Berzanski menadžment

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz berzanskog poslovanja.

Dobrodošli u zbunjujući često potpuno nepoznati svet novca, kapitala štednje i investicija, berzi i berzanskog poslovanja ( finansijskog tržišta). To je svet koji se često čini odvojen od našeg svakodnevnog života, ali direktno utiče na sve naše odluke, ponašanje, raspoloženje, planove, budućnost.
Misterija savremenog novca u svim njegovim pojavnim oblicima su dostigle svoj najviši domet u sferi finansijskih tržišta (tržišta kapitala ). To se posebno odnosi na kategorije, jezik učesnika, strategije, ponašanje, velike zaokrete (lomovi i razvoj), visoke rizike I dobiti na svremenim berzama. Najveći deo stanovništva se pita kako funkcioniše berza? Kako se u opštoj gužvi koja se vidi, ljudi snalaze, kako komuniciraju, kako se sklapaju poslovi, kako capital cirkuliše preko berzi, kako dolazi do velikih lomova na berzi koji potresaju ćele nacionalne privrede, a često i svetsku ekonomiju u celini.

Finansijski sistem i finansijski subjekti

Struktura finansijskog tržišta u sebi sadrži nekoliko vrsta subjekata koji na njemu deluju:
1. Primarni finansijski subjekti, ukoje spadaju preduzeća iz privrede,
Stanovništvo, država i međunarodne korporacije,
2. Sekundarni finansijski subjekti, u koje spadaju brojni finansijski
Posrednici na finansijskom tržištu ili finansijski intermedijatori.
Karakteristike finansijskih institucija su u tome što njihov osnovni potencijal predstavljaju finansijski instrumenti. Osnovna delatnost finansijskih institucija koncentrisana je na držanje i operacije finansijskim instrumentima. Osnovne finansijske institucije su banke i fondovi za kreditiranje.
Finansijske institucije obavljaju funkciju prikupljanja novčanih sredstava i usmeravaju ih u finansijske plasmane i vrše različite finansijske usluge.
Finansijske institucije prikupljaju novčana sredstva u obliku depozita, ulozima na transakcione račune, uzimanjem kredita, emisijom hartija od vrednosti, udelom u kapitalu, uplatom članarina, prodajom polisa osiguranja i dr. Tako prikupljena novčana sredstva ove institucije plasiraju u obliku kredita, kupovinom hartija od vrednosti na finansijskom tržištu, ili ulaganjem u realne plasmane (robu ). Većina finansijskih institucija su finansijski posrednici. Najvažnija finansijska institucija je banka ( poslovne banke i centralna banka - banka banaka ). Ostale finansijske institucije su nebankarske ( non - banke finantial institutins ) i predstavljaju često finansijske posrednike za prenošenje novca i štednje sa jednih na druge subjekte na finansijskom tržištu. Mada su slične bankama one nisu banke iz prostog razloga što ne primaju depozite i ne odobravaju kredite na osnovu kojih se vrši emisija novca. Nebankarske finansijske institucije ne mogu da vrše, bar zvanično, emisiju novca. To mogu samo banke i bankarski sistem.
Najvašnije nebankarske finansijske institucije su : penzioni fondovi, osiguranje, investicioni fondovi ( institucionalni investitori ), finansijske kompanije, brokersko - diierske kuće, trust ustanove i dr.
One samo razmeštaju već postojeću ( i kod njih koncentrisanu ) štednju.
U bankarske institucije spadaju poslovne banke ( veliki broj različitih banaka ) i centralna banka kao najvažnija finansijska institucija.
Prenos finansijskog viška sa suficitarnih subjekata na deficitarne uglavnom se vrši kroz tri kanala:

SADRŽAJ 2
UVOD 3
FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI SUBJEKTI 4
PREKO NEMONETARNIH FINANSIJSKLH POSREDNIKA 5
FINANSIJSKI INSTRUMENTI NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU 5
PRIMARNO I SEKUNDARNO TRŽIŠTE KAPITALA 9
NOMINALNA I TRŽIŠNA CENA NOVCA 11
LITERATURA: 12