Aortno karotidna inervacija

Postoje dve vrste baroreceptora prikazanih na slici. Jedni se nalaze u karotidnom sinusu na mestu grananja karotidne arterije, a drugi u zidu aorte. Postoje i receptori rasuti (razbacani) između ovih “glavnih” receptora. Baroreceptori su krajnji (terminalni) deo nervnih vlakana (fibrila), koji se granaju u adventiciji i meiji karotidnog sinusa i navedenog (spomenutoga) dela aorte.

Povećanjem pritiska u sistemu arterija dolazi do istezanja (rastezanja) zida krvnog suda, pa i receptora. Dakle, povećani krvni pritisak izaziva istezanje elastičnog (gipkog) krvnog suda. Istezanjem receptora reaguje i utiče na novonastalu situaciju. Postoji neprekidna aktivnost baroreceptora ili bolje receno oni su stalno “budni” i blagovremeno reaguju na nastale promene krvnog pritiska. Primljeni podražaj usled promene krvnog pritiska, povećanja ili sniženja, dostavljaju se u odgovarajuće bulbarne (moždane) centre. Ovi “centri” su takođe u stalnoj aktivnosti, te primljena “obavestenja”otpremaju ka parasimpatikusu ili simpatikusu. Ako se smanji uticaj simpatikusa, ritam srca se usporava, kalibar krvnih sudova se povećava, te pritisak u sistemu arterija opada.

Za pritisak koji je dostigao 220 mmHg, frekefencija impulsa iz odgovarajućeg nerva je blizu maksimalnom odgovoru. Normalno srce (ali i sa uravnoteženim CNS) nameće receptorima naizmeno sistoloni i dijastolni pritisak. Kada se pritisak menja i nalazi se u fazi spuštanja (pada) recaptori zaustavljaju svoju aktivnost, čak i ako je pritisak iznad praga kada započinje njihova intervencija. Dakle, receptori su osetljivi ne samo na srednji arterijski pritisak, već i na brzinu promena (varijacije) pritiska u arterijama.