Antibiotici i rezistentnost na antibiotike

Антибиотици су продуки метаболизма неких микроорганизама који неповољно делују на рзавој или размножавање других микроорганизама. Антибиотици представљају једно од највећих открића модерне медицине. Могу бити и синтетски препарати. Антибиорици делују искључиво на бактерије, грам позитивне и грам негативне. Немају никаквог утицаја на вирусе.

Антибиотици се могу примењивати орално и парентерално, локално и тд. Орални облици су најчешћи и најпожељнији, јер су и најједноставнији. Парентерална примена је код неких антибиотика неизбежна због нестабилности истог у дигестивном тракту или слабе ресорпције. Микроорганизми могу развити резистенцију на антибиотике. Она може бити природна и стечена .
Под природном се подразумева природна карактеристика микроорганизма, коју друге бактерије немају избог које одређени антибиотик не може нормално да делује. Стечена резистенција се преноси са бактерије на бактерију и убрзо неки антибиотик губи важност какву је имао по изласку на тржиште.

Увод 3
1.1 Бета - лактамски антибиотици 4
1.2 Макролиди 5
1.3 Аминогликозид 5
1.4 Линкозамиди 6
1.5 Гликопептидни антибиотици 7
1.6 Тетрациклини 7
1.7 Сулфонамиди и триметорпим 8
1.8 Флуорохинолони 9
1.9 Стрептограмини 9
1.10 Кетолиди 10
2 Резистенција на антибиотике 11
2.1 Резистенција у респираторних патогена 13
2.1.1 Streptococcus pneumoniae 13
2.1.2 Бета-хемолитички стрептокок групе А 14
2.1.3 Хаемопхилус инфлуензае 15
2.1.4 Мораxелла цатаррхалис 15
2.2 Резистенција код ентеробактерија 15
3 Закључак 17
Литература 18