Bežični prenos podataka

Prvi elektronski uređaji su se uglavnom koristili za prenos podataka po govornim kanalima. U početku su to bili robusni i teški uređaji sa malom radnom memorijom. Takvi uređaji koristili su se za primopredaju tekstualnih poruka uglavnom u ASCII kodu, simbola u vidu linija, standardnih i specijalnih grafičkih simbola.
Daljim razvojem i usavršavanjem računarske opreme sistemi dobijaju funkcije kao što su prikupljanje, obrada, prikaz i prenos podataka.Korisnici na jednoj lokaciji sa lakoćom mogu koristiti zajedničke podatke koji se nalaze na udaljenim lokacijama i vršiti njihovu razmenu, kao i postojanje centralne baze podataka koja je svima na raspolaganju.Ono sto je jako vazno pri prenosu podataka jeste da brzina prenosa bude maksimalna, t.j. da nema uskih grla, da nema pojave grešaka pri prenosu t.j. da poruka stigne ispravno i omogućavanje prenosa poruke većeg memorijskog kapaciteta.

U nastavku su obrazloženi medijumi i uređaji bez kojih prenos podataka ne bi bio omogućen I efikasan kao I način bežičnog prenosa podataka.

UVOD................2
PRENOSNI PUTEVI..................3
UPREDENA PARICA...............4
KOAKSIJALNI KABL............. 6
OPTIČKO VLAKNO ……. 7
BEŽIČNI PRENOSNI PUTEVI...........11
ZEMALJSKE RADIO VEZE.........12
MIKROTALASNE VEZE........12
RADIO DIFUZIJA...................13
SATELITSKE MIKROTALASNE VEZE............13
MODEM.........................15
MULTIPLEKSER......................17
KONCENTRATOR......................20
MOST...........................21
PREKLOPNIK.....................21
RUTER..............................21
VRATNICE..........................21
INTERFEJS........................ 21
ZAKLJUČAK........................ 22