Banka - pojam, vrste i funkcije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



U V O D

Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sadašnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000. godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere.U periodu od VII do V veka pre nove ere, U Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom danačnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se « tezauri»( današnji pojam tezaurisanje podrazumeva povlačenje i stokiranje novca ili drugih vrednosti iz predmeta ).

Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita ili druge vrste robe na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanja. U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojam kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre nove ere, koje je iozdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednoga grada, tj.države za novac druge, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili klupi. Kako se sto na grčkom jeziku naziva « trapeza «, tako su oni dobili naziv» trapeziti «, a u današnjem smislu trapeza označava banku. U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu naziva se « angentarijus «. Njihovi poslovi se se u veliko meri odražavali na razvoj privrednog života, sve više na vlast i državne poslove.

U ranom feudalizmu paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, tj.banaka.U ovom periodu razvoja ljudske istorije ulogu su imali samo menjački i emisioni poslovi.U istom periodu kreditni poslovi se javljaju najvećim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijaokao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovim poslova u trgovačkom prometuširu primenu dobija menica, ( Italija XII vek ), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija međunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima « kvarenja novca «, što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljio se u određenoj stopi inflacije, koja je zasigurno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine. Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjevekovnoj Italiji, kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organiozovaniji je i sigurniji platni promet. U XII veku naše ere u Italiji su se razvike preteče današnjih banaka, nazvane « montes «.


Sadržaj


UVOD 2
1.POJAM BANKE 3
Nauka oa bankarstvu 4
Poslovna politika banaka 5
Karakteristike banaka, tendencije u bankarstvu 5
Profitabilnost banaka 6
2. OPŠTA PODELA BANAKA 6
Centralna ili emisiona banka 6
Depozitna ( komercijalna ) banka 8
Univerzalne banke-banke opšteg tipa 9
Specijalne i granske banke 9
Poslovne banke 9
Štedno kreditne organizacije 9
Poštanska štedionica 9
Štedionica 10
Štedno-kreditna organizacija 10
Štedno-kreditna zadruga 10
Ostale bankarske i finansijske institucije 10
3. FUNKCIJE BANAKA 11
Aktivni bankarski poslovi 11
Pasivni bankarski poslovi 13
Neutralni i sopstveni bankarski poslovi 14
4. ZAKLJUČAK 15
5. LITERATURA 17