Azot

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Nemetali su grupa hemijskih elemenata koji se po svojim karakteristikama bitno razlikuju od metala koji čine znatno veću grupu. Glavne karakteristike su velika elektronegativnost, i građenje kiselih oksida. Po pravilu se ne rastvaraju u mineralnim kiselinama. S vodonikom grade postojana, većinom isparljiva jedinjenja. Mogu biti gasoviti, tečni ili čvrsti na sobnoj temperaturi. Obično slabo odbijaju svetlost, a gustina im je uglavnom mala. Loši su provodnici toplote i elektriciteta. Kovnost i tegljivost nisu im dobro izražene i molekuli su im obično poliatomski u parnom stanju.

To su: ugljenik ©, azot (N), kiseonik (O), fluor (F), fosfor (P), sumpor (S), hlor (Cl), brom (Br) i jod (I). Nemetali, na sobnoj temperaturi, mogu da budu u sva tri agregatna stanja. Neki su čvrsti (ugljenik, sumpor, jod, fosfor), drugi gasoviti (kiseonik, azot, vodonik, hlor), a brom je tečan. Osim plemenitih gasova, svi elementi koji se nalaze u gasovitom stanju na sobnoj temperaturi od 25˚C jesu nemetali.

Nemetali se mogu razlikovati po boji. Sumpor je žut, fosfor je beo ili crven, jod je ljubičast, hlor je žutozelen, ugljenik je crn ili bezbojan. Neki gasovi su bezbojni, pa su zato nevidljivi (na primer, vodonik, kiseonik i azot). Nemetali se mogu razlikovati po boji i po mirisu. Neki od njih imaju veoma jak, neprijatan miris, na primer, hlor i brom. Ne smeju se udistati jer su veoma štetni za zravlje. Opšta osobina nemetala je da ne provode elektricitet. Izuzetak je oblik ugljenika koji nazivamo grafit. I pored navedenih razlika u fizičkim osobinam, svi nemetali zbog zajedničkih hemijskih osobina čine jedan skup elementa.

Život na zemlji se ne može zamisliti bez nemetala. Jedan od najvažnijih nemetala je kiseonik. On je sastavni deo vazduha i vode. Nematali ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fostor i sumpor osnovni su gradivni elementi jedinjenja koja čine živi svet. Zato se oni nazivaju biogeni elementi.

U ovom radu posebno predstaviću samo jedan od elemenata iz grupe nemetala, a to je azot i neka njegova najvažnija jedinjenja kao i način njihovog dobijanja.

Osobine i svojstva azota

Azot (N, latinski - nitrogenium) je nemetal VA grupe. Zastupljenost na Zemlji iznosi 0,0019 %. Stabilni izotopi su mu 14N i 15N. Po mestu svog nalaženja azot spada u atmofilne elemente.

Azot je sedmi element u periodnom sistemu. Azot se u prirodi javlja kao plin bez boje i mirisa, uglavnom nepokretan i neaktivan. Kao tečnost, takođe je bez boje i mirisa, i po izgledu je sličan vodi. Azot količinski čini 78% Zemljine atmosfere. Spojevi sa azotom, zajedno sa drugim elementima, su najvažniji sastojci hrane, otrova, đubriva i eksploziva.

Osobine i svojstva azota ću najbolje predstaviti tabelama u kojima ću dati pregledne podatke o ovom elementu PSE.

Azot se široko koristi u raznim industrijskim područjima:
•proizvodnja elektronskih komponenti,
•medicina,
•pripremanje/otpremanje hrane,
•zamrzavanje,
•proizvodnja amonijaka,
•sredstva za hlađenje projektila,
•traženje nafte,
•proizvodnja eksploziva.

Azot se u slobodnom obliku javlja u vidu N2. U tom molekulu 2 atoma azota su vezana trostrukom vezom. Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa je, nije otrovan i zagušljiv je. Pod normalnim tehnološkim uslovima ponaša se kao intertan gas. Prelazi u tečno stanje na -195 °C (1,013 bara) .