Baze podataka na web-u

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz informatike.

Ako bismo želeli da u jednoj rečenici definišemo baze podataka onda bi definicija bila da je to skup povezanih podataka koji su organizovani na određen način i među sobom postavljnei u određene veze – relacije.

Sam pojam baza podataka pojavio se krajem šezdesetih godina i označavao je skup međusobno povezanih podataka koji se čuvaju zajedno i među kojima ima samo onoliko ponavljanja koliko je neophodno za njihovo optimalno korišćenje pri višekorisničkom radu. Podaci se pamte tako da budu nezavisni od programa koji ih koriste, i strukturiraju se tako da je omogućen porast baze.

Model podataka služi za prikazivanje objekata sistema – entiteta, njihovih svojstava – atributa, kao i njihovih međusobnih veza. Svaki model podataka mora da sadrži strukturu objekata, ograničenja i operacije nad objektima. Entiteti po svojoj prirodi mogu biti:

realni deo sveta ( npr. aparat, preduzeće, radnik, račun, narudžbenica i sl.)
apstraktni pojam ( mera, količina, boja, zvanje, itd.)
događaj ( narudžbina, transport, upis studenata, i sl.)
asocijacija ( službenik – firma, predmet – nastavnik).

Najpopularniji model baza podataka, danas, je relacioni model, i to zahvaljujući pre svega sledećim osobinama:

struktura modela veoma je jednostavna, baza podatka predstavlja skup tabela
moguća je formalno – matematička interpretacija tabela.

Kao što mu i samo ime govori ovaj model se zasniva na tabelama, tj., relacijama između određenih skupova.

U bazi podataka ne treba da postoje podaci koji su višeznačni, i koji bi mogli da nas zbunjuju.

Šta su web baze podataka?

Baze podataka su jedna od najstabilnijih disciplina u sve široj oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Razlog za to je pre svega njihova jako dobra teorijska zasnovanost, a zatim i činjenica da se teorija i praksa baza podataka već veoma dugo razvijaju. Ipak, i u bazama podataka su promene stalne, stalno se dodaju novi sadržaji, a neki teorijski modeli i na njima zasnovane tehnologije polako zastarijevaju.
Baza podataka se najopštije može definisati kao dobro struktuirana kolekcija podataka koja postoji relativno dugo i koju koristi i održava više korisnika, odnosno programa (aplikacija). U bazi podataka, podaci su integrisani i povezani tako da jedan skup softvera obezbjeđuje pristup svim podacima, izbjegavajući mnoge probleme koji su povezani sa fajlovima i njihovim okruženjem. Stoga su redundansa podataka (ponavljanje istih podataka), izolacija podataka i nekonzistentnost podataka minimizovani i podaci mogu biti djeljeni među mnogim korisnicima. Uz to bezbjednost i integritet podataka raste i aplikacije i podaci su nezavisni jedni od drugih. Izučavanju baza podataka može se pristupiti sa dva različita, međusobno povezana aspekta u kojima se one tretiraju bilo kao:
Sistemi za upravljanje bazom podataka (Database Management Systems), specifična tehnologija obrade podataka, odnosno softverski sistem koji obezbjeđuje osnovne funkcije obrade velike količine podataka, višestruko paralelno korišćenje istog skupa podataka, pouzdanost i sigurnost, ili kao
Modeli podataka, odnosno specifične teorije pomoću kojih se specifikuje i projektuje neka konkretna baza podataka ili informacioni sistem uopšte.
Sistem za upravljanje bazom podataka se obično zasniva na nekom teorijskom modelu podataka.
I jedan i drugi aspekt imaju izuzetno veliki značaj za razvoj informacionih tehnologija. Istorijski, sistemi za upravljanje bazom podataka predstavljali su revoluciju u tehnologiji obrade podataka, a modeli podataka revoluciju u metodološkim pristupima razvoju informacionih sistema.
Prvi sistemi upravljanja bazom podataka razveni su 60-tih godina prošlog veka. Začetnik u tom polju bio je Charles Bachman. Bachmanovi rani radovi pokazuju da je njegov cilj bio stvaranje djelotvornije upotrebe novih uređaja sa direktnim pristupom pohranjivanja koji su postali dostupni. Do tada se obrada podataka temeljila na bušenim karticama i magnetskoj traci, pa je tako serijska obrada bila dominantna aktivnost. U to vrijeme su se pojavila dva ključna modela podataka: CODASYL je razvio mrežni model baziran na Bachmanovim idejama, dok se hijerarhijski model koristio u sistemu koji je razvio North American Rockwell, koji je kasnije prihvatio IBM kao kamen temeljac svog SUI proizvoda.
Relacioni model je predložio E. F. Codd 1970. godine. Ovaj model je dugo vremena ostao samo u području akademskog interesa. Prvi komercijalni proizvodi ovog modela, Oracle i DB2, pojavili su se tek oko 1980. godine.
90-ih godina počinje period objektno–orijentisanih baza podataka. Ovaj model se pokazao kao uspešlan u poljima gde je bilo potrebno rukovati kompleksnijim podacima nego što se to moglo sa relacionim modelom.