Berlinski sporazum

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U avgustu 1872. godine Milan Obrenović je napunio 18 godina i stupio je na čelo Srbije. Uz njega su i dalje bili Ristić i Blaznavac, ali u aprilu 1873. godine Blaznavac iznenada umire. Vladu formira Jovan Ristić, ali posle nekoliko meseci, Milanu je neomiljenog Ristića isključio iz državnih poslova i penzionisao, a vladu je prepustio Jovanu Marinoviću, koji je bio zet kapetana Miše Anastasijevića. U toku 1873. godine knez je posetio Beč i Pariz, gde je primljen sa visokim počastima, kao vladari nezavisnih zemalja, što je podiglo njegovo samopouzdanje i pojačalo sujetu. U proleće 1874. Milan boravi u Carigradu, sa velikim nadama, ali se vratio praznih šaka i pogoršanih odnosa sa Turskom. Jovan Ristić je o tome zapisao:

„Neobjašnjivim načinom, tadašnji predsednik Kabineta (J. Marinović, nap. J. Ž.) odvede Kneza Srpskog u Carigrad na prosto obećanje da će se Srbiji dati železnička veza, o kojoj su se vodili pregovori. Već ni sam predmet nije vredio da mu se prinese tolika žrtva, naročito u ondašnjem stanju železničkoga pitanja. A kad se Knez iz Carigrada vratio praznih ruku, bio je utisak bolan i mučan, koji je pao, s jedne strane na narod, koji se svagda teško odlučivao na podvorenje Carigradu, a s druge, na narod naviknut na uspehe, kad god mu vladaoci idu u Carigrad“.

U julu 1875. godine izbio je ustanak u Hercegovini, koji se u priličnoj meri odrazio i na Srbiju. U to vreme, mladi knez se 25. jula verio sa Natalijom Petrovom Keško, ćerkom vlaškog spahije, posle neuspešnih pokušaja ženidbe nekom od ruskih princeza. . .

Sadržaj:

UVOD 3
1.1 Nezavisnost Srbije 4
1.2 Knez i kralj Milan Obrenović 5
1.3 Srbija pod upravom kneza i kralja Milana 7
1.4 Od San Stefana do Berlina 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16