Bankarski poslovi - razvoj bankarskih poslova i banaka

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I BANAKA

Prvi bankarski poslovi nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istoriski pratiti još od 3000 godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom danasnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se tezauri. Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansiskog prometa za obračune i plaćanje. U istom razdoblju u starojGrčkoj bankarski poslovi se razvijaju u odviru čuvenih hramova,posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu javljaju se iprviprivatni menjači i ti poslovi su se nazivali „trapeziti“ a u današnjem smislu reč „trapeza“ označava banku. U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansiskih poslova.Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu, naziva se „angetarijus“. U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, odnosno banaka.u ovom periodu vei značaj još su imali samo menjački i emisioni poslovi.

Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjovekovnoj Italiji, kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i sigurniji platni promet. U XII veku naše ere u Italiji se razvijaju preteče današnjih banaka, nazvane „montes“. Prve bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke a među njima su ka o prve najpoznatije Banka di Genove, osnovana 1320.g. i Sasa di Sant Georgio, osnovana 1407.g. Te banke bavile su se i žiro prometom, te se smatraju i najstarijim prvim bankama u istoriji bankarstva. Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVIII i XIX veka, kada su osnovane velike bankarske isntitucije, koje su sopstvenim i tudjim sredstvima postale važan faktor razvoja privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile, nego i u međunarodnim odnosima. Mađu njima su najpoznatije: Sverigen Riskbank, osnovana u Švedskoj 1668.g., Bank of England, osnovana u Engleskoj 1694.g. U Srbiji prva banka osnovana je 1862.g. pod nazivom Uprava fondova, koja je kasnije prešla u Državnu hipotekarnu banku, a od 1883. poslovala je ka Privilegovana Nrodna banka Kraljevine Srbije.

POJAM,VRSTE I FUNKCIJE BANAKA

Pojam banke U definicijama ekonomsko-pravnog karaktera banke se odredjuju kao preduzece koje profesionalno, u vidu zanimanja, uzima I daje kredite radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji iz kamatnih razlika pri cemu,posreduje u platnom prometu I pruza usluge u poslovima sa hartijama od vrednosti.Banka u razlicitim oblicima preuzima tudji novac koji dalje pozajmljuje trecim licima radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji u razlici izmedju aktivnih I pasivnih kamata pri cemu ni krug davalaca ni krug primalaca kredita nije ogranicen. U definicijama formalno pravnog karaktera banka se odredjuje kao finansijska organizacija koja za predmet poslovanja ima zakljucivanje I izvrsavanje b.poslova.Za osnivanje banke potrebna je saglasnost centralne bankeili dr.drzavnog organa.Sam naziv banka potice od latinske reci “banca”sto znaci sto,klupa na kome su srednjovekovni italijanski menjaci obavljali menjacke I dr.poslove.Naziv banka je zasticen naziv koji kogu u svom imenu koristiti samo one finansijske organizacije kojima je to zakonom dopusteno.U nasem pravu to mogu koristiti samo fin.org.koje sup o zakonu organizovane kao banke.

Vrste banaka Centralne(emisione) su posebne finansijske ustanove u monetarnom sistemu jedne zemlje.Osnovna funkcija centralne banke je emisiona funkcija. C.banka emituje novcanice I gotov novac I regulise regulise kolicinu novca u opticaju.Utvrdjuje projekcije monetarne I kreditne politike,stara se o odrzavanju likvidnosti komercijalnih banaka,likvidnosti placanja prema inostranstvu I vrsi I dr.poslove koje su joj zakonom poverene.Komercijalne banke za predmet svog poslovanja imaju zakljucivanje I izvrsavanje bankarskih ugovora I dr.bankarskih poslova.Dele sena sledece vrste:opste(univerzalne),hipotekarne,zalozne,depozitne,za kreditiranje izvoza I osiguranje izvoznih poslova.Univerzalne b.se bave svim bankarskim poslovima(karakteristicno je za svajcarsko bankarstvo).Specijalizovane b.se bave samo odredjenim vrstama bankarskih poslova uvazavajuci prednosti podele rada I specijalizacije u bankarskom poslovanju(javljaju se u anglosaksonskim zemljama).

