosafari, ribolov, lov. Uspostavljanje međuljudskih kontakata druženjem u prirodi predstavlja sociološki aspect pozitivnog delovanja flore i faune na ljude. Zelena boja listova, njihovo tiho šumorenje, prisustvo fitoncida u vazduhu, povećan sadržaj kiseonika imaju povoljan fiziološki uticaj na čoveka, poboljšavaju mu zdravlje i radne sposobnosti.
Tendencija vraćanja korenima, tradiciji, istoriji i prirodi predstavlja bitan faktor za razvoj turizma. Biljni i životinjski svet svake zemlje predstavlja njeno kulturno nasleđe i utkano je u tradiciju. Kulturne biljke naših naroda vezane za narodne običaje i obrede, kao što su hrast, tisa, orah, lipa i dr., pokazuju iskonsku vezu čoveka i biljaka. Neki od ovih običaja se I danas primenjuju i mogli bi se adaptirati u formu pogodnu za iskorišćenje u turizmu.
Ljudi su odvajkada koristili floru i faunu kao objekat umetničkog izražavanja u različitim aspektima. Biljke i životinje česti su na slikama i prikazujući specifičnosti naše zemlje predstavljaju originalni deo turističke ponude. Takođe su biljni ornamenti česti na ručnim radovima, u slikarstvu i vajarstvu, dokazujući da je biološka zavisnost od biljaka i životinja aktivirala i stvaralaštvo.

Srbija – geografske karakteristike

Srbija se nalazi na Balkanu - regionu jugoistočne Evrope (oko 80% teritorije) i u Panonskoj niziji - regionu srednje Evrope (oko 20% teritorije). No, geografski, a i klimatski, jednim delom se ubraja i u mediteranske zemlje. Ukupna dužina granica sa okolnim zemljama iznosi 2.397 km, od čega je 1.717km suvozemnih i 680km rečnih. Dužina granica po državama susedima iznosi: Albanija 122 km, Bosna i Hercegovina 391 km, Bugarska 371 km,