Evropska unija i svetska finansijska kriza clanak

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U dnevnim novinama "Danas" 26. februara 2010. godine objavljen je jedan veoma interesantan članak autora Mileta Vasića pomoću kog ću obraditi ovaj seminarski rad i strukturirati njegov sadržaj. Autor u ovom članku daje nesvakidašnji pogled na sadašnju aktuelnu finansijsku krizu koja potresa celokupno današnje društvo i većinu zemalja na svim kontinentima jer ono što je počelo kao kriza jedne države danas se pretvorilo u najveći globalni svetski problem. Kao i većina dnevnih novina u našoj zemlji, list Danas izlazi i u elektronskom izdanju, ovaj dnevni list uglavnom je posvećen objavljivanju članaka iz ekonomije, politike, svakodnevnog dešavanja ali isto tako daje i informacije i o svim drugim aktuelnostima u zemlji i svetu...

Ko oseća ekonomske posledice događaja i procesa opisanih u članku?

Ekonomske posledice ovog dogadjaja opisanog u članku oseća celukupno današnje društvo i ekonomije svih zemalja, posebno najveće posledice iz svega opisanog u članku odrazile su se na vodeće zemlje EU, koje su ujedno i najveći investitori.

Evropske banke bile su naročito izložene američkim rizičnim hipotekarnim zajmovima, zbog kojih su beležili velike gubitke. Strah od sličnih dešavanja na tržištu Evropske unije postajao je sve izraženiji. Strah je uticao na povećanje međubankarskih kamatnih stopa, pošto su banke nerado jedne drugima pozajmljivale novac. Umesto toga, banke i drugi investitori ulagali su višak slobodnih sredstava u državne obveznice i druge finansijske instrumente niskog rizika i niskog prinosa. Nastala situacija primorala je evropske zemlje na zajedničke mere u cilju sprečavanja širenja krize. Lideri petnaest evropskih zamalja i vlade Velike Britanije sastali su se 12. oktobra 2008. godine, kako bi se složili oko zajedničke strategije koju će preduzeti za izlazak iz finansijske krize. Međutim za razliku od SAD koji predstavljaju jedinstvenu državu, EU se sastoji od 27 država, to dodatno komplikuje i otežava pronalaženje zajedničkog rešenja. EU ima važne finansijske institucije kao što je Evropska centralna banka, ali njen veliki nedostatak predstavlja nepostojanje evropske vlade koja bi donosila brze odluke i odluke koje bi bile obavezujuće za sve države članice. Postojećim zakonodavnim rešenjem svakoj državi dozvoljeno je da zasebno osmišlja mere za prevazilaženje krize, a da pri tome zemlje članice ne moraju međusobno usaglašavati planirane mere. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Rezime 3
1.2 Ko su akteri u članku? 3
1.3 Ko oseća ekonomske posledice događaja i procesa opisanih u članku? 4
1.4 Ko i na kakav način pokušava da utiče na pozitivan ishod događaja i procesa obrađenih u članku? 5
1.5 Na koje poglavlje literature odnosno predavanja se članak odnosi? 5
1.6 Kritički komentar na članak 5
ZAKLJUČAK 6