Funkcije banaka Funkcija kreditnog posredovanja je najvaznija funkcija .Na jednoj strain banka uzima kredite a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima.Ova funkcija je korisna I za davaoce novca I za primaoce.Prvima omogucuje da u svakom trenutku vece ili manje sume novca uz kamatu deponuju kod banke I da ih u svakom trenutku ponovo povuku ili koriste.Korisnicima kredita ova funkcija omogucuje da dobiju kredit od banke kao depersonalizovog poverioca.Banka se lako prilagodjava potrebama korisnika kredita kako u pogledu sume tako I u pogledu vracanja kredita. Funkcija novcanog izravnavanja Svojim posredovanjem banke deluju izravnavajuce izmedju davalaca I trazilaca novca kako u finansijskom tako I u prostornom I vremenskom smislu.

Usluzna funkcija Banke imaju I usluznu funkciju buduci da obavlja raznovrsne usluzne poslove za svoje klijente.Ona pruza odredjene korisne finansijske usluge svojim klijentima.Najveci znacaj imaju usluge u platnom prometu I usluge u vezi sa efektima.Usluzna funkcija u platnom prometu zahteva brojni personal I dodatne poslove I troskove.Pruzaju kompletnu uslugu svojim klijentima I drze ih podalje od veza sa drugim bankama a sa druge strane iz placanja cesto nastanu novi poslovi sa klijentima.Usluzna funkcija u vezi sa efektima se odnosi na cuvanje hartija I rukovanje njima,na davanje saveta klijentima u pogledu njihove kupovine I prodaje,na komisionu prodaju I kupovinu tih hartija. Preduzetnicka funkcija Za ove poslove je karakteristicno da ih banke ne obavljaju za voje klijente vec ih vrse samostalno na trzistu radi zarade(kupovina I prodaja efekata na berzi,deviza..).

ORGANIZACIONI OBLIK BANKE

U svetu se banke srecu u razlicitim organizacionim oblicima.Prirodi bankarskih funkcija najvise odgovara organizacioni oblik akcionarskogdrustva kao najtipicnijeg oblika drustva kapitala.U mnogim zemljama banke se javljaju I u obliku drustva sa ogranicenom odgovornoscu ali I u obliku ortackog I komanditnog drustva.U nasem pravu banka moze imati samo organizacioni oblik akcionarskog drustva.

POSTUPAK OSNIVANJA

Nakon zakljucenja ugovora o osnivanju,osnivaci banke podnose Narodnoj banci zahtev za izdavanje dozvole za rad banke,uz koji prilazu:ugovor o osnivanju banke,izjavu osnivaca d ace uplatiti novcana sredstva na ime osnivackog kapitala na privremeni racun kod Narodne banke,dokaz da ce osnivac novcana sredstva preneti u osnivacki capital banke,dokaz o poreklu stranog uloga,predlog statuta banke,predlog odluke o izdavanju prve emisije akcija banke,podatke o imovinskim i upravljackim odnosima,imena I preporuke za predlozene clanove upravnog I nadzornog odbora banke,program rada banke za period od 5 godina,podatke o kadrovskoj I tehnickoj osposobljenosti banke.Narodna banka je duzna da u roku od 60 dana od dana podnosenja zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova I opravdanost osnivanja banke.Guverner Narodne banke donosi resenje o izdavanju dozvole za rad banke.


ORGANI BANKE

Bankom upravljaju osnivaci tj.akcionari.Organi banke po samom zakonu su:sdkupstina,upravni odbor,nadzorni odbor I director banke.

Skupstinu banke cine osnivaci tj.akcionari banke koji imaju akcije sa pravom upravljanja.Skupstina ima sledece nadleznosti:donosi akte poslovne politike banke;statut;razmatra I usvaja godisnje izvestaje upravnog odbora,nadzornog odbora I direktora banke;usvaja godisnji obracun I odlucuje o upotrebi I rasporedjivanju ostvarene dobiti;odlucuje o povecanju osnivackog kapitala banke;odlucuje o statusnim promenamai o prestanku rada banke.Navedene nadleznosti skupstina ima po samom zakonu.