Aukcije na web-u

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



1. Uvod

Reč aukcija dolazi od latinskog “auctus” što znači “povećanje”. Već sam koren reči objašnjava zbog čega je ovaj metod trgovine stekao veliku popularnost, mada je normalno da se ne postiže uvek povećanje cene robe. Prve zabeleške o aukcijama datiraju iz perioda oko 500. godina pre nove ere i odnose se na Vavilon. Kako je zapisao Herodot, u Maloj Aziji devojke spremne za brak prodavane su putem aukcije. Cena se kretala od pozitivne za one lepe, do negativne za one manje lepe gospođice, kada se uz udavače davao i poklon. Nadalje kroz istoriju na aukcijama su prodavani robovi i to kroz čitav period antičke Grčke. U Rimskoj imperiji, pored prodaje robova, bilo je uobičajeno da vojnici na aukcijama prodaju predmete koje su opljačkali na svojim pohodima. U to vreme aukcije su bile uobičajen način trgovanja. Šta više, desilo se u jednom trenutku (193. godine) da je celokupno Rimsko carstvo prodato na aukciji ! Naime, pretorijanska garda je ubila prethodnog imperatora i ponudila upražnjeni “presto” na aukciji. Onaj koji je dao najpovoljniju ponudu dobio je – imperatorsku krunu. Nakon pada Rimskog carstva i aukcije su prestale da imaju takav značaj za trgovinu i razmenu. Sve do sredine 14. veka aukcije su vrlo retke, a tada se u Francuskoj javljaju u obliku koji je sa malim izmenama do danas zadržan. U Holandiji je u 16. veku razvijen poseban metod aukcija koji je korišćen pri prodaji slika holandskih majstora tokom 16 i 17 veka. U isto vreme se u Kini pojavile aukcije koje su se održavale pored budističkih hramova i manastira. Britanske aukcijske kuće Sotheby i Christie započinju sa radom 1713. odnosno 1766. godine. Njihov neprekidan rad tokom naredna tri veka učinio je da one postanu institucije od velikog poverenja. Ovo su danas najpoznatije aukcijske kuće, gde se prodaju najekskluzivniji predmeti, umetničke slike i kolekcije starina. Cene koje su postignute na njihovim aukcijama gotovo su neverovatne. Tako na primer, slika Van Goga prodata je 1990. godine kod Christie za 82,5 miliona funti, dok je Sotheby prodao Renoarovu sliku za 78,1 miliona funti. Od 1960. godine obe aukcijske kuće su svoje poslovanje proširile i na SAD i otvorile predstavništva u New Yorku. U Ameriku su aukcijske prodaje doneli doseljenici iz Evrope. U početku su se na taj način prodavali poljoprivredni proizvodi i robovi. Tek 1883. godine pojavljuje se aukcijska kuća koja se bavi umetničkim predmetima. Sve do pojave Interneta aukcije su imale zatvoren karakter. Prva aukcijska kuća koja se pojavila na Internetu 1995. godine je japanska Aucnet. Od tada pa nadalje ova oblast Internet poslovanja doživljava eksplozivni razvoj. U jedanaestom poglavlju je dat intervju sa Džoi Kataudeljom autorom knjige Creating Stores on the Web, koji kroz svoja iskustva pokušava da objasni suštinu i način rada internet aukcija.


2. Aukcije na Web-u

Danas, više nego ikad, firme koje se bave finansijskim servisima pokušavaju da iskoriste nove tehnologije u cilju ostvarivanja strategijske prednosti, smanjenja troškova i poboljšanja nivoa usluga. Ustvari, finansijski sektor, uglavnom uvek pionirski prihvata nove tehnologije i aplikacije radi uvećanja sopstvene konkurentnosti, što je bilo i u slučaju prihvatanja web servisa (engl. Web Services) kao novog potencijala. Ali, šta su zapravo web servisi?

3. Definicija

Ono što verovatno stvara veliku konfuziju kod neupućenih u vezi web servisa je sam termin, koji i nije baš najbolje rešenje, jer reč "servisi" upućuje na pružanje neke usluge koja se najverovatnije naplaćuje. Ali, u svojoj osnovi, web servisi su samo nova revizija standardnih softverskih tehnologija koja pruža mogućnost programerima da povezuju raznorodne informacione sisteme na novi način, preko Interneta i to unutar jednog ili više poslovnih procesa. Najjednostavniju i verovatno najpotpuniju definiciju web servisa možemo pronaći na poznatoj O' Reilly - jevoj edukativnoj web lokaciji, a ona kaže da: "Web servis predstavlja bilo koji servis dostupan u distribuiranim okruženjima kao što je Internet (ili intranet mreže), a koji koristi standardizovani XML sistem za razmenu poruka, te koji nije isključivo vezan za bilo koji operativni sistem ili programski jezik. Web servisi su kreirani da rade "iza scene", iskorišćavajući postojeću kompanijsku infrastrukturu, kako bi bio olakšan pristup podacima i informacijama. Prednost koju pruža upotreba web servisa je ujedno i evolutivna, ali i revolucionarna. Na zapadu, kompanije svih veličina sve više investiraju u web servise, jer oni obećavaju obezbeđenje praktične solucije za jedan od najvećih problema: kako rešiti nekompatibilnosti između različitih formata podataka i kompjuterskih sistema, koje čine poteškoće i uvećavaju troškove slanja informacija od tačke A do tačke B.