Azotna đubriva

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Veliki broj ljudi upotrebljava đubriva za đubrenje svojih zasada a da nemaju ni osnovnu informaciju kakve će efekte postići ovom agrotehničkom merom. Pre đubrenja je, naravno, potrebno ispitati hemiski sastav zemljišta da bi na osnovu rezultata mogli da odredimo norme đubrenja prema zahtevima pojedinih kultura.

Kvalitet plodova, njihova boja, ukus, veličina, čvrstoća i dr. su sortne osobine. Na pomenuta svojstva utiču i ekološki činioci a posebno agrotehničke mere, među kojima treba istaći uticaj đubrenja.
Zavisno od primenjenih doza i odnosa pojedinih đubriva ona mogu da poboljšaju ili u slučaju njihove nestručne primene da pogoršaju kvalitet plodova. Od neophodnih elemenata na kvalitet plodova u ratarskim kulturama u najvećoj meri utiču: azot, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i bakar. Njihov nedostatak ili suvišak može veoma nepovoljno da se odrazi na kvalitet plodova...

DJUBRENJE I DJUBRIVA

DJUBRENJE

Djubrenje je neophodna operacija i u organskoj biljnoj proizvodnji koja iziskuje znacajna finansijska ulaganja. Da bi ulaganja bila opravdana, bez smanjenja efekata na prinose i kvalitet gajenih biljaka, te bez ugrožavanja covekove okoline, neophodno je djubrenje sprovoditi na adekvatan nacin.
Poznavanje kako i koliko upotrebiti hraniva pri uzgoju pojedinih vrsta je osnovna pretpostavka uspešne i rentabilne proizvodnje. Mnoga naučna i stručna saznanja, te iskustva poljoprivrednih proizvodjača u ovom segmentu su otkrila kako se biljke hrane i šta uzimaju iz zemljišta, a šta iz vazduha. Na bazi takvih saznanja definisane su metode (biološke i hemijske) za utvrdivanje potreba za djubrenjem...