Barbiturna kiselina i njeni derivati

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Organska hemija je hemija ugljenikovih jedinjenja. Ugljenik gradi veoma mali broj neorganskih jedinjenja: ugljenik(IV)oksid, ugljenik(II)oksid, ugljenu kiselinu i njene soli karbonate i bikarbonate. Sva ostala jedinjenja ugljenika (preko 20 miliona danas poznatih) ubrajamo u organska jedinjenja.
Ugljenik je element četvrte grupe i druge periode PSE-a atomskog broja šest, relativne atomske mase 12 i elektronske konfiguracije [He]2s2, 2p2. U organskim jedinjenjima uvek je i samo četvorovalentan. Kao element iz sredine periodnog sistema ugljenik najlakše udružuje svoje atome međusobno ili sa atomima drugih lelemenata gradeci pri tom jake kovalentne veze. Važna osobina ugljenika je hibridizacija orbitala (uglovi između hibridizovanih orbitala su najveći mogući, što daje veliku stabilnost ugljenikovim jedinjenjima). Najstabilnija, odnosno hemijski najmanje reaktivna jedinjenja imaju sp3 hibridizaciju (alakani). Nestabilnija i hemijski reaktivnija su jedinjenja sa sp2 i sp tipom hibridizacije (alkeni, alkini). Posledica hibridizacije jeste težnja ka zaisćenosti nezasićnih organskih jedinjenja. Dve proste veze između ugljenika jače su od jedne dvostruke (C-C 348 kJ/mol, C=C 614 kJ/mol), takođe su i tri proste veze jače od jedne trostruke (839 kJ/mol). Ugljenik gradi jake kovalentne veze sa mnogim nemetalima (H, O, N, S, P, Cl, F, J, Br, Se) koje nalazimo u raznim organskim jedinjenjima. Iz ovih razloga ugljenik je gradi veliki broj jedinjenja.
U strukturi karbonatne kiseline prisutne su dvije hidroksilne skupine pa se iz nje izvodi više derivata. Među važnije derivate spadaju: karbonatni fosgen (kiselinska urea, karbamid karbaminska etil – karbamat kiselina hlorid) (amid) kiselina (kiselina) (uretan; ester) ...

Barbiturna kiselina

Barbiturna ili malonilurea ili 6-hidroksiuracil je organsko jedinjenje bazirano na pirimidinskom heterocikličnom skeletu. Praškastog je obilka i rastvara se u toploj vodi (142 g/l (20 °C)). Inače, molekularna formula ove kiseline je C4H4N2O3, molarna masa je 128.09 g mol−1. Temperatura topljenja je 245 °C a temperatura ključanja je 260 °C.
Barbiturna kiselina ili malonil-urea je farmakološki veoma značajna specija. Dobija se od estra malonske kiseline i karbamida. U farmaciji se koristi na desetine različitih preparata na bazi ove kiseline kao sredstvo za spavanje. Sama barbiturna kiselina nema uspavljujuće dejstvo, zbog kiselih svojstava barbiturna kiselina se ne koristi kao hipnotik jer je kod fiziološkog pH u anjonskom obliku i ne može preći krvno-moždanu barijeru, međutim, zamenom vodonika na C4 atomu etli grupama ili višim alkilima (ili slično) postaje efikasno sredstvo za uspavljivanje.
Jedinjenje je otkrio nemački naučnik Adolf von Bajer 1864. godine, i to na dan sv. Barbare (po kojoj je jedinjenje i dobilo ime), mešajući ureu i malonsku kiselinu i koncentrovanoj reakciji...

Sadržaj:

Uvod 3
1 Barbiturna kiselina 4
2 Barbiturati - derivati barbiturne kiseline 4
2.1 Fenobarbital 8
Fenobarbiturat 8
2.2 Metilfenobarbital 9
2.3 Amobarbital 9
Zaključak 10
Literatura 12