Aplikativni software

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Računarski softver ili softver (en. software) je u biti računarski program napisan tako da je njegov sadržaj lagano promeniti (moguće i pomoću nekog programa). Softverov glavni zadatak je da upravlja hardverom, izvršava izračunavanja, te da obezbedi komunikaciju sa ostalim, isto tako, softverom, tačnije rečeno - programom. Termin "software" prvi put koristi John W. Tukey 1957. godine. U računarstvu računarski softver su sve informacije koje se obrađuju preko računara ili programa. Alan Turing je bio prvi koji je propisao koncept softvera u svom naučnom radu.

Softver ne može raditi bez hardvera, kao što hardver ne može raditi bez softvera. Na hardveru (kao što je hard disk) se nalazi softver (kao što je operativni sistem), softver upravlja hardverom. Obično, softver sa hard diska se učitava na RAM memoriju odakle se proseđuje procesoru koji izvšrava naredbe koje sadrži neki program (softver). Najniži nivo softvera je mašinski kod (binarni kod), najjednostavniji oblik programa koji je obično teško promeniti. Softver se zato češće piše u programskim jezicima višeg nivoa koje ljudi mnogo bolje razumiju nego li nule i jedinice. Za prevođenje programskih naredbi se koristi kompajler koji ponovo prevodi taj kod u, najniži, mašinski kod koji računar razumije (nule i jedinice).

Računarski softver se deli na tri glavne grane: sistemski softver, izvršni softver, programski softver. Sistemski softver pokreće računar. To može biti operativni sistem, drajver, server, razni alati i ostalo. Operativni sistem dobija pravo da upravlja celokupnim računarom, podacima, procesima itd. Najpoznatiji operativni sistemi su Microsoft Windows, Linux i Mac OS X.
Izvršni softver (aplikativni, namenski softver) omogućava korisniku da izvršava određene zadatke. To može biti poslovni softver, edukacijski softver, baza podataka, office paketi i ostalo.
Programski softver je obično alat koji pomaže nekom programeru da izvrši neki zadatak koristeći neki programski jezik. To može biti uređivač teksta, kompajler, interpreter, linker, debugger i tako dalje. U računarskoj grafici se koristi termin grafički softver, koji je specijaliziran za rad sa grafikom.

Pouzdanost softvera podrazumijeva greške, mane i propuste pri stvaranju nekog programa.
•Kvalitet softvera
•Isprobavanje softvera

APLIKATIVNI SOFTVER - PRISTUPI I POJMOVI

Pored sistemskog softvera,postoji i citav niz skupova korisnickih programa,koje jednim imenom nazivamo aplikativni softver. Ovi skupovi program orjentisani su na najrazlicitija podrucja poslovanja kao sto su: proizvodnja, robni tokovi i usluge, finansijsko poslovanje,itd. Kod svakog privrednog subjekta ona imaju odredjene specificnosto, sto znaci da njihova aplikacija putem programa na kompjuterski sistem nikada nije u celosti identican za razlicite subjekte. Aplikativne programe, stoga i izradjuje sam korisnik, prema svojim potrebama.
Obrada teksta, izracunavanje osnovnih matematickih i statistickih operacija nad nizovima podataka i kreiranje slika, animacija, sema,i dr. predstavljaju veoma znacajne zadatke koji se efikasno resavaju na mikroracunarima. Kreiranje kompleksnih programa koriscenjem visih programskih jezika i prevodilaca, isuvise je tesko za veliki broj korisnika koji nemaju uskospecijalizovana programerska znanja..

Izrada web prezentacija je danas postala veoma lak i jednostavan posao (bar onih statičkih). Veliki broj kompanija nudi veoma lake i previše jednostavne alate sa već gotovim statičkim strukturama, koje korisnik samo treba da izmeni i ’napravi’ svoju web prezentaciju (sajt). Do pre petnaestak godina, to je bilo skoro nezamislivo, ali veliki broj alata je taj posao uprostio.
Velike kompanije sada imaju manju konkurenciju koja pravi izuzetne programe za grafički dizajn, web dizajn, tako da Macromedia Dreamviewer sada ima konkurenciju u nekim manjim a odličnim alatima (Front Page), Macromediu Flash može odlično da zameni i Swish Max itd.
Za malo ozbiljniji posao, programiranje, rukovanje kodom i apletima, takođe se nude već gotovi programčići, pa se dolazi do zaključka da skoro svako može napraviti solidnu statičku web prezentaciju.
Veliki broj alata preko kojih se može kombinovati zvuk, slika i video snimci mogu pomoći prilikom izrade odlične multimedijalne prezentacije.

