Beogradska berza

Beogradska berza
Belgrade stock exchange


Investiranje, odnosno ulaganje novca u različite oblike hartija od vrednosti i trgovanje njima veoma je razvijeno u svetu i uobičajeno predstavlja veoma unosan posao za firme i pojedince, kao i posrednike u ovom poslu. Putem hartija od vrednosti, mogu se plasirati slobodna sredstva, koja za određeni vremenski period pojedincu ili firmi nisu potrebna, odnosno putem emitovanja, tj. izdavanja hartija od vrednosti, mogu se pribaviti sredstva za finansiranje određenih poslovnih aktivnosti često pod povoljnijim uslovima nego putem klasičnih kredita kod finansijskih institucija. Istovremeno i država se često pojavljuje kao emitent i garant određenih hartija od vrednosti i one predstavljaju praktično najsigurnije i najlikvidnije vrednosne papire. Na razvijenim tržištima postoje brojni modaliteti hartija od vrednosti koje mogu biti kratkoročne i dugoročne, obezbeđujući različite prinose, ali noseći i različite stepene rizika. Osnovni preduslov za razvoj različitih oblika hartija od vrednosti je postojanje odgovarajućeg zakonodavstva kojim se precizno regulišu sva pitanja vezana za organizovano berzansko i vanberzanskog tržište i ulogu učesnika na njima; vrste hartija od vrednosti kojima se može trgovati; načine obezbeđenja; kontrolu trgovanja tržišnim materijalom itd.
U poslednje tri godine postavljeni su neki osnovni uslovi za aktivnosti na finansijskom tržištu i mogućnosti investiranja u hartije od vrednost kod nas. Može se čak reći da je interesovanje javnosti za Beogradsku berzu i poslovanje hartijama od vrednosti povećano sa početkom izdavanja obveznica stare devizne štednje, koje su praktično bile jedini način da se stara devizna štednja ’’zarobljena na štednim knjižicama’’ počne da isplaćuje velikom broju građana. Pored toga, donošenje novog Zakona o privatizaciji kojim je omogućena kupovina i prodaja akcija preduzeća takođe je doprinelo povećanju interesa za investiranje i trgovanje hartijama od vrednosti.
Kratkoročno i dugoročno tržište hartija od vrednosti kod nas su do skoro postojala u veoma nerazvijenom obliku. U sadašnjim uslovima dugoročne hartije od vrednosti u koje se može investirati kod nas su oveznice stare devizne štednje
Na kratkoročnom tržištu kod nas postoje korporativne obveznice i sve one hartije od vrednosti koje dospevaju do godinu dana, a to su u ovom momentu obveznice trezora koje je takođe emitovalo Ministarstvo finansija Republike Srbije i koje predstavljaju najsigurnije hartije, sa kamata koja se kreće oko 17 do 19,5 posto na godišnjem nivou. Može se reći da su kod nas, s obzirom na postojeće hartije, obveznice trezora najsigurnije državne hartije, koje se prodaju na tri meseca, pri čemu je uslov da se kupe ove obveznice u vrednosti od najmanje 100000 dinara. Radi se o hartijama kojima se trguje preko brokerskih kuća.
Hartije od vrednosti su elektronski dokumenti koji garantuju neko pravo. To su prenosivi dokumenti izdavaoca koji glase na ime. Sa njima se posluje u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Sve ranije izdate materijalizovane hartije od vrednosti u Srbiji dematerijalizuju se (pretvaraju u elektronski oblik), u skladu sa važećim Zakonom.
Emisija akcija - Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se sa razvojem poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom. Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će se kotirati na berzi naziva se "otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće raspolagati većim kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija. Akcije preduzeća iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, specifične su po načinu nastanka, i ne uklapaju se u navedeni opis nastanka akcijskog kapitala, ali je pitanje trenutka kada će se najkvalitetnija domaća preduzeća odlučiti da posegnu i za ovim najpopularnijim oblikom finansiranja poslovanja.


Vrste HOV

 Hartije od vrednosti na donosioca
Pismene isprave u kojima njihov korisnik nije poimenično naznačen, a pravo iz njih može ostvariti svaki donosilac jer su to hartije za koje se pretpostavlja da onaj ko ih poseduje ima pravo da raspolaže njima, kao i pravom koje je s njima spojeno (u njima inkorporirano).
 Hartije od vrednosti na ime (neprenosivi, registrovani finansijski instrumenti)
Hartije koje se izdaju i glase na jednog odredjenog korisnika i kod kojih samo poimenično naznačeni imalac (ili njegov pravni naslednik) može ostvariti odredjeno pravo inkorporirano u njima.
 Hartije od vrednosti po naredbi
Hartije od vrednosti koje glase na ime odredjenog korisnika i po naredbi se, pismenom izjavom na hartiji (indosamentom), mogu preneti na novog vlasnika.
 Hartije od vrednosti (vrednosni papiri, papiri, hartije, portfolio investicije)
Isprave s kojima je neko imovinsko pravo tako spojeno, da se ne može ostvariti niti preneti bez posedovanja tih isprava. Dakle, hartije od vrednosti su uvek pismene isprave, i uvek se odnose na neko prenosivo imovinsko pravo koje se tom ispravom dokazuje i koje je, po pravilu, neodvojivo od nje i neostvarivo bez nje. Iz tih se razloga izgubljene hartije od vrednosti moraju sudski oglasiti ništavim. Hartije od vrednosti su širi pojam od efekata jer, pored novčanih, obuhvataju i realne hartije od vrednosti (konosman, skladišnica) i dr., a postoje i kreditne hartije (obveznice) i vlasničke (akcije). Da bi hartija od vrednosti mogla da ima tretman hartije, mora da ispunjava tri osnovna uslova:

• da je pismena isprava

• da je u toj ispravi označeno neko pravo (imovinsko ili lično),

• da je postojanje i ostvarenje tog prava tesno povezano s postojanjem same
isprave, odnosno hartije od vrednosti.