Obrazovni računarski softver

Softveri koji se koriste za potrebe obrazovanja jednim imenom se nazivaju obrazovni računarski softveri. Ovi softveri se koriste sa ciljem da se nastava i učenje modernizuju i unaprede, tj. da se prilagode razvoju društva. Oni pre svega služe za lakše usvajanje znanja iz različitih oblasti i njihova osnovna prednost u odnosu na klasične načine učenja je u tome što je uz njihovu primenu svakom učeniku omogućeno da uči onim tempom koji mu najviše odgovara. Osim toga, ukoliko se za to nađe potreba, učenik se može vratiti na određeni deo sadržaja i preći ga više puta, a takođe može i sam da odluči kada i koliko vremena će da uči. Na taj način obrazovni računarski softveri doprinose individualizaciji u učenju.
Ovakav vid nastave i učenja uz pomoć obrazovnih računarskih softvera pruža mogućnost planskog usmeravanja i individualnog napredovanja u sticanju znanja. Takođe, na ovaj način se postiže i maksimalna ravnopravnost učenika jer su svi oni pred računarom jednaki, što isključuje uticaj subjektivizma i proizvoljnosti od strane nastavnika.
Veoma veliku ulogu kod obrazovnih računarskih softvera ima multimedija o čemu će kasnije biti reči.

Multimedija

Razvoj informatike i informacionih tehnologija omogućio je primenu savremenih tehničkih i programskih rešenja u svim domenima čovekovog života i rada, te tako i u domenu vaspitanja i obrazovanja.
Integracija računarske tehnologije i telekomunikacija omogućila je pojavu multimedije - novog rešenja prezentovanja informacija objedinjavanjem više medijalnih izvora: teksta, slike, filmskih i zvučnih sekvenci, animacije...
Pod multimedijom se podrazumeva sveobuhvatna medijska integracija koja treba da obezbedi multitasking, paralelnost i interaktivnost. Ovakvo integrisanje, odnosno funkcionalno povezivanje više različitih informacionih medijuma, ima za cilj što realističnije i potpunije doživljavanje informacija koje se putem njih prezentuju.
Svet u kome živimo je multimedijalni svet. Utiske o prirodi i svetu koji nas okružuje primamo svim svojim čulima, vidom, sluhom, dodirom, a takođe se i ljudska međusobna komunikacija odvija istovremeno na više načina: govorom, pokretima, gestovima, izrazom lica... Ideja o razvoju takvih sistema koji bi pružali informacije na različite načine (putem teksta, zvuka, slika itd.) javljala se uporedo sa procesom razvoja medijuma komuniciranja. Međutim, tek sa dolaskom ere elektronske kulture, koja počinje pojavom prvog elektronskog sredstva komuniciranja - telegrafa, stvoreni su uslovi da se različiti informacioni medijumi povezuju i koriste sinhronizovano radi što efikasnijeg ispunjavanja uloge koju imaju, a to je pružanje informacija. Razvojem računara, stvara se mogućnost da se i čulo mirisa prezentuje preko računara, što do sada nije bilo moguće. Uz pomoć virtuelne realnosti realizovano je osećanje dodira putem računara.
Integracija multimedije u nastavu u velikoj meri doprinosi obogaćivanju samog procesa učenja. Ovakva integracija olakšava prilaz različitim izvorima i vrstama informacija, pomoću nje se dobija više vremena za efektivno učenje itd.
Neki softver se smatra multimedijalnim ukoliko se u njemu za prezentovanje sadržaja ne koristi samo tekst, već i slike, zvuk i video zapisi. Iako ovakva integracija medija ima naročit značaj kod onih softvera koji se koriste u obrazovanju, multimedijalne aplikacije se naravno ne moraju odnositi samo na školsko gradivo. Ovakve aplikacije nam mogu omogućuti da npr. razgledamo postavke nekog muzeja, upoznamo se sa delatnošću neke organizacije i sl.
Uopšteno, multimedijalni softveri razvijaju kod svojih korisnika kreativnost, podstiču njegovu aktivnost i angažuju sva njegova čula. Oni podstiču korisnika na istraživanje što sam proces učenja čini zanimljivijim i uspešnijim, a znanje stečeno ovakvim tzv. aktivnim učenjem je mnogo dugotrajnije.

O Front Page-u

Microsoft® je razvio izuzetan alat (editor) za izradu web strana. U Office paketu, nalazi se Front Page, program, editor vrlo jednostavan za upotrebu. Poslednja verzija je verzija 2003.
Ono što izdvaja ovaj softver od ostalih softvera ovakve vrste jeste jednostavnost i laka upotreba tj. rukovanje ovim alatom. Već pri startovanju se vidi da liči na sve ostale programe (po interfacu) iz Office paketa.
Ono što ga čini lakim za upotrebu jesu već gotove strane, templatesi, forme itd.
S obzirom da je editor, dosta je sličan po onome što se s njim može postići i Macromedijinom Dreamviewer-u.
Front Page radi sve, može se povezati sa bazom, pri čemu se upisivanje podataka u bazu vrši direktno preko stranice sajta, pregled i prelistavanje baze se takodje može vršiti sa stranice sajta.
U kombinaciji sa grafičkim alatima (Corelom, PhotoShopom) može se napraviti profesionalni web sajt.
Prvenstveno je namenjen početnicima, ali se zbog već pomenute jednostavnosti i lakog rukovanja preporučuje svima.

Sledeća web prezentacija urađena je u ovom html editoru (front page-